Renault je ostvario rekordnu profitabilnost u prvom polugodištu, u najvećoj meri zahvaljujući rastućim tržištima, što je doprinelo savladavanju izazova u vidu nepovoljnih stranih kurseva.
Dobit iz poslovanja je porasla za 5,2 odsto na 1,914 milijardi evra, što je doprinelo rekordnom procentu od 6,4 odsto u odnosu na ranijih 6,2.
Prihod je porastao za 1,4 odsto na 29,99 milijardi evra. Viši troškovi repromaterijala uticali su na neto dobit, koja je pala 16,3 odsto na 2,04 milijarde evra, takođe opterećena troškovima restrukturiranja, od oko 150 miliona evra, kao i slabijim dolarom, argentinskim pezosom i brazilskim realom.
Negativni efekti kursa su doveli do pada u dobiti iz automobilskog sektora od 0,5 odsto, koja se svela na 26,87 milijardi evra, uprkos boljoj cenovnoj politici.
Renault je ranije u toku ovog meseca saopštio da je prodaja vozila u prvom polugodištu porasla za 9,8 odsto na rekordnih 2,07 miliona, zahvaljujući dobrim rezultatima na ruskom i južnoameričkom tržištu.
Šef alijanse, Karlos Gon, rekao je da su rekordi rezultat Renaultove „strategije regionalne diversifikacije“.
WLTP efekti
Renault je revidirao prognozu za ovu godinu u vezi sa rastućim prihodima grupe i zadržavanjem prinosa iznad šest odsto. Što se tiče ostatka godine, moguć faktor „vetra u čelo“ uključuje novi emisioni testni ciklus, poznat kao WLTP, kaže šefica finansija, Klotilda Delbos.
Novi testni standardi nastavljaju da unose „nesigurnost“ u prognozu za drugo polugodište, kaže Delbosova. Kompanija je odbila da da procenu mogućih negativnih efekata.
Daimler i Valeo su već upozorili na negativne efekte po zaradu, koje će izazvati stupanje na snagu WLTP-a u Evropi (od septembra).
Glavni operativac Renaulta, Tijeri Bolor, rekao je da „još uvek ima posla“ kojeg kompanija treba da odradi da bi se ispoštovali rokovi vezani za sertifikaciju. Ipak, francuski proizvođač ne očekuje da će imati značajnijih problema u vezi sa negativnim uticajem WLTP-a na poslovanje. Po Boloru, svi sertifikati bi trebalo da budu kompletirani do sredine avgusta.
Udarac u vidu sankcija Iranu
Iran je osmo po veličini tržište za Renault, sa preko 160.000 prodatih jedinica 2017. Međutim, SAD su sprovele ekonomske sankcije protiv ove bliskoistočne zemlje.
Delbosova je rekla da Renault očekuje „gotovo nultu“ prodaju u Iranu i isporuke komponenti za sklapanje u drugoj polovini godine, jer će na snagu stupiti nove sankcije.
Karlos Gon je postavio cilj od 15 odsto tržišnog udela i prodaju od više od 250.000 jedinica u Iranu do 2022., ali ti planovi su sada u velikoj meri ugroženi. Renault je u avgustu 2017. saopštio da će formirati zajednički poduhvat sa iranskim partnerima da bi proizvodio dodatnih 150.000 vozila godišnje. Iranski državni mediji su naveli da je vrednost posla oko 660 miliona evra.
„Mi ne želimo da napustimo Iran“, rekao je Gon u junu, dodavši da je Renault u kontaktu sa američkim zvaničnicima. „Ipak, ne možemo dovesti Renault u opasnost.“
Bolor je sugerisao da je Renault ispratio primer PSA grupe i drugih kompanija koje su obustavile poslovanja u Iranu. „Ukoliko se u potpunosti saglasimo sa američkim sankcijama, najverovatnije je da će naš razvoj biti obustavljen“, rekao je on.
Renault je takođe usporio sa prodajom partnerima, što uključuje dizel motore za Mercedes. Nissan je takođe smanjio svoj udeo zbog lošijeg kotiranja na američkom tržištu. Doprinos japanske kompanije je pao za 38 odsto na 805 miliona evra.
AutoRepublika
Izvori: Reuters i Bloomberg
(236)
