BMW 640d xDrive Cabrio (2012.) – Previsoka očekivanja

Nekoliko serija BMW vozila počiva na platformi serije 5 (F10): naravno sam F10, zatim X5 (F15), kao i kompletna paleta serije 6 – kupe, gran kupe i testirana kabriolet verzija. Kao što znamo, u seriji 5 je došlo do smena generacija i sada je aktuelna G nomenklatura koja je tehnološki značajno naprednija i zahvaljujući hemijskom procesu lipolize (da se poslužimo malo fitnes terminologijom) lišena prekomerne i bespotrebne mase.

Temelji, na kojima počiva, impliciraju ogromna očekivanja od ovog automobila. Prosudite sami. ovo su direktni preci serije 6:  BMW 327 Sports Coupe je te, 1937. godine kada je predstavljen, bio najeksluzivniji model u ponudi proizvođača. Zatim slede legende 503 Coupe i 507 Roadster sa osmocilindarskim agregatima izrađenim od aluminijuma (revolucionarno u to doba). Zatim, 1968. godine 2800 CS, pa 3.0 CS, 3.0 CSi i 3.0 CSL. Prva generacija serije 6 se pojavila 1976., dok je dizajnerski najkonektivnija sa današnjom „šesticom“ verzija koja je lansirana 2003/2004. godine. Tokom 2007., izvesni genijalac je odlučio da u kabriolet instalira dizel agregat, i dobili smo 635d.

Kakva familija! Istovremeno, poslednjih godinu dana mi je kosa ekstra razbarušena, a krivac je, pored genetike, 420i Cabrio. Zabava u najavi.

Susret i ispitivački pogledi

Iako ne tako čest prizor na ulicama, svaki susret sa serijom 6 budi strast istog trenutka. Impozantan automobil, izrazito duge haube, pa i „repa“. Ipak najjači utisak ostavlja svojom širinom i seksi oblikovanom zadnjicom. Silueta s boka, takođe, za nezaborav. Da je ženka, rekao bih da su proporcije u odnosu 90/60/90. U M Sport paketu, kao testirani primerak, ima točkove od 20 inča, različite širine po osovinama i izrazito niskog profila, sa uvek atraktivnim felnama. Iako je u pitanju verzija sa pogonom na sve točkove, glavnina sile se isporučuje na zadnju osovinu, pa je shodno tome, taj par guma 3 centimetra širi (275/30 R20).

Unutrašnjost automobila, starog pet godina, deluje veoma očuvano i približna je stanju u kakvom je auto i izašao iz fabrike. Jedina stvar koja mi je upala u oči je stepen izlizanosti kožne obloge na upravljaču, koji posle 88.500 kilometara, izgleda znatno amortizovanije nego ona u X5 sa duplo manjom kilometražom. Ova činjenica, kao i oko sokolovo, koje je zapazilo da su prednje gume sa spoljne strane skoro potpuno izgubile dezen spram očuvanih nekoliko milimetara šare ka unutrašnjosti, a pored toga su i različitih proizvođača po osovinama, me dovode u osnovanu sumnju da se neko dete zaigralo sa brojačem pređenih kilometara. Ni po čemu drugom, ne bi se dalo posumnjati. Stepen završne obrade i kvalitet materijala mislim da je izlišno opisivati. Potpuno je harmonizovan sa premijum standardima.

Arhitektura unutrašnjosti je poznata i, iako pola generacije iza aktuelnog izraza game, još uvek dovoljno atraktivna da izmami uzdah. Centralni panel se sastoji iz klasičnih pokazivača ispred vozača, i u središtu displeja dijagonale 10,2 inča, kao sastavnog dela navigacionog sistema. Rekli bismo – poligon za demonstraciju nadmoći najboljeg info-zabavnog sistema na tržištu, kako tada tako i danas. Činjenica da navigacija ne radi, ne znači da je uređaj u kvaru, već da u doba proizvodnje ovog automobila, mape Srbije nisu bilu instalirane. Kako vreme leti… Ergonomija vrhunska, posebno je koristan prikaz osnovnih podataka (u koloru) na vetrobranskom staklu – HUD. Sedišta su sportska sa kvalitetnom perforiranom kožom i elektropodesiva, ako ikog zanima, imaju i memorijsku funkciju. Napravljena su tako da u potpunosti podrže dinamičan stil vožnje.

Ono što se nikako ne uklapa u gabarite, niti je razumljivo (čak i imajući u vidu dugačke prepuste i napred i nazad): gde je nestalo 4,9 metara dužine? Koncepcija je 2+2, odnosno na prednjim sedištima imate potpuni komfor, dok je u redu iza zaista teskobno, prevashodno za kolena i glave, pa i za stopala koja teško mogu da se smeste ispod veoma masivnih prednjih sedišta. Zaista neverovatno, da su se kreatori takmičili kako da izvuku najmanje korisnog prostora iz date osnove. Onaj koji je predočio usvojeno odnosno proizvodno rešenje, bio bi ubedljivi pobednik. Čemu ovoliki automobil, ako ne može čak ni četvoro putnika da se smesti u kraljevskom maniru?

Situaciju popravlja do neke mere, prtljažnik od 300 litara zapremine, kada je krov u „euforija“ položaju, odnosno kada se vetru prepustite na milost i nemilost. Međutim, sa krovom, ako se to tako može nazvati, zapremina prtljažnika ostaje na samo 350 litara, što nam govori o jednoj praktičnoj strani mekog sklopivog krova. Druga se odnosi na znatno manju težinu u odnosu na čvrstu alternativu. I verujem da je ovde mesto za prvi komparativ: na seriji 4 kabriolet, sa krovom (ali pravim krovom) na mestu, zapremina prtljažnika je 20 litara veća, dok sa spuštenim zaostaje za 80 litara.

