Početna Testovi Volvo V90 Cross Country – potomak najboljeg svetskog SUV-a 2016.
Volvo V90  Cross Country – potomak najboljeg svetskog SUV-a 2016.
4

Volvo V90 Cross Country – potomak najboljeg svetskog SUV-a 2016.

5.37K
4

Na test nam je stigao jedan od ubedljivo najboljih karavana današnjice. Doduše, ovaj je pomalo u krosoverskom stilu, što mu nikako ne oduzima na autentičnosti, naprotiv. Reč je pripadniku švedske „ergele“ – Volvo V90 Cross Country.

Prvu asocijaciju naravno čine Audi A6 allroad i Mercedes-Benz E klase All-Terrain. Ne bez razloga, jer su pripadnici potpuno identične kategorije, sa povišenim klirensom i već poznatim zaštitnim, plastičnim oivičenjima blatobrana i dodatnim  zaštitnim oplatama. Cross Country je od tla udaljen 21 centimetar, što je 6 centimetara više u odnosu na konvencionalnog „brata“. Naravno, „Off-Road“ režim vožnje je u igri, pored „ECO“, „Dynamic“, „Comfort“ i „Individual“ .

Ipak, postoji jedna stavka koja V90 Cross Country razlikuje od direktnih konkurenata, a to je njegovo istinsko terensko nasleđe. Da, da… upravo smo tog pretka (iz 2007.) imali prilike da testiramo nedavno, mada originalni model datira iz 1997. Dakle, pretvaranje karavana u off-road mašine nije nepoznanica za švedsku marku, naprotiv! Nemoj neko da se usudi da kaže da je Audi sa allroadom začetnik ovog podsegmenta! To je upravo Volvo! Mercedes mu ovde dođe kao „šegrt“, a ingolštatski model „kalfa“.

Model na našem testu je pogonjen snažnijim dvolitarskim, četvorocilindarskim dizel motorom sa 235 ks (prepoznaje se po oznaci D5, dok slabija verzija sa 190 konja nosi oznaku D4). Još jedna zanimljiva stvarčica koju poseduje snažnija varijanta je takozvani „Power Pulse“, zadužen da redukuje turbo rupu i uglađenije isporučuje snagu na točkove, i može se reći da to obavlja prilično uspešno. Jedna od prvih impresija mog cenjenog kolege Zvezdana i moje malenkosti je bilo upravo to snažno, ali linearno ubrzanje, koje u svakom slučaju više prija od „njutnmetarskih“ udaraca u leđa, a naš Cross Country ih ima ukupno 480, i to dostupnih već pri 1.750 obrtaja u minuti.

Suvišno je reći da svaki Cross Country dolazi sa inteligentnim pogonom na sve točkove, tako da „nema laži, nema prevare“. Off-Road režim smo testirali u prilično „soft“ uslovima, tako da su oni bili „mačiji kašalj“ za naš Volvo, koji očigledno može mnogo ozbiljnije da se uhvati u koštac sa nezgodnim terenima, ali ne i onim ekstremno zahtevnim.

Pa, hajde da se provozamo…

Komfor u ovom automobilu imponuje. Ergonomija je sjajna a sedišta besprekorna, sa više nego dovoljnom lateralnom podrškom. Kada se vozi upravo u tom režimu (Comfort), doživljaj je kraljevski, gotovo poput onog u Rolls-Royceu. Automobil prosto „pleše“ preko rupa i neravnina, upija ih sa takvom lakoćom, koja primetno nadmašuje Mercedes-Benz All-Terrain, kojeg smo takođe nedavno testirali i koji poprečne neravnine osetno intenzivnije registruje. Dakle, upijanje rupa i neravnina – impozantno.

Jasno je da tako kalibrisano ogibljenje ima svoju cenu. Volvo V90 Cross Country na polju dinamičnih prolazaka kroz krivine gubi od Mercedesa, koji iste savladava preciznije i sa manjim stepenom naginjanja karoserije. Međutim, kada je krstarenje u pitanju, ili takozvani „easy ride“, Šveđani su diplomirali sa desetkom.

Ovaj Volvo je opuštajući, deluje samouvereno, pruža izvanrednu preglednost za današnje uslove i odiše vrhunskim kvalitetom, tako da svaka vrsta vožnje u njemu predstavlja istinsko zadovoljstvo. S obzirom na kategorizaciju, pruža više komfora u odnosu na regularni S90 sedan (o kojem ćemo pisati uskoro), a u odnosu na XC90 je vozniji i dinamičniji.

Da se vratimo na vozne karakteristike… Bez obzira na već spomenuto nešto izraženije naginjanje karoserije u odnosu na druge krosover karavane, na volanu je V90 CC vrlo dobar, sa dovoljno preciznosti, mada bi nešto bolji odziv bio poželjniji. Naravno, ne očekujte od njega Mazdu MX-5, ali mehaničko prijanjanje je takvo da uliva spokoj i vozača oslobađa bilo kakvog stresa.

Daleko od toga da naš pulen nije kadar silovito da ubrza. Do „stotke“ mu je potrebno solidnih 7,5 sekundi, dok maksimalno može da pojuri do 230 km/h. Pri krstarećim brzinama na autoputu se ponaša sjajno, uglađeno, sa dobro redukovanim šumovima prouzrokovanim strujanjem vazduha, tako da je zagarantovan tvrd san putnika na zadnjoj klupi pri dužim putovanjima.

Volvo V90 Cross Country je do te mere tih i uglađen,  da se ponekad i zaboravi da se ispod haube nalazi jedan dizel motor.

Za „entuzijaste“, tu je “Dynamic” režim, koji donekle popravlja „brzinske atribute“ u smislu da su prolasci kroz krivine oštriji i precizniji, ali nimalo nalik odgovarajućem režimu kod Mercedesa, koji od All-Terraina čini mnogo agresivniju „živuljku“ u svakom smislu, kako po tvrdoći ogibljenja, tako i visini obrtaja. Volvo je ipak po tom pitanju mnogo pitomiji. Interesantna je i „Off-Road“ postavka, koja je ispala „pametnija“ od nas, jer se odmah deaktivirala kada je shvatila da se i dalje krećemo po asfaltu. Inače, promene režima vožnje su toliko prefinjene da se gotovo i ne osete.

Dakle, što se voznih osobina i upravljivosti tiče, Volvo V90 Cross Country u potpunosti je prilagođen svojoj svrsi. Ovo je izvanredno vozilo za duga putovanja, neopterećujuće za vozača, kao ni za putnike. Upravljanje automobilom je lako, s tim što nedostaje karakterističan sportski odziv, koji ruku na srce, ovakvom automobilu uopšte nije ni potreban. Za realnu terensku upotrebu je takođe više nego zadovoljavajući, odnosno eksploataciju koja podrazumeva porodične izlete, silazak s asfalta do reke ili penjanje na neko pitomo brdo. Za bilo šta „tvrđe“ od toga, ovaj automobil nije.

Ostali smo dužni da objasnimo šta je „Power Pulse“, kojeg smo spomenuli u uvodu. Rezervisan za D5 motor, ovaj sistem koristi vazduh pod pritiskom, koji pomaže turbo punjaču da se brže angažuje, što na kraju rezultira boljim odzivom na papučici gasa, posebno pri nižim obrtajima. Inače, elastičnost motora je za respekt.

Osmostepeni automatski sekvencijalni menjač je dobar, ali ne na nivou sa jedinicama iz BMW-a i Mercedesa, koje funkcionišu agilnije, preciznije i intuitivnije. Na ovom polju Volvo ima prostora za napredak. S druge strane, kočnice su odlične, ubedljive, dobro dozirane.

Što se prosečne potrošnje tiče, proizvođač je naveo nominalnu vrednost od 5,3 litra dizela na pređenih 100 kilometara. To je prilično teško ostvarivo, posebno u uslovima ekstremne eksploatacije klima uređaja u danima kada je Cross Country testiran, kada je živa termometra dostizala i 40 stepeni Celzijusa. Ona realna potrošnja, po našoj računici, svela se na nekih 7 litara evro dizela.

Skandinavska estetika enterijera ali i praktičnost

Svaka čast Volvou na tome kako zna da napravi vrhunski premijum ambijent bez gizdavih detalja, previše hroma, aluminijuma i sličnog „kičeraja“.

Možda će nekome na „prvu loptu“ enterijer biti „čudan“ zbog specifične konfiguracije i odudaranja od vladajućih načela, a naročito zbog naglašenog ekrana info-zabavnog sistema u “portret” formatu, ali kada se čovek navikne na sjajan „Cross Country“ ambijent, prosto mu se ne izlazi napolje. Mercedes, kojeg smo nedavno testirali deluje „modernije“, sa naglašenim luksuzom, visokokvalitetnom instrumentacijom, „fensi“ detaljima, koji „upadaju“ u oči gotovo noseći transparent na kojem piše „PREMIJUM“. Audi sa svoje strane poseduje visokotehnološki imidž, prilično hladan, izuzetno kvalitetan, ali s druge strane i pomalo dosadan. Volvo je originalan na svoj sopstveni način, imajući nešto i od Mercedesovog prestiža i Audijeve tehnologije, ali sve to upakovano u mnogo toplije i više minimalističke forme, koje sve više prijaju kako druženje s ovim automobilom duže traje.

Veliki ekran info-zabavnog sistema u „portret“ profilu od 9 inča dominira armaturnom tablom. Aplikacije od orahovine i sa dozom dobrog ukosa primenjenog hroma, doprinose utisku prestiža. Klaster instrumentacije je takođe u digitalnoj izvedbi, sa odličnom, oštrom grafikom, dijagonale 12,3 inča. Pored pokazivača brzine i broja obrtaja, mogu da se očitaju brojne informacije poput razno-raznih upozorenja, saobraćajnih znakova i smera navigacije. Preko centralnog ekrana info-zabavnog sistema mogu da se kontrolišu brojne funkcije vozila. Na samom početku stvari samo deluju komplikovano, ali nakon brzog upoznavanja, dolazi do spoznaje da se ovde radi o jednom od najintuitivnijih rešenja današnjice.

Maksimalnom hedonističkom ugođaju doprinose vizuelno i auditivno vrhunsko ambijentalno osvetljenje bez „lajt šou“ ambicija i sjajni Bowers & Wilkins stereo uređaj sa dvanaestokanalnim pojačalom i 19 vrhunskih zvučnika. Izlazna snaga? Impresivnih 1.400 W! Jedan od sedam Nautilus visokotonaca, koji se nalazi na vrhu armaturne table, služi za redukovanje akustičke refleksije sa vetrobrana. Svih sedam srednjetonaca koristi tehnologiju kevlarskih membrana koje preveniraju distorziju zvuka. Žute membrane od kevlara se mogu videti kroz mrežaste panele od nerđajućeg čelika. Desetoinčni ventilisani sabvufer koristi izdržljivu membranu od ugljeničnih vlakna.  Šta reći do  – audiofilska „perverzija“.

Što se praktičnog aspekta tiče, Volvo V90 poseduje sav mogući komfor za putovanje četiri osobe. Vozač i suvozač mogu da uživaju u obiju prostora, kako u pojasu glava tako i u visini nogu. Pozadi takođe, ukoliko se baš ne radi o dvometrašima, mesta ima više nego dovoljno.  Tesno postaje kada se u igru umeša peti (odrasli) putnik. Troje dece će pozadi biti presrećno ponuđenim prostorom. Ergonomija je i pozadi na zavidnom nivou.

Nasloni zadnje klupe su deljivi u odnosu 60:40 i spuštaju se pritiskom na dugme, lociranom odmah iza otvora prtljažnika. Zapremina prtljažnika, koja inače iznosi 560 litara, na ovaj način raste na 1526 litara. Mada je pristup prtljažnom prostoru izvanredan, sama zapremina nešto zaostaje u odnosu na E klasu ili A6 a na nivou je BMW-a.

Oprema „do bola“

Naš „severni delija“ je u Inscription nivou opreme. Međutim, on je već u „standardu“ opremljen brojnim premijum stavkama kao što su kaljena bočna stakla i staklo pozadi, dvozonski, elektronski klima uređaj, adaptivni tempomat sa funkcijom poluautomatske vožnje do brzine od 130 km/h. Tu je sistem za izbegavanje čeonog sudara, sistemi za pomoć pri kretanju na uzbrdici i kontrolu kretanja na nizbrdici, upozorenje pred sudar…

U standardnom paketu opreme su i sistem glasovne komande, Touring podvozje, sistem kontrole pritiska u gumama, elektropodesiva lumbalna podrška sedišta u četiri smera, kao i LED farovi i LED dnevna svetla.

Inscription nadogradnja je između ostalog oličena u spomenutom digitalnom klasteru instrumentacije od 12,3 inča, elektropodesivom vozačevom sedištu sa memorijom, mogućnosti odabira režima vožnje, posebnoj CC prednjoj masci, panoramskom krovu i “Volvo” osvetljenoj oznaci na pragu.

U ponudi su i zimski paket: grejana prednja sedišta, grejane mlaznice za pranje vetrobranskog stakla, kao i paket fleksibilnosti pro: mreža za zaštitu tereta, držač torbe za kupovinu, utičnica od 12 V. Sve u svemu, bogata oprema koja u velikoj meri opravdava prilično visoku cenu ovog automobila.

Zaključak

Ko nije „zagrejan“ za nemačke premijum modele a ne želi da se odrekne te vrste kvaliteta, Volvo V90 Cross Country se nameće kao idealan izbor. Donosi više udobnosti u odnosu na S90 limuzinu, a za vožnju je lakši od XC90. Čak, čini se da je Cross Country mnogo bolji izbor od standardnog V90 jer donosi mnogo toga dodatnog, što i te kako može da odigra važnu ulogu tokom eksploatacije. Pogon na sva četiri točka je standardan, kao i prebogata oprema koja ulazi u cenu.

Dodatni adut se ogleda u tome što kao i nemačkim pandanima, ni Cross Countryju neće znatno padati cena kao polovnjaku, s tim što je doza stresa izazvana potencijalnim neželjenim otuđenjem od strane nepoznatih lica mnogo manje izražena. Što se servisiranja tiče, troškovi su na nivou konkurencije.

Ovaj automobil je definitivno namenjen porodicama, i to onima koje vole da putuju i to često praktikuju. Ovo nije automobil koji treba da stoji parkiran u garaži ili u dvorištu. S obzirom na njegove „milionske“ potencijale kada je kilometraža u pitanju, treba ga voziti. Što bi Đorđe Balašević rekao: „Poslušaj zato savet, što će ti čiča dati, kad imaš mladog petla ne daj mu da se pati. Pusti ga neka leti, neka ga koke vide, posle će biti kasno, i petlu vreme ide…“ Jer, ovo nije automobil za pozeraj i pokazivanje marke, ovo je automobil da se vozi. Volvo V90 Cross Country – klasik u najavi.

Na kraju, ono „najslađe“, a to je cena. Primerak na našem testu, sa uračunatim PDV-om, košta 72.690 evra. Sasvim jasno je kome je ovaj automobil namenjen. U normalnom svetu zrelim, radnim, porodičnim ljudima kojima na vrhuncu radnog veka nije problem da priušte ovakav automobil. Kod nas, nažalost, ovakve automobile (u cenovnom smislu) (pre)često voze tipovi koji glume “biznismene” na tuđoj grbači. Uglavnom, ko se odluči za kupovinu Volvoa V90 Cross Country – neće pogrešiti ni u kom slučaju, a i s obzirom na imidž marke, ipak ga neće niko povezivati s prethodno spomenutom grupom “privrednika”.

