Renaultovi napori da dodatno učvrsti odnose s Nissanom konstantno nailaze na blokade i prepreke. Međutim, stvari bi mogle da se promene ukoliko bi došlo do spajanja s Fiat Chrysler Automobilesom.
Budućnost alijanse, u kojoj Renault uživa (u pomalo neprirodnoj) dominantnoj ulozi, pod znakom je pitanja još od hapšenja Karlosa Gona, čoveka koji je u najvećoj meri zaslužan za oblikovanje alijanse ovakvom kakva ona jeste.
U vreme hapšenja, Gon je radio na planovima koji su podrazumevali modifikovanje finansijske strukture alijanse, uključujući formiranje holding kompanije ili čak potpunog spajanja, što je ideja koju Nissan s gnušanjem odbija, prvenstveno zbog umešanosti francuskih vlasti u čitavu priču, koje su najveći Renaultov akcionar.
Gonova dva naslednika, predsednik Žan-Dominik Senard i generalni direktor, Tijeri Bolor, „cirkulišu“ između Pariza i Tokija pokušavajući da pronađu formulu koja bi bila prihvatljiva za šefa Nissana, Hirotoa Saikavu, nekadašnjeg Gonovog štićenika, kao i za Vladu Japana. Međutim, Senard i Bolor nisu do sada bili uspešni u svojoj misiji, a Nissan je u međuvremenu „podigao ručnu“ još više.
Da li samostalno znači i rizično?
S obzirom na rivalitet s Volkswagen grupom, najvećim svetskim proizvođačem vozila, alijansa Renaultu i Nissanu pruža finansijsku, tehnološku i operativnu snagu da bezbolnije ostvari tranziciju u okviru skupih trendova, koji uključuju elektrifikaciju, autonomnu vožnju i usluge prevoza. Francusko-japanski savez, prednosti koje donosi partnerstvo, naziva „sinergijama“, što je izraženo u evrima iznosilo 5 milijardi u 2018.
Ukoliko Renault i Nissan ne budu mogli da nastave s podelom platformi i zajedničkom kupovinom gotove tehnologije, između ostalog, ova dva proizvođača bi bila u velikoj meri oslabljena. Takođe, bili bi ranjiviji na pretnje od strane giganata kao što su Volkswagen, Toyota i General Motors, ali i kompanija iz Silikonske doline, poput Tesle i Ubera.
U isto vreme, loše Nissanove finansijske performanse počinju negativno da utiču na Renault. Naime, francuski proizvođač je nekada mogao da računa na stotine miliona evra iz dividendi i drugih izvora iz udela od 43 odsto u Nissanu. Međutim, Renault je nedavno saopštio da će japanska kompanija imati negativan doprinos kada je reč o neto dohotku u prvom kvartalu u iznosu od 56 miliona evra. Pored toga, planirano kresanje Nissanovih dividendi od 30 odsto ove godine, koštaće Renault procenjenih 130 miliona evra.
U tom kontekstu, „prijateljska“ integracija s FCA bi mogla da bude mnogo bolja opcija od „trzavica“ u braku s Nissanom (ili potencijalnog burnog razvoda), koji u isto vreme gubi novac.
Pristup koji FCA ima primamljivom američkom tržištu kamioneta i SUV/krosovera, kroz marke kao što su Jeep i Ram, popunjava proizvodne i geografske rupe u Renaultovom portfoliju. Veći obim u Evropi kroz prodaju Fiata umanjuje troškove razvoja, posebno na planu električnih vozila.
Takođe, FCA predstavlja kulturološki kompatibilniji eko sistem, a predloženo udruživanje u odnosu 50:50 kada je reč o akcijama i rukovodećoj strukturi, u teoriji bi eliminisalo neke bolne tačke kroz koje su prošli i prolaze Renault i Nissan.
Gonova poslednja misija
Spajanje Renaulta i FCA, gotovo sigurno nije završna igra kakvu je očekivao Karlos Gon, kada se februara 2018. obavezao da će učvrstiti alijansu.
Odnosi između dve kompanije su javno pogoršani nakon Gonovog hapšenja, ali van očiju javnosti, tenzije u okviru dvadesetogodišnje alijanse rastu već godinama, jer je Nissan nezadovoljan ulogom potčinjenog partnera, uprkos tome što je finansijski snažniji i mnogo veći.
U jesen 2017., Gon, koji je na mestu generalnog direktora Renaulta bio od 2005., odlučio je da utvrdi krajnji rok, koji bi bio duži od obaveznog penzionisanja u 65. godini. Međutim, bilo je jasno da neće dobiti istu kompenzaciju, jer su Vlada Francuske, kao i mnogi akcionari, smatrali da je preplaćen.
On se složio da mu plata bude značajno smanjena za vreme novog mandata, u kojem je imao za cilj da učvrsti Renault-Nissan alijansu, tako da ona nadživi njegovo vođstvo.
Ipak, to se, kao što znamo, nije ostvarilo, ali ko zna, možda umesto s Nissanom, Renault prosperira s FCA.
Priredio: Pavle Barta
(351)
Priča nema osnova. Porediti FCA i Nisan sa tačke stanovišta Renaulta, je razlika nebo i zemlja, jer je Renault praktično većnski akcionar Nisana, a sa Fijatom nema dodirnih tačaka i čak su konkurenti jeni drugima. Kapital nije duh da ispari, tako da će Nisan leći na rudu, a afera „Gon“ doći će im glave. Možda je ova priča sa FCA deo strategije za patosiranje Nisana pa potom njegovo potpuno preuzimanje od strane Renaulta.
Džaba što je praktično većinski akcionar, kad su u Nissanu pučisti. 🙂 I to se verovatno neće promeniti.
Cilj je da ih pomnože sa nulom, pa da ih onda preuzmu komplet. Biće tu velikih gubitaka, ali ako su jednom gospoda iz Renaulta napravili Nisan napraviće još bolji. Mislim da amerima najviše smeta što iza Renaulta stoji Francuska držćava većim delom
Mislim da Francuzi nemaju nameru da Nissan množe više ni sa čim, ni sa nulom. Shvatili su poentu hapšenja Ghosna. Moliti ih neće sigurno.