Ono što još mnogo više bode oči je činjenica da u seriji 4, smestite komforno četiri putnika, doduše sa nešto manje mesta napred, nego u seriji 6, ali zato nazad ne mora nužno da sedi onaj do koga vam je najmanje stalo. I putnici nazad će osećati dostojanstvo, za razliku od onih u većem bratu. U prevodu: 25 centimetara kraća, i 7 centimetara uža lepotica iz jedne parne serije niže, pruža mogućnost prevoza više osoba i više prtljaga.

Sa i bez krova po drumovima

Podnevno, takoreći borbeno dejstvo sunca, bi me u svakoj drugoj situaciji, i u porodičnoj konzumaciji odvelo u smeru krstarenja sa krovom na mestu. Međutim, prva vožnja u ovom kabrioletu, pa još sa podignutim krovom, zvuči kao ozbiljno bogohuljenje. Krov se spušta za 19 sekundi, koji sekund više mu treba da se vrati u osnovnu pozciju, i sve to do 40 km/h. Dovoljno dobro za brzinske odluke na semaforu, ili iznenadne pljuskove. Kada je spušten, prilično je blizu glava putnika i nikako mi nije prijao dodir krovne površine, pri kojem je sila kojom raspolaže prst, dovoljna da uvija, inače (po svim osnovama) veoma kvalitetnu i višeslojnu tkaninu.

Vožnja je prijatna i teško je pomešati osećaj za volanom BMW automobila u odnosu na isti za nekim drugim upravljačem. Svi karakteristični momenti su prisutni: i direktno upravljanje, i izvanredne kočnice, i poznati nam osmostepeni menjač, i snažan agregat (doduše „pogrešnog“ to jest dizel zvuka). Naravno da ništa protiv dizela nemamo (bar ne više od ostatka Evrope) ali takav agregat u kabrioletu, čista je jeres. Dalje, iz 3 litra zapremine imamo 313 ks i 630 Nm, što je ogromna sila. Već smo se sretali sa njim u X6  a imali smo priliku da vozimo i najsvežiju verziju istog agregata u 530d. Utisci su već izneti i u jednom i u drugom testu. Međutim, moram da istaknem da „slabiji“ agregat ostavlja puno bolji utisak. Drugi pogled na tehničke specifikacije daje i empirijsku potvrdu utiska iz vožnje. Iako sa manje krajnje snage u 30d, obrtni moment je bezmalo identičan kod oba agregata, a pritom je i automobil sa 30d značajno lakši od druga dva sa 40d. Dalje, kod 530d reakcije automobila su brže i spontanije, što verujem da ima više veze sa softverskim podešavanjima, nego sa samim agregatom ili turbo podrškom, koja je kod 40d u paru.

U prevodu, iako ekstremno snažan, 640d prilikom ubrzanja i međuubrzanja, nije uspeo da probudi onaj „Bože dragi, naježih se“ efekat. Od momenta pritiska pedale gasa, do reakcije ispod haube, prođe nekih pola sekunde, dok kod slabije verzije agregata u 530d (koji ima samo jednu turbinu) tih pola sekunde ne postoje. „Zver“ se budi istog trenutka. Pored toga, zbog razlike u težini, dinamična vožnja pruža još veće zadovoljstvo. Nažalost, verujem da se inovirani 30d motor neće ni ugrađivati u ovu seriju 6, koja je posle dve restilizacije (2012. i 2017.) na samom kraju životnog veka.

Sa sistemom Drive Dynamic Control sam se prvi put sreo u ovom automobilu. Suština je u mogućnosti vozača da odabere preferiranu postavku oslanjanja, koja nudi i Comfort + izbor. Ovo podešavanje, kao da je izmišljeno za kabriolet verzije, mislim da bi prevod na srpski trebalo da bude „leteći ćilim“ postavka. Izbor između različitih režima vožnje je, u ostalom isti kao kod drugih modela, uz opasku da bi ruku mogao da dam (iako nemam potvrdu u press materijalima) da kod izbora Sport režima i motor promeni boju zvuka i postaje mnogo drskiji i bahatiji, a što nisam primetio u drugim voženim BMW modelima.

Sve u svemu, impozantna je vozna dinamika, uzimajući u obzir veličinu automobila. Sa ili bez krova, vožnja je očaravajuća, a krovni prekrivač odlično izoluje i od atmosferskih uticaja i od neželjenih zvukova. Nijednu ogrebotinu, niti oštećenje nisam zapazio.

Potrošnja na testu u kombinovanoj vožnji se kretala oko 10,5 litara na 100 km, dok je putni računar kao prosek u zadnjih 17 hiljada kilometara, zabeležio cifru od 12 litara za istu distancu.

Ovaj automobil je kupljen na placu koji prodaje uvozne polovnjake, i nikakve specifikacije uz njega nismo dobili, izuzev elementarnih, što je takođe vrlo indikativno u smislu istorije konkretnog vozila. Više se ovakve verzije ne proizvode, pa ni cenu nismo mogli da pribavimo nikako, ali je sasvim izvesno da je ovako konfigurisan preko 100 hiljada evra. Ovaj je plaćen 55% te sume.

Da li vredi te novce?

Definitivno NE. Najmanje toliku dozu vozačke radosti, uz mnogo praktičnija rešenja, nudi i manje prestižna ali jednako atraktivna serija 4, i to za pola cene ovog modela.

BMW 640d xDrive Cabrio jeste odličan auto ali nije ispunio moja očekivanja. Nadao sam se jačem utisku.

Tekst i foto: Zvezdan Božinović

(8630)