Zašto se prednji točkovi automatski „ispravljaju“ kada se pusti volan? (VIDEO)
Ne radi se o višoj matematici, ali nešto geometrije i fizike jeste uključeno.
Automobil je pokretno čudo inženjeringa. Svi mi koji smo ljubitelji četvorotočkaša, fascinirani smo mehanikom, motorizacijom i genijalnim tehnološkim rešenjima koja su utkana u automobile. Dobar deo vozača je upoznat s osnovama, ali kada se „zagrebe“ malo dublje, tek tada dolazimo do uvida kako sve funkcioniše i koliko je genijalnosti bilo potrebno da bismo dobili proizvod koji većina ljudi danas uzima zdravo za gotovo.
Jedan aspekt o kojem se ređe govori a od ključnog je značaja za funkcionisanje automobila je ugao uzdužnog nagiba rukavca točka, odnosno ugao nagiba točka prema vertikali. Pojednostavljeno, reč je o uglu upravljanja koji se primenjuje na prednje točkove, što naravno utiče na pravac kretanja vozila. Ovo nećete primetiti toliko na samom točku koliko na komponentama koje se nalaze iza njega.
Learn Engineering na YouTubeu pruža veoma jasno objašnjenje svih detalja vezanih za dotičnu problematiku i mada postoje brojne prednosti koje donosi ugao nagiba točka prema vertikali, primarna se odnosi na to što se točkovi vraćaju u prirodan, ispravljen položaj kada se pusti volan. Evo i zašto:
Da bi prednji točkovi mogli da se zakreću, oni moraju biti povezani s automobilom u okretnoj tački. Da ta tačka ne bi bila u direktnoj vertikalnoj osi u odnosu na tlo, pomerena je malo unazad. Taj položaj se zove ugao uzdužnog nagiba rukavca točka i važan je, jer pomera tačku rotacije točka prema napred u odnosu na tlo. Mesto gde pneumatik ostvaruje kontakt s tlom se ne menja, i dalje je u vertikalnoj osi, ali s obzirom da se okretna tačka pomerila unapred u odnosu na kontaktnu površinu, centripetalna sila prirodno dovodi točkove nazad u ispravljenu poziciju.
Naravno, postoje različiti aspekti performansi ugla nagiba točka prema vertikali. Pod velikim opterećenjima prilikom prolaska kroz krivine, ogibljenje će se sabiti, što može donekle da ga promeni, na taj način utičući na odziv prednjih točkova pri visokim brzinama, poput onih na trkačkoj stazi. Ugao uzdužnog nagiba rukavca točka obično nije podesiv kod standardnih automobila, ali kod trkačkih automobila često može da se podešava u zavisnosti od staze, da bi se poboljšale performanse kada je reč o vožnji u krivinama.
AutoRepublika
Izvor: Learn Engineering via YouTube
(8948)
„ugao uzdužnog nagiba rukavca točka“ je tačan izraz, a „odnosno ugao nagiba točka prema vertikali“ se ne može primeti samo za ovu priču. Elem, ovaj ugao na srpski se prevodi ZATUR točka. Ovaj „fenmen“ nije prvi put prmenjen na automobilu. Prvi put je primenjen na bicikli. Pogledajte ugao zamišljene osovine oko koje se okreće viljška prednjeg točka na bicikli i videćete da ona „prodire“ kolovoz daleko ispred dodirne tačke točka i kolovoza. Zato se bicikla može voziti i bez ruku 🙂 Zatur točka sa bočnim nagibom točka, daje složenu geometriju nagiba prednjih točkova, koja zavisi od zakrivljenosti krivine. Poenta je… Pročitaj više »
„Poenta je što u krivini, spljni točak ima negativan nagib, a unutrašnji pozitivan, to jeste spoljni točak ide unitrašnjim stranom gume, a unutrašnji spoljnom. Ovakav položaj je idealan, jer se u krivini, pod uticajem centrifugalne sile, guma tako deforniše, da „gazi“ celim gazećim slojem.“
Uz jednu opasku, double wishbone vesanje i MacPherson strut imaju zancajno razlicite performanse pri vecim brznama.