Zanimljivost dana: Automobil koji je ispisao pravila u segmentu C

Možda će ova rečenica zvučati smešno, ali su nekada zaista postojala vremena kada je Fiat bio jedan od najinovativnijih automobilskih brendova u celoj Evropi. Ne, možda nije bio sinonim pouzdanosti, kao što je to bila konkurencija iz Nemačke, a isto tako nije imao ni završnu izradu na nivou Britanaca niti udobnost Francuza, ali je po tehničkim detaljima bio ispred svoga vremena.

Možda ne u jednakoj meri kao Citroen, što je malo kome polazilo za rukom, ali ako pričamo o četvorotočkašima za šire narodne mase, teško da je neko mogao da nadmaši Fiat.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na model 128, koji je sigurno u srcu svakog građanina Balkana pošto je na njegovoj bazi nastao i naš Stojadin (njega ćema opisati nekom drugom prilikom).

Pa šta ga je onda učinilo toliko posebnim? Najviše sama konfiguracija poprečno postavljenog motora napred sa pogonom na prednje točkove, čime je bio jedan od pionira segmenta C. U navedenom periodu automobilski proizvođači širom Evrope su još uvek eksperimentisali s motorima postavljenim pozadi i s pogonom na zadnjoj osovini.

Čak je i njegov prethodnik, model pod imenom 1100, nudio pogon na zadnje točkove i prodavao se sasim solidno, ali je naslednik morao da pruža moderniji pogon na prednjoj osovini. Razvoj je započeo sredinom šezdesetih godina i dizajnerski posao je dopao ruku čuvenog Đorđeta Đuđara.

Ovaj je napravio još jednog pobednika, sa čistim i modernim linijama koje će se dopasti širim narodnim masama. Đuđarova škola je uvek bila takva da ljudima ne mora da zastane dah, ali pritom većina i ne bi trebalo da ga mrzi. Model 128 će u početku biti dostupan kao limuzina sa dvoje i četvoro vrata. Stilista je spremio i heč, ali se on još uvek smatrao previše radikalnim i njegova licenca je prodata našoj Zastavi. Na toj bazi će kasnije da nastane veoma uspešni model Zastava 101.

Međutim, nije stil bio taj koji je oduševio kupce, već inežnjerska inteligencija. Posao je poveren inženjeru po imenu Dante Giakosa, a ovaj je kupio dva modela britanskog BMC-a (Mini i 1100/1300), rastavio ih je i proučio, s ciljem da utvrdi kako je kompanija uspela da izvuče toliko prostora iz malog pakovanja.

Model 128 neće biti njegova kopija, pošto je Fiat ranije eksperimentisao s takvom konfiguracijom na modelu Autobianchi Primula, ali je svakako bio dizajnerska inspiracija. I pored dužine od svega 3,8 metara, ovaj mališan je komotno mogao da smesti petočlanu porodicu.

Samo jedan motor je bio opcija i to 1,1-litarski benzinac sa 55 konjskih snaga dok je menjač bio četvorostepeni manuelni. Britanski magazin „Motor“ je prvi dobio priliku da ga testira. Zabeležili su ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 15,5 sekundi i maksimalnu brzinu od 137 km/h uz kombinovanu potrošnju od deset litara na pređenih sto kilometara.

U poređenju sa rivalima kao što su Morris 1300 i Ford Escort, 128 je bio prostraniji, udobniji, tiši u vožnji, sa boljom završnom izradom, ali i nešto skuplji.

Ponuda je proširena karavanom sa troje vrata 1970. godine, ali je Fiat u još većoj meri obradovao kupce godinu dana kasnije. Tada su svetlost dana ugledale dve specijalne verzije. Prva od njih se zvala Rally i debitovala je s novim 1,3-litarskim benzincem sa 67 „grla“.

To je smanjilo vreme trajanja klasičnog, testnog ubrzanja od nule do 100 km/h na manje od trinaest sekundi uz maksimalnu brzinu od 150 km/h. Rally će doneti još modifikacija na račun ogibljenja i kočnica, a imao je i određene dizajnerske promene.

Bio je dostupan samo u verziji sa dvoje vrata i najlakši način da ga prepoznamo je po četiri sveta pozadi. Biće deo ponude sve do 1974. godine. Iste godine je predstavljen i novi 128 Sport i 3P. Oba modela su delila platformu s modelom 128, ali su dobili potpuno novi stil.

Sport je bio kupe sa produženim zadnjim krovom dok se 3P mogao kupiti samo kao heč. Pružali su iste 1,1 i 1,3-litarske benzince, ali sa više snage (63 i 74 „grla“), uz nešto nižu masu. Njihova proizvodnja će da traje od 1971. do 1975. godine, a pronaći će oko 330 hiljada kupaca.

Sedan 128 se promenio jako malo tokom svoje istorije. Jedina dizajnerska promena je predstavljena 1976. godine i opstaće u proizvodnji naredne tri godine. Nakon što italijanska proizvodnja bude okončana, Zastava će kupiti i njegovu licencu za limuzinsko izdanje i prodavaće ga pod imenom Zastava 128.

Fiat će da stopira proizvodnju limuzinskog izdanja 1979. godine, ali će karavan nastaviti da se proizvodi još šest godina. Ukupno će biti napravljeno približno tri miliona primeraka, što čini ovaj automobil jednim od najuspešnijih Fiata u istoriji.

Nama je 128 naravno ostao najpoznatiji zbog naše Zastave, ali firma iz Kragujevca je bila samo jedna u nizu kojoj su Italijani prodali licencu. Spomenućemo da se proizvodio u Argentini od 1990. godine od strane domaće firme Sevel, u Kolumbiji je to radio entitet po imenu Compañía Colombiana Automotriz, a sa proizvodnih traka je silazio i u Egiptu, Poljskoj, Južnoj Africi, Španiji i Sri Lanki. Spomenućemo da je model za tržište Egipta sklapao Nasr koristeći delove isporučene od Zastave.

Đorđeto Đuđaro će kasnije reći da je primetio Volkswagen kako kupuje i rastavlja veliki broj ovih Fiata dok su razvijali svog Golfa (Đuđaro će takođe dizajnirati ovog nemačkog bestselera). A to dovoljno govori o kakvoj legendi je reč i kako ga je svet video…

Zoran Tomasović

(11762)