Tekst i fotografije: Pavle Barta

Iz emotivnog ugla

Boja zemlje

„Plodovi zemlje“ naslov je remek-dela skandinavskog književnika Knuta Hamsuna, koji je svog pisca učinio nobelovcem, a koji se upravo bavi tematikom opstanka u pokatkad surovim ruralnim uslovima. Iako sam knjigu pročitao (progutao praktično, u jednom dahu) pre više od decenije, ovaj naslov pada mi na um gotovo iste sekunde kada sam ugledao jedno drugo remek-delo – prelepi V90 Cross Country, kako se na julskom miljakovačkom suncu preliva u bezbroj nijansi mrke boje, sa nekim crnim i zlatnim nanometarskih tačkicama i prefinjenim prelivima krvavocrvene boje. Zvanično fabričko ime boje je „javor smeđa“, ali ona je zapravo mnogo, mnogo sofisticiranija od tog običnog imena.

Boja zemlje, pomišljam, odgovorio bih kada bi me neko pitao koje je boje ovaj prelepi, veliki, novi Volvo. Boje bačke crnice, sremačkog vinograda, šumadijskog šljivika, zemlje koja okružuje drevne masline pokraj Ulcinja, boje zemlje ispod kopaoničkih četinara, pomešane sa krvlju neke životinjice koju je baš na tom mestu prethodne noći proždrala kuna zlatica, sve zavisi kako se u kom delu sekunde sunčevi zraci odbiju od čuvenog švedskog čelika. Biće da sam zašao u zrele godine, pa mi prvo padaju na pamet norveški nobelovac i njegov roman, a ne na primer boja kože neke zanosne preplanule brinete, ali šta je tu je, mi smo tu da vam tačno opišemo kako smo neki automobil doživeli, a ne da naše utiske naknadno „friziramo“.

Kao zaljubljeni adolescent, stojim omamljen divno izabranom bojom karoserije, valjda isto kao što je naš Zvezdan bio opčinjen onom jadranskoplavom bojom Audija Q7 3.0 TDI quattro što nam je onomad bio na testu. Tek na drugu loptu počinjem da obraćam pažnju na linije i dizajnerske detalje Volvoa koji nam je stigao na test. A oni su neverovatno ukusni i osvežavajući, naročito u poređenju sa etabliranom konkurencijom, koja očevidno svojim dizajnerima dopušta ili čak nalaže da se čvrsto drže već viđenog i prilično dosadnog dizajnerskog klišea. Zapravo, posmatrano spolja, Volvo V90 Cross Country je doslovno lep automobil, što je nešto što ne viđamo suviše često, a viđamo mnogo modela. Lep i dugačak, 494 centimetara „od branika do branika“, stvoren je da juri autoputem ili krstari nekim makadamom kroz šumu ili pored obale mora, dok mu gužve u srcu velegrada baš i ne pristaju previše, isto kao ni kratka i tesna mesta za parkiranje, između ostalog ni zbog naglašene širine, koja zajedno sa velikim retrovizorima iznosi više od 205 centimetara.

Ako ga posmatrate spreda, na dnevnom svetlu, svakako najjači utisak ostavlja divno i, rekao bih, sa ljubavlju izrađena rešetka hladnjaka. Ona je, u stvari, toliko blistava i lepa, da bih je pre poredio sa onom kod Maseratija ili Jaguara, nego sa tradicionalno „smirenim“ skandinavskim dizajnom. Da je pred nama bez svake sumnje jedan Volvo, osim stilske sličnosti sa bratskim modelima, limuzinom S90, „standardnim“ karavanom V90 i SUV modelom XC90 aktuelne generacije, svakako svedoči i tradicionalna dijagonalno postavljena „lenta“ preko rešetke i naravno grb kompanije u njenom središtu. Kompletan prednji kraj automobila izuzetno podseća na glavu, kljun i oči nekog orla ili slične velike ptice grabljivice, ili pak na kljun lovačkog aviona. Uostalom, Volvo je poznati dobavljač švedske „namenske industrije“, koji primera radi isporučuje mlazne motore za borbene avione švedske proizvodnje.

Noću, sa druge strane, najimpresivnija su prednja svetla i Volvo je uspeo da ih dizajnira dovoljno jedinstveno, tako da poznavalac već sa određenog rastojanja u noći može da raspozna da mu se približava Volvo. I to svakako Volvo najnovije generacije.

Bočna silueta vozila je duga i vrlo elegantna, poput jaguara ili pantera koji vrebaju svoj plen, i ostavlja izuzetno dinamičan utisak čak i kada je vozilo parkirano. Dojam moćnog automobila kod testiranog vozila dopunjavaju veliki i izuzetno lepo dizajnirani točkovi od 19 cola, sa pneumaticima dimenzija 235/50 R19, koji su doduše prikladniji za duga putovanja autoputem, nego za vanasfaltne avanture. Da ovo ipak nije karavan V90, već V90 Cross Country AWD, diskretno nagoveštavaju plastičnom zaštitom oivičeni blatobrani i oplata podvozja napred i pozadi, što su uobičajeni stilski elementi koje viđamo i kod njegovih najdirektnijih konkurenata, Audija A6 allroad i Mercedesa E klase All-Terrain, a tu je i lepo dizajniran natpis CROSS COUNTRY preko zadnjeg branika. Za ozbiljnu proveru efikasnosti pomenute zaštite podvozja nismo imali srca, baš kao i prilikom našeg nedavnog testa Mercedesa E klase All-Terrain, jednostavno se radi o previše lepim i luksuznim vozilima za tako grubu torturu kakvoj bismo recimo podvrgli Mercedes G klasu ili Isuzu D-Max, ali baš kao i kod pomenute verzije E klase, ili pak Audi A6 Allroad i Subaru Outback modela, ako napuštate asfaltni put, pa čak i kada prelazite preko grubog „ležećeg policajca“ ili morate da se popnete na nenormalno visoku bankinu, svakako se prijatnije osećate sa V90 Cross Country nego sa nekom limuzinom ili karavanom uobičajenog podvozja i klirensa, tim pre što ovde imate na raspolaganju i „Off-road“ režim vožnje.

Zadnja svetla su takođe originalno dizajnirana i teško da ćete ikada biti u dilemi da li je u pitanju Volvo V90 (ili V90 Cross Country) ili pak neki od jeftinijih modela. To je upravo to nešto što poslednjih godina, pa i decenija, nedostaje nekim drugim velikim proizvođačima automobila. Vrata prtljažnika otvaraju se automatski, kako i priliči vozilu ove klase, i naravno, ukoliko to radite noću, vozilo vam obezbeđuje dovoljno svetla da u prtljažniku pronađete ono što ste tražili. Ukupan prijatan utisak zadnjeg dela vozila zaokružuju masivan branik, lepo izvajani bokovi vozila, pomenuta zaštita podvozja i dve lepo dizajnirane i kvalitetno izrađene izduvne cevi. Ni ovde ne vidimo ništa za dodati ili oduzeti.

Vozačka vrata otvaraju se bešumno i glatko i lako ostaju u baš onom položaju koji ste zamislili. Sitnice koje život učine lepšim. Dočekuje nas hromirani prag sa imenom slavne severnjačke marke, onako kako to i dolikuje vozilu iz ove kategorije. Osvetljenje, ako u vozilo ulazite noću, upravo je savršeno. Svetla ima u izobilju, a dizajneri su ponovo, kao i kod eksterijera, uspeli da izbegnu svaki pomisao na kičeraj, toliko često zastupljen kod nekih rivalskih marki. Lično ne želim da me svaki put kada po noći otvorim automobil dočeka osvetljenje kao da ulazim u noćni klub ili striptiz-bar. Hvala dizajnerima na dobrom ukusu!

