Lincoln MKC Select – “Bekstvo iz Forda“

Fordovom premijum brendu, Lincolnu, već neko vreme ne cvetaju ruže. Malo ljudi zna da je još pre desetak godina tadašnji prvi čovek kompanije, Alan Maleli, bio spreman da ugasi brend, a spasio ga je njegov budući zamenik Mark Fild, i odlučio da uloži visoke sume novca u njega. Da li je takav potez doneo neke rezultate? Testirao sam novi Lincoln MKC u Select paketu opreme da se lično uverim.

Kratka istorija

MKC (čita se „Mark C“) je debitovao na Salonu automobila u Detroitu 2013. godine, a u prodaji se pojavio oko godinu dana kasnije. Bio je to prvi kompaktni krosover kompanije i proizvodio se na istoj platformi kao i Ford Escape (u Evropi Kuga). Lincoln se hvalio da je reč o svom prvom proizvodu (barem do tada) koji nije u velikoj meri povezan sa Fordom, a to se odrazilo i na prodaju. Prošle godine oko 27.000 jedinica je pronašlo kupce, što ga je učinilo drugim najprodavanijim Lincolnom (odmah iza većeg krosovera MKX), a ovaj krosover čini oko trećinu prodaje kompanije.

Testirani model

Na testu se našao MKC za 2018. godinu u Select paketu opreme. On je drugi najosnovniji paket opreme, pa se ispod njega nalazi Base, a iznad Reserve i Black Label. Select odlikuje 2,0-litarski turbo motor, automatski menjač i početna cena od 36.750 dolara.

Dizajn

Kada je debitovao 2014. godine, MKC je započeo novi dizajnerski pravac kompanije koji su kasnije pratili MKZ, Continental i ostali modeli. Već na prvi pogled se može uočiti da je Lincoln održao obećanje i da veza sa Fordom ne postoji – barem ne sa dizajnerske strane. U prošlosti, kompanija bi uglavnom “nabacila“ hromiranu masku hladnjaka i sa par oznaka pokušala da zavara kupca, ali u slučaju MKC-a to nije reč. Može se zaključiti da ovaj krosover deluje više nego prihvatljivo i da donosi pravo osveženje u moru već viđenih vozila iz Nemačke. To ne znači da je bez greške i mnogi detalji i dalje ga povezuju sa Fordom. Primera radi, maska hladnjaka je urađena od jeftine plastike, kao i mnogi ostali “hromirani“ detalji, ali za pohvalu su LED farovi koji su standardni čak u osnovnom modelu. Lincoln je odlučio da ponudi i neke retro linije kao što je zadnje osvetlenje po celoj širini vozila, što je bio zaštitni znak kompanije tokom 1970-ih godina.

Enterijer

Još jedna kategorija po kojoj je Lincoln uvek bio u zaostatku je svakako enterijer. Slično kao i sa ostatkom vozila, kompanija bi preuzela rešenja iz značajno jeftinijeg Forda, “nabacala“ ga opremom i očekivala da kupac neće primetiti šta se krije ispod.

MKC je u velikoj meri uspeo da promeni takav trend Lincolna. Logika proizvođača je očigledno bila “manje je više“ pa tako MKC gotovo i nema veliki broj dugmića i oni se uglavnom odnose na klimu i grejanje. Sve ostale komande se nalaze na 8,1-inčnom monitoru, a on je lagan za korišćenje i izuzetno pregledan.

Kao što se očekivalo, MKC je pun elektronike i jedan od najbolje opremljenih krosovera čak i u osnovnoj verziji. Nova generacija Sync 3 sistema dozvoljava vlasniku da kontroliše navigaciju i satelitski radio uz povezanost sa mobilnim telefonom preko Android Auto i Apple CarPlay funkcija. U standardnu opremu se ubrajaju i 4G bežična konekcija, dva USB porta i devet zvučnika. Za one koji žele više, Reserve i Black Label pružaju upravo to, posebno sa tehnološkog aspekta, ali njihova najveća promena se odnosi na sam kvalitet.

Kada već pričamo kvalitetu, da kažemo da je on značajno napredovao, ali ujedno polako pokazuje i godine. Novi modeli kao što su Navigator i Nautilus, koji su debitovali ove godine, postavljaju standarde u kvalitetu enterijera, pa nekoliko godina star MKC deluje kao da zaostaje.

Tu je i dalje veliki broj jeftinijih detalja iz Forda, a to se posebno odnosi na prekidače na vratima i ostale dugmiće. Lincoln je dodao i nekoliko zaista posebnih detalja koji se ne viđaju kod bilo kojeg konkurenta. Primera radi, MKC nema tradicionalnu ručicu menjača već dugme za svaku komandu. I ovaj deo je preuzet iz klasičnih modela (bio je izuzetno popularan na Imperialu tokom 1950-ih godina). Posebno mi se dopalo što dugmići menjača nisu postavljeni blizu ostalih komandi, pa je gotovo nemoguće u vožnji napraviti slučajnu grešku i aktivirati kočnicu u momentu kada želite da pojačate ili smanjite klimu.

A onda dolazimo i do prostora, koji je detalj gde MKC može da dobije i kritike i pohvale. Sa pozitivne strane, prostor na prednjim sedištima je zadovoljavajući, a nedostatak ručice menjača oslobađa dodatni prostor za ruke. Tu je i dosta mesta za sitne stvari (novčanik, mobilni telefon, itd.). Problem nastaje na zadnjim sedištima koja su među najmanjim među konkurentima. Ona nisu ni preterano udobna, iako se Lincoln potrudio rešiti taj problem sa modifikovanim vazdušnim ogibljenjem. I prostor prtljažnika zaostaje za rivalima, a kompanija je navodno pokušala to sakriti najvećim vratima gepeka viđenim u klasi. To ne znači da je MKC mali po tom pitanju, ali je konkurencija definitivno bolja.

Mehanika

Testirani MKC je stigao sa 2,0-litarskim turbo motorom koji razvija 240 ks i 370 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosi na prednje točkove preko šestostepenog automatskog menjača.

Lincoln pruža još jednu benzinsku opciju (2,3-litarski turbo sa 285 ks i 414 Nm obrtnog momenta) kao i pogon na sva četiri točka. Identičan agregat je dostupan i u Escapeu, ali se razlika u kilogramima i te kako oseti. U slučaju MKC-a 240 ks je više nego dovoljno u svakodnevnoj vožnji, a ubrzanje do 100 km/h iznosi zadovoljavajuće 6,4 sekunde. Najveća kritika ide na menjač. Ne može se reći da je loš, ali u današnja vremena šest stepeni prenosa više nije dovoljno – posebno kada je reč o jednom premijum proizvodu. Nekoliko dodatnih „brzina“ bi se sigurno primetile u gradskoj vožnji, pa kako je sadašnji MKC u poslednjim godinama proizvodnje, očekivanja su da će Lincoln sigurno popraviti ovaj detalj narednih godina.

Utisak u vožnji

MKC je izuzetno privlačan za vožnju. On se ne ponaša kao sportski proizvod, jer to zapravo i nije, pa je velika pohvala što je Lincoln ostao veran svojoj tradiciji kreiranja udobnih vozila. Rupe na putu se gotovo i neće primetiti, ali zato i ne treba pokušavati ući brzo u krivinu, jer su velike šanse da nećete ostati na svom sedištu. Odlične su i kočnice iako MKC nije uspeo da dobije maksimalne ocene u testovima sudara, upravo zbog toga što nema sistem koji detektuje opasnost i automatski koči u okviru standardne opreme. Prema najavama, to će se promeniti naredne godine, pa se očekuju bolji rezultati.

Pored toga što nije preterano prostran, MKC je izuzetno pregledan u vožnji. “Mrtav“ ugao je izuzetno mali, a bezbednosne mere upozoravaju vozača o dešavanju oko vozila. Iako je krov nizak, to nije oštetilo ni vidljivost, a još manje prostor na zadnjim sedištima.

Kada je reč o potrošnji, ona na papiru iznosi 11,2 litra na 100 kilometara u gradu, odnosno 8,4 litra na autoputu. Možda ovo nisu impresivne brojke, ali ni većina konkurenata se ne može pohvaliti boljim ciframa. Na testu sam izvukao gotovo identične vrednosti, ali vas turbo “tera“ da stisnete gas „do daske“ kada potrošnja skače na još viši nivo. Da je MKC debitovao pre možda 15 ili 20 godina on bi verovatno pružao neki atmosferski V6 agregat, pa se pitam zašta sada situacija nije identična? Razlika u snazi i potrošnji se ne bi ni osetila, a poznato je da “atmosferci“ imaju duži životni vek. Bilo kako bilo, Lincoln nije mogao da odoli svetskom trendu.

Cena

Osnovna cena za MKC u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 33.995 dolara, a za testirani model je potrebno izdvojiti 36.750 dolara. Sa punom opremom MKC lagano prelazi cifru od 55.000 dolara. Cene su gotovo identične kao BMW X1 i Audi Q5, ali na američkog predstavnika sledi popust od 2.000 dolara, čime je definitivno jeftiniji.

Zaključak

Lincoln se ovaj put zaista potrudio da “pobegne“ od Forda i rezultati su vidljivi na prvi pogled. Od samog ponašanja na putu, završne izrade pa sve do opreme, MKC nudi mnogo toga što mlađi brat Escape nema. Ni razlika u ceni Forda sa istim agregatom nije strašna i iznosi oko 5.000 dolara, što je razumna cifra kada se pogleda situacija i kod Honde i Acure ili Toyote i Lexusa. To ne znači da je MKC perfektan, i dalje se čini svetlosne godine od nemačke konkurencije, ali ovo je verovatno najbolji Lincolnov krosover u istoriji … barem na još nekoliko meseci dok ne stigne Nautilus.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Sportski dizajn, udobnost, oprema, agresivan motor
	Loše strane:
	Prostor, i dalje nekoliko jeftinih detalja u enterijeru, zastareli menjač

(801)