Analiza – Prodajne statistike pokazuju da su lideri (uglavnom) zadržali svoje pozicije

Zahvaljujući bazama podaka kojima JATO Dynamics raspolaže, može se zaključiti, da su u 16 od 24 segmenata, liderske pozicije po prodajnim rezultatima, zadržali modeli koji su na toj poziciji već duže vreme.

Povrh toga, prošlogodišnji podaci ukazuju da su jaki kandidati po prodaji, konstantno u samom vrhu liste. Od šest modela koji su bili najprodavaniji u svojim segmentima, samo je jedan novopridošli. Naime, u kategoriji velikih krosovera, Ford Edge je prestigao model, čiju smo internet premijeru nove generacije mogli da pratimo na stranicama AutoRepublike, Volkswagen Touareg . A takvom razvoju događaja, izvesno je pogodovala i vremešnost Touarega koji je prodavan lane. Dva predstavnika Mercedes-Benza, C klasa i S klasa – preuzeli su čelne pozicije u segmentima premijum vozila srednje veličine, odnosno u segmentu više luksuzne kategorije.

Naredna dva nova lidera su Mazda MX-5 i Ferrari 488. Poslednja generacija kabrioleta MX-5, pomogla je Mazdi da se vrati na vrh liste modela sa otvorenim krovom, dok je sličnu stvar za Ferrari učinio model 488, koji je omogućio italijanskom proizvođaču osvajanje prvog mesta po prodaji u segmentu egzotičnih automobila. U “pero lakoj” kategoriji, Fiat 500 i Panda su višegodišnji lideri. Prema JATO statistikama, model 500 je sa trona svrgnuo kompanijsku konkurenciju u vidu jeftinijeg mališana živopisnog naziva: Panda.

Kada se analiza izmesti sa pojedinačnih modela, na pregled rezultata po segmentima vrsta pogona, jasno je da je najveći rast prodaje ostvaren u sektoru elektrifikovanih vozila.

Rast prodaje EV nadmašio je sve ostale, zahvaljujući ostvarenom plusu od 48%, na koji način je prodaja dostigla cifru od 163.591 primeraka. Takav razvoj događaja je omogućio elektrifikovanim vozilima udeo od 1,1% na evropskom tržištu. Ujedno, ovo je prvi put da su EV uspela da preskoče tržišno učešće od jednog procenta.

Unutar sektora elektrifikovanih vozila, najveći dobitnik je Hyundai Ioniq pozicioniran na drugom mestu, zahvaljući prodatih 22.037 primeraka, što predstavlja povećanje od 18.000 vozila u odnosu na lane. Najpopularnije evropsko električno vozilo je Renault Zoe, čija je prodaja porasla za 44%, na ukupno  30.586. Ovakvim rezultatima, Zoe može da se zahvali modifikovanju pogonskog sklopa, čime mu je omogućena autonomija od 300 kilometara. Bitno je napomenuti da je ovakav domet ostvariv u uslovima koji karakterišu svakodnevnu upotrebu u realnim uslovima.

SUV/krosoveri „drmaju“ tržištem

Kao što je i očekivano, najveći doprinos rastu prodaje vozila na evropskom tržištu, dali su rezultati vezani za plasman krosovera. Prodaju se nestvarnim tempom, bez razlike kojem segmentu pripadaju. Ukupni, zbirni rezultati prodaje modela Renault Captur, Nissan Qashqai, Ford Edge, BMW X1 i Volvo XC60, uvećani su za 18%, na 4,5 miliona. U apsolutnim pokazateljima izraženo, to znači porast prodaje za 700.000 primeraka. Sektor krosovera je, tokom 2016. godine, poređenja radi da navedemo, porastao za 22%, a broj prodatih primeraka je iznosio 3,8 miliona.

Trenutno, prodaja krosovera čini skoro trećinu ukupne prodaje vozila na evropskom tržištu. Prethodne godine udeo u prodaji ovih vozila je iznosio 29,4%, dok je taj pokazatelj za 2016. godinu, na nivou od 25;6%.

Kako bi to rekla današnja omladina, Nissan Qashqai je laganezi zadržao poziciju najprodavanijeg krosovera u Evropi, zahvaljujući rastu od 6,2%, čime je bezmalo dostignuta prodaja skoro četvrt miliona primeraka (249.063). Drugo mesto je zauzeo VW Tiguan sa ukupno prodatih 236.488 komada. Ujedno, to je prvi put da ovaj krosover premaši brojku od 200.000 prodatih primeraka u Evropi.

Zahvaljujući tržišnom nastupu i uspehu nove generacije Tiguana, prodaja je skočila za 31%, što je omogućilo bolji plasman od subkompaktnog krosover modela Renault Captur. Francuski predstavnik je pao na treće mesto rang liste krosovera, koja prikazuje prodajne rezultate za ceo segment, bez obzira na veličinu vozila. Dakle, prodaja Captura je doživela pad od 1,6%, na ukupno 213.728 primeraka.

Ako se sada iz analize nepremijum modela preselimo na teren rezultata prodaje premijum krosovera, moramo da naglasimo da je BMW X1 prvi predstavnik kategorije koji je nadmašio sto hiljada prodatih primeraka. Naime, 119.626 kupoprodajnih ugovora za ovaj model je potpisano, tokom 2017. godine. Za broj veći, premijum SUV, Volvo XC60 je zamalo, takođe prešao magičnu cifru. Ukupan broj prodatih primeraka švedskog krosovera se zaustavio na 99.513 komada.

Sveukupno, prodaja SUV u Evropi, porasla je na 700.000 komada, što predstavlja čak 400.000 viška u odnosu na godinu ranije.

Najveći gubitnici su, opet prema očekivanju, automobili izrađeni u minivan konceptu. Doživeli su dalji pad prodaje od 12%. Prodato je ukupno 939.583 primeraka vozila iz ovog segmenta. To je, praktično prvi put da je ova kategorija zabeližila lošiji rezultat od milion prodatih vozila za godinu. Dakle, ovo se u Evropi nije desilo tokom prethodnih decenija.

Premijum u stagnaciji

Naposletku, jedan veoma interesantan podatak. Eksplozija prodaje premijum vozila, doživela je, čini se svoj kraj. Premijum marke su prodale za 1% više svojih vozila (3,1 milion prodatih komada), u odnosu na lane, dok je rast prodaje nepremijum marki iznosio 3,3% (12 miliona prodatih primeraka). Porast tržišnog učešća nepremijum marki iznosio je 0,3%, odnosno bio je na nivou od 79,4%.

AutoRepublika

(661)