Tamna koža u unutrašnjosti testiranog vozila bez dvojbe je odličnog kvaliteta i to vam kaže neko kome su stvari od kože praktično fetiš. Moguće da bi za klasu atraktivnije i raskošnije delovalo da je koža na primer krem boje, ali ovako je svakako dugoročno praktičnije, pogotovo budući da se radi o vozilu koje nije konstruisano da bude (samo) luksuzno, već i upotrebljivo za izlete u prirodu, sa partnerom/partnerkom, decom, možda i psom, u koje ćete ponekad sesti u mokrim kupaćim gaćama, poneti i neke stvari ili delove opreme koji po svojoj prirodi ne mogu uvek biti kristalno čisti – ribolovački pribor, na primer, ili će ga možda svakodnevno koristiti neki dobrostojeći poljoprivrednik, veterinar, šumarski inženjer, pa će ponekad morati u njega da uđe blatnjavih čizama ili u pokisloj jakni i tome slično. Utisak luksuza i kvaliteta kožnog enterijera sjajno dopunjuju aplikacije od orahovine i hromirani elementi. Komande, instrument tablu i centralni displej ne želim da zasebno komentarišem, u potpunosti odgovaraju nameni i ovoj klasi vozila. Viđao sam i lepše panorama krovove, ali svakako nemam nikakve konkretne zamerke. Sa druge strane, audio sistem je natprosečnog kvaliteta za ovu klasu.

More detalja u unutrašnjosti vozila je upravo „preslatko“. Prekidač za startovanje motora izgleda bentlijevski lepo, a nalazi se na sjajnom mestu: baš tamo gde je u mom starom SAAB-u 9-5 V6 iz 2002. godine bila kontakt brava! Ipak su to severnjačka braća. Za metalne mrežice koje pokrivaju zvučnike renomiranog britanskog proizvođača Bowers & Wilkins doslovno možemo reći da su filigranske izrade. Ne znam kako nijednom (ili barem ja ne znam za nijedan) nemačkom dizajn birou, pa čak ni tjunerskim kućama, nije palo na pamet da u štepove kožnih sedišta utkaju minijaturnu nemačku zastavicu kao simbol nadaleko čuvenog nemačkog kvaliteta – ali eto ovim švedskim dizajnerima jeste! Mala švedska zastavica prišivena za naslon sedišta bilo jedan od „analitičara“ enterijera primetio. Čestitke dizajnerima za usredsređenost na lepe sitnice.

Jednostavno, moram da napomenem da enterijer pomenute Mercedes E klase All-Terrain (koja i jeste jedan od najdirektnijih rivala ovom Volvo modelu) prosto vrišti od luksuza, kvaliteta upotrebljenih materijala i prvoklasne izrade (i objektivno deluje „skuplje“ i tehnološki raskošnije od ovog enterijera), a opet, nekako, autor ovih redova bi na letovanje ili zimovanje radije otišao ovim Volvom V90 Cross Country. Stvar ukusa, naravno, a o ukusima je jalovo raspravljati.

Da moje mišljenje nije usamljeno, potvrđuje i prijatelj, Britanac, srpski vinar i bivši starešina britanske armije, koji je dugi niz godina bio zadužen za ličnu bezbednost britanske Kraljevske porodice. „What a lovely car!“ – kaže prijatelj, ozarena lica, nakon nekoliko desetina kilometara provedenih na suvozačkom sedištu V90 Cross Country. Po prirodi posla, automobili kao što su Bentley, Rolls-Royce, Daimler, Jaguar, Range Rover, decenijama su bili njegova svakodnevica, i stoga te njegove reči za mene zbilja imaju veliku težinu.

Ako se pitamo kome je V90 Cross Country namenjen, može pomoći i činjenica da se tokom test vožnje za njim nisu previše osvrtali klinci. Sa druge strane, u više navrata, primetio sam dečački radoznale poglede ozbiljnih ljudi zrelih godina. Ukratko, rekao bih da je Cross Country u potpunosti pogodio svoju rolu i postao vrlo atraktivna alternativa kako modelima u ponudi švedskog proizvođača, tako i nekim bestselerima drugih renomiranih proizvođača, od kojih mnogi praktično još uvek ni nemaju adekvatan odgovor na ovaj automobil.

Jovan Đurić

Volvo V90 Cross Country D5 AWD Inscription

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: krosover karavan
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.939 mm x 1.879 mm x 1.543  mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.941 mm
Zapremina prtljažnika: 560-1.526 l
Masa praznog vozila: 1.960 kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R4/Turbo dizel
Zapremina: 1.969 cm³
Snaga: 173 kW/235 ks pri 4.000 o/min
Maks. obrtni moment: 480 Nm pri 1.750 o/min

Pogon

Tip: AWD
Menjač: A8

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: Dvostruka poprečna ramena/Integralna osovina sa poprečnom lisnatom oprugom
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi 345 mm/ventilirajući diskovi 320 mm
Pneumatici napred/nazad: 235/50 R19

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 7,5 s
Maks. brzina: 230 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: dizel
Zapremina rezervoara: 60 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 5,2/7,0-7,5 l
Emisija CO2: 139 g/km

Cena

Od 72.690 evra (testirani model)

Dobre strane:

Komfor, praktičnost, svestranost, opšti kvalitet, enterijer

Loše strane:

Prtljažnik bi mogao biti veće zapremine, cena
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: Ukupno 9,5
Enterijer: 9
Kvalitet izrade
Karoserija: 10 Ukupno 9,5
Kabina: 9
Praktičnost
Karoserija: 9 Ukupno 8,5
Kabina: 8
Komfor
Napred: 10 Ukupno 9,5
Pozadi: 9
Vozne osobine
Upravljivost: 8 Ukupno 8,5
Performanse: 9
Šasija
Ogibljenje: 10 Ukupno 9,5
Kočnice: 9
Motor
Performanse: 9 Ukupno 9
Potrošnja: 9
Menjač
Preciznost: 9 Ukupno 9
Efikasnost: 9
Cena
Prihvatljivost: 8
Ocena: 9,00

 

(5371)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Zvezdan
Gost

All-Terrain ili V90 Cross Country? Ruzica, Jovan i Pavle,: Volvo. Zvezdan: Mercedes. 🙂

Japanautofan
Gost

Izmedju udobnosti i sportske voznje biram udobnost, tako da mi je blizi Volvo 🙂
Sta cu,stigle godine ili su mi samo ledja istrosena. 😉

Zvezdan
Gost

Ma oba su udobna, samo Volvo za nijansu vise. Moj izbor je uslovljen subjektivnim faktorom (uostalom kao i kod ostalih), a sami automobili su u proseku, potpuno ujednaceni. Pozz. Pored toga, vozeci vise modela Mazde, potpuno sam razumeo odakle nick Japanautofun 🙂

Japanautofan
Gost

Japanca sam pazario zbog potrebe (svakodnevno putovanje na posao) za jeftinim i pouzdanim automobilom.
Ispostavilo se da nisam pogresio. 😉
Zbog svog kvaliteta,trajnosti,izdrzljivost pa cak i udobnosti su me kupili za sva vremena. 🙂
Toyota je u pitanju ,mada povremeno vozim i bratovu Mazdu.
Posto posedujem relativno star automobil za mene je pouzdanost i cena odrzavanja jako bitna stavka ,a za sve ostalo se covek lako prilagodi 😉