Volkswagen u Nemačkoj ove godine otpušta 19 hiljada radnika
Automobilska industrija prolazi kroz jednu od najdubljih transformacija u istoriji, a posledice sve češće pogađaju i najveće proizvođače. Najnoviji primer dolazi iz Nemačke, gde Volkswagenova grupacija priprema opsežan program racionalizacije poslovanja koji će do kraja godine dovesti do ukidanja oko 19 hiljada radnih mesta na domaćem tržištu.
Plan će zvanično biti predstavljen 18. juna tokom godišnje skupštine akcionara, a investitorima će ga predstaviti izvršni direktor kompanije Oliver Blume. Reč je o delu mnogo šire strategije restrukturiranja koja predviđa smanjenje broja radnih mesta za više od 28 hiljada i to do 2030. godine.
Odluka nije doneta preko noći. Volkswagen se već godinama suočava sa problemom koji pogađa veliki deo evropske automobilske industrije. Naime, proizvodni kapaciteti projektovani su za znatno veće tržište od onog koje danas postoji. Kompanija je pre pandemije raspolagala globalnom infrastrukturom sposobnom za proizