BMW GINA Light Visionary Model – zaboravljeni koncept (galerija)
Od BMW-a se uvek očekuje mnogo. To nije slučaj samo sa vremenom sadašnjim, u kojem smo jednim stopalom zagazili u budućnost, koja će, kako sada stvari stoje, biti električno obojena, a vozači će postati višak.
Nove automobilske teritorije se istražuju pre svega kroz koncepte, kao demonstracione „laboratorije“ novih tehnologija. Pre izvesnog vremena, tačnije 2008., BMW je svetu predstavio radikalan koncept, koji je trebalo da najavi buduću filozofiju marke, a shodno s tim je i dobio naziv – GINA Light Visionary Model. Malo je reći da je ova studija privukla pažnju svojevremeno, ona je bila mesecima glavna tema, i to ne samo među ljubiteljima plavo-belog propelera. O čemu se zapravo radilo?
Razmišljati drugačije
„GINA“ je, kako je BMW tada objasnio – princip, odnosno sposobnost da se razmišlja na drugi način, kao i da se stvari sagledavaju sa različitog aspekta. Koliko god „apstraktno“ zvučao, dotični princip je bio veoma praktičan, jer je podrazumevao primenu inovativnih ideja bez ograničenja u okviru kojih egzistira savremena automobilska industrija.
Materijalizacija „GINA“ filozofije je došla u vidu jedne nesvakidašnje kreacije – Light Visionary Model koncepta. U to vreme, mada se ne radi o nekoj davnoj prošlosti, elektromotori nisu bili nešto posebno aktuelni, tako da je za ovaj roudster bio predviđen osmocilindarski motor.
Tkanina umesto karoserije
Konstrukcija šasije je bila napravljena od aluminijuma, a zadnji deo su u BMW-ovom „M“ maniru krasili dvostruki završeci izduvnih cevi. Međutim, ono oko čega se ova studija vrtela je „karoserija“, ukoliko se tako nešto uopšte moglo nazvati – karoserijom.
Naime, BMW-ova studija je bila presvučena fleksibilnim materijalom iz četiri sekcije, koji je mogao da se isteže i skuplja uz pomoć brojnih podstruktura, skrivenih od oka posmatrača. One su bile pokretne, a njima su upravljali električni i elektrohidraulični kontrolni sistemi.
Dakle, BMW-ov vizionarski automobil je bio presvučen nečim što se pre moglo nazvati „kožom“ nego karoserijom. Nju su činile četiri glavne sekcije, gde je ona najveća počinjala na prednjem delu vozila i pružala se sve do početka vetrobrana, da bi se nastavljala prema dole, preko vrata, završavajući se na zadnjoj ivici. Druge dve sekcije su se pružale od prednjih donjih panela, preko zadnjih lukova točkova, pa do zadnjeg dela vozila. Poslednji deo ovog svojevrsnog „mozaika“ je činio središnji deo „zadnjice“ automobila.
Ono što je bilo veoma interesantno su makazasta vrata, koja kada bi se otvorila, došlo bi do vidnih nabora u inače jasno definisanoj površini, koja bi se vraćala u savršenog glatko stanje kada bi se vrata zatvorila.
Avangardna avangarda
Vrhunsko tehnološko dostignuće je činila tkanina kojom je koncept bio presvučen. Reč je naravno o nepromočivom materijalu mrežnog tkanja, otpornog na ekstremne temperature. Potpora je dolazila u vidu fleksibilne, metalne žičane strukture, koja je obezbeđivala zategnutost i ostvarivanje glatke forme. Oko nekoliko zona, u kojima je zakrivljenost površina bila naglašena, implementirana su rebra od ugljeničnih vlakana u cilju ostvarivanja bolje fleksibilnosti, bez da se gubilo za poželjnim oblim formama.
Sasvim je jasno da je Light Visionary Model bio više nego avangardan. On bi praktično to bio i sada, kada bi se pojavio na nekom od velikih automobilskih salona. Bio je neverovatna demonstracija futurističke forme koja nije gubila na funkcionalnosti, naprotiv.
Fleksibilna površina je prekrivala prednje farove, i naravno otkrivala ih onda kada bi njihova upotreba bila neophodna, nešto poput otvaranja i zatvaranja naših očnih kapaka. Bočni markeri za signalizaciju prilikom promene vozne trake nisu bili vidljivi spolja, sve do onog momenta kada bi došlo do njihove aktivacije. Svetlost su emitovali kroz poluprovidan zastor.
Strujanje vazduha oko automobila je moglo biti regulisano na krajnje nekonvencionalan način, i to tako što bi se „koža“ zatvarala, otvarala ili istezala po potrebi. Donji prednji panel je mogao da se podešava u cilju ostvarivanja bolje aerodinamike. S obzirom na činjenicu da je zadnji deo bio pokriven jednim komadom tkanine, spojler je mogao biti potpuno sakriven kada nije u funkciji.
Studija ispred svog vremena
Koliko god svojevremeno bio kritikovan, ispostavilo se da je Kris Bengl i te kako znao šta radi, izuzev E65 serije 7 (to mu ne možemo oprostiti). Čovek je definitivno bio vizionar, čemu svedoče i njegove reči svojevremeno, kada je izjavio da će lični zahtevi kupaca proširiti kontekst u kojem se tada nalazila BMW-ova gama, a samim tim će se promeniti i suština vrednosti koje definišu aktuelnu prozvodnju.
Međutim, ono na šta Bengl nije računao je „dizelgejt“, kao okidač za ubrzanu transformaciju automobilske industrije i okretanje ka elektropogonu i baterijama. Sve u svemu, GINA Light Visionary Model je čak i kao studija definitivno bio ispred svog vremena.
Tekst: Pavle Barta
(524)
