1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Kada su Amerikanci pokušali da pokore reli
Zanimljivost dana: Kada su Amerikanci pokušali da pokore reli

Zanimljivost dana: Kada su Amerikanci pokušali da pokore reli

420
0

Ford je jedna od kompanija koja se takmiči u svetskom reli šampionatu od samog njegovog nastanka. Ovog američkog proizvođača su uglavnom predstavljali proizvodi kao što su Escort, Focus i Fiesta koji su uglavnom razvijeni u Evropi, ali sa vremena na vreme Ford bi ubacio i neki automobil sa svog domaćeg tržišta i iznenadio javnost. Možda najpoznatiji slučaj se desio 1963. i 1964. godine sa Falconom …

Falcon je debitovao u Americi 1960. godine kao Fordov prvi kompakt i preko noći postao veliki uspeh. Već u debi godini je pronašao preko 430.000 kupaca, što je tada bio rekord (koji će kasnije da obori automobil na Falconovog platformi – Mustang), ali slava je kratko trajala.

Do 1962. godine prodaja je značajno pala zahvaljujući novoj Chevrolet II Novi, a Ford je odgovorio predstavljanjem kabrioleta, dobro opremljene verzije Futura i na kraju sportskog modela Sprint sa V8 motorom. Na kraju je ostalo samo da se uradi dobar marketing. Kako u Sjedinjenim Američkim Državama nisu postojali šampionati za tako male automobile, Ford se uputio u Evropu i prijavio Falcon za reli Monte Karlo 1963. godine.

Specijalno razvijen Falcon je spremio Holman Mudi, čuveni tim koji je proizvodio gotovo sve Fordove trkačke automobile. Oni su ubacili moćniji V8 motor od 289 kubnih inča (4,7 litara), veće kočnice i modifikovano ogibljenje, a za vozača je izabran Bo Ljungfeld. Ovaj legendarni Šveđanin je imao dugogodišnje iskustvo u Velikoj Britaniji, ali za volanom Falcona se nije proslavio prve godine.

Mehanički problemi su rezultirali plasmanom na tek 43. mesto, ali je Falcon pobedio svih šest specijalnih etapa, što je bilo dovoljno za odličan marketing. Ljungfeld se vratio sledeće godine i uspeo da pobedi pet specijalnih etapa i osvoji prvo mesto u generalnom plasmanu za vozila sa zapreminom motora od preko tri litre. Falcon je takođe imao i ukupno najbolje vreme, ali tokom 1960-ih godina pravila su, u raspodeli poena, uvažavala i zapreminu motora.

Iako ja Falcon nadmašio najbližeg konkurenta za preko 17 sekundi, Minijev maleni 1,1-litarski motor je odneo bonus poene čime je Fordov velikan pao na drugo mesto u generalnom plasmanu.

Uskoro je reagovala i FIA, zabranjujući Falcon, a kao razlog je pomenuta homoligacija. Naime, FIA je tvrdila da ovaj kompakt nema u serijskoj ponudi sve ono šta pruža trkački model dok je Ford tvrdio da su svi delovi dostupni na drugim modelima kompanije pa bi to trebalo biti dovoljno. Ali do sredine 1964. godine to više i nije bilo bitno.

Do tada je debitovao Mustang pa se Falcon brzo učinio kao stara vest. Posle relija Monte Karlo ovaj automobil je ostao u Evropi narednih nekoliko decenija, a zatim ga je kupio još jedan švedski reli vozač Mats Linden. On ga je čuvao u garaži sve do 2004. godine kada je Falcon osvežen i poslat u Meksiko za tadašnji LaCarrera Panamericana reli, gde je završio na odličnom trećem mestu u svojoj kategoriji.

Zoran Tomasović

(420)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments