Ford Fiesta 1.5 TDCi Trend – “Pirot Edition”

Pirot je grad lociran na krajnjem jugositoku Srbije i u njemu živi nekih četrdesetak hiljada duša. Sa sociološkog aspekta, grad je poznat, nadeleko čuven po mentalitetu tamošnjih stanovnika koje karakteriše osobina, hajde da tako kažemo, striktnog racionalizovanja troškova.

Znajući za tu legendu, a nakon završenog testa Fordovog predstavnika B segmenta, postaje jasno da bi Fiesta bila omiljeni izbor prosečnog Piroćanca. Razlog tome se može pronaći u potrošnji goriva na sto kilometara. U mešovitom ciklusu, trošili smo 4,8 litara da bi prevalili navedenu distancu. Dakle, deo test ruta se odvijao po gradu, drugi na autoputu (čak i neznatno višom brzinom od dozvoljene), a deo na Ibarskoj magistrali. Sveukupno, najbolji rezultat u ovom segmentu ocenjivanja od svih do sada testiranih vozila.

Da li bi ovaj izbor, osim Piroćancima i Škotima bio zanimljiv i drugima?

Dizajn

Svakako, da. Fiesta na testu koji traje svega nekoliko dana, nije pokazala neke vidne slabosti. Izuzev na polju dizajna, gde se ovaj put proizvođač odlučio na nešto svedeniju i umirujuću formu u odnosu na prethodnu generaciju. Dok bi to bila verovatno vrlina, da pričamo o predstavnicima D segmenta, možda čak premijuma, kod gradskih automobila, čiji su kupci uglavnom mlađi ljudi, to svakako nije plus. Obično se atributi „smireni“ i „svedeni“ koriste kako bi se naglasio dosadan stil, upotrebom termina koji ne paraju uši toliko puno. Definitivno je prethodnik bio veseliji, razigraniji, uočljiviji na ulici.

Enterijer

Međutim, koliko je ovo tačno, još je veća istina u vezi sa organizacijom, ili možda najbolje rečeno, ergonomijom enterijera. Ovde, prošle godine predstavljeni model apsolutno dominira. Isčezlo je bezbroj tastera sa centralnog grebena, postavljen je moderan plutajući ekran info-zabavnog sistema, dijagonale 6,5 inča, i sve je nekako logičnije, jednostavnije za upotrebu. Praktično, pun pogodak. Ne verujem da će iko zameriti, slobodno se može reći, zbog zaokreta proizvođača ka minimalističkoj formi. To što mladi vole vesele boje i avangardan dizajn, svakako ne znači da žele da žive ili voze se u automobilu u kome vlada haos i šuma tipki, kako je to izgledalo na prethodnom modelu.

Pozicija sedenja je nešto viša, ali u granicama optimalnog. Mesta ima dovoljno za četiri putnika, u svim smerovima, izuzev za one koji su najupornije i najduže bili izloženi dejstvu hormona rasta, koji bi bili zahvalni za koji centimetar više prostora za glave. Ostava za sitnice ima dovoljno, dok je prtljažnik u proseku B segmenta.

Kvalitet upotrebljenih materijala je sasvim solidan, baš kao i završna obrada. Ipak, subjektivan utisak je da je u Mazdi2 osećaj boravka u enterijeru na višem nivou, i po pitanju plemenitosti materijala, ali i po pitanju završne obrade. Poređenje sa VW Polom na ovu temu je nešto drugačije. Fiesta poseduje za nijansu kvalitetnije materijale, ali je ta ista nijansa deli kada se gleda pobednik u međusobnom poređenju preciznosti završne obrade gde nemački kralj segmenta dominira.

Svi izlistani utisci o enterijeru vozila su utemeljeni na kratkoročnim testovima. Igrom slučaja, poslednjih pet godina pratimo sudbinu Fieste prethodne generacije, jer se nalazi u posedu naše koleginice. Nakon tog vremena, i nepunih 50 hiljada kilometara na satu, mališan je izgledao potpuno oronulo. Ovde treba biti pošten i napomenuti da, draga nam koleginica, nije neki zaljubljenik u automobile, i da u prtljažniku i na podu iza prednjih sedišta, svakodnevno vuče dovoljno cipela različitih stilova, da obuje stonogu za širok spektar zgoda; od odlaska u teretanu do posete muzeju. Svejedno, sa novom generacijom, Ford je morao ozbiljno da poradi na ovom pitanju.

Preglednost je prosečna, uz odličnu vidljivost napred, blago kompromitovanu po bokovima (zgog pozicije A stubova) i pri pogledu unazad.

Savršen koktel voznih osobina

Uprkos rekordno niskoj potrošnji, odličnog 1.5 TDCi agregata, naš izbor bi, u segmentu gradskih, pa čak i kompaktnih modela, uglavnom bio benzinski agregat. Razlozi su mnogobrojni, ali jedan od njih svakako jeste i veća težina samog motora, i posledično prednjeg kraja vozila.

Međutim, čak i sa tim “hendikepom”, našu dizel Fiestu je veliko zadovoljstvo voziti na svim putevima. Najveće zasluge za to idu na račun odlično izbalansiranog oslanjanja, koje predstavlja dobar temelj za sportsku, ali i dalje sasvim udobnu i prijatnu vožnju, za sve putnike u kabini. U modelu Mazda2, radost je veća, ali samo za vozača, dok ostalim putnicima uopšte neće prijati sve ono što donosi nešto ofanzivniji stil vožnje. U poređenju sa VW Polom, primećuje se nešto kultivisanije podešeno oslanjanje, odnosno više usmereno na obezbeđenje udobnosti mališana iz Volfsburga.

Može se zaključiti da je potpuno uspeo balans na oba automobila, i onog sa plavim ovalom, ali i na Polu. Sva tri predstavnika B segmenta, koje pominjemo kroz test, imaju izvanredno ponašanje u krivinama. Za nijansu prednjači Mazda2, ali je, kao što smo videli, cena za to, oličena u udobnosti, paprena.

Efikasnost

Pominjani četvorocilindarski agregat je dovoljno kultivisan, elastičan i snažan da omogući iskorišćenje tako podešenog oslanjanja Fieste, teške tek nešto preko jedne tone. Ipak, njegova „najjača“ strana je energetska efikasnost. U tome mu zdušno pomaže šestostepeni manuelni menjač, umereno dugih hodova ručice menjača, uz zavidan nivo preciznosti tokom izmene stepena prenosa.

Očigledna je bila želja konstruktora da transmisija podrži što nižu potrošnju goriva i sasvim je izvesno da su ubrzanja koje ostvaruje, ovako koncipirana Fiesta, mogla biti značajno bolja, da su prenosni odnosi kraći. Naprotiv, izrazito su dugi. Svakako, to nije nešto što smeta i remeti vozačko zadovoljstvo, pogotovu se lako oprosti kada shvatite koliko malo goriva ste potrošilli.

Na ovom mestu, interesantno je setiti se testa modela Dacia Duster koji je pogonio dizel agregat iste zapremine, ali gde su stepeni prenosa bili znatno gušće raspoređeni, što je nametalu stalnu i dosadnu izmenu brzina. Sve u svemu, vožnja Dustera i Fieste, sa veoma sličnim pogonskim sklopom (iako u potpuno različitim klasama), najbolje može da ilustruje razliku u vozačkom doživljaju koju pružaju, u ovom slučaju, dve krajnosti u pogledu dužine prenosnih odnosa menjača.

Fiestu je jednako prijatno voziti na različitim deonicama. U gradu prijaju njene kompaktne dimenzije, na autoputu se ponaša nalik predstavnicima segmenta iznad, uz minimalno izraženiju buku od kotrljanja točkova i opstrujavanja vetra. Na krivudavim putevima, doživljaj raspiruje direktno, precizno i relaksirajuće upravljanje.

U kočioni sistem Fieste se lako stiče poverenje. Kočioni putevi su relativno kratki, a nismo primetili tragove popuštanja kočione sile niti pri više puta ponovljenim oštrijim zaustavljanjima.

Cena

Cena test primerka je nešto „jača“, i iznosi 15.190 evra. Međutim, Business paket opreme, koji poseduje konkretno test vozilo, staje 1.780 evra, a upravo je to iznos koji deli prodajnu od povoljne cene. Zapravo, vrlo je moguće da odete u Grand Motors kako biste pazarili Fiestu, a kući se vratite sa Mondeom 1.5 TDCi od 120 ks, koji košta (ukoliko ga još uvek ima na lageru), nepunih 17.500 evra. Na ovaj način, Mondeo se nameće kao, trenutno apsolutni “best buy” kralj.

Zaključak

Taman kada je prodaja, oduvek bestseler modela Fiesta, počela da tone na rang listama vozila sa najboljom prođom kod kupaca, izašla je nova generacija. I kupci su reagovali veoma pozitivno. Fiesta se ponovo nameće kao prodajni lider, a to, kao što smo videli, nije bez razloga.

Upravo prodajni rezultati Ford Fieste bi, opšte uzev, trebalo da skinu anatemu “tvrdica sindroma” sa Piroćanaca. Potrebno je samo pogledati, na primer, ko je lider po prodaji na ostrvskom tržištu, i shvatiti da je mala razlika između naših jugoistočnjaka i evropskih severozapadnjaka. Doduše, Škotska pripada Velikoj Britaniji, tako da ipak, sve ostaje relativno.

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

	Dobre strane:
	potrošnja i vozne osobine
	Loše strane:
	previše konzervativan dizajn spram ciljne grupe

(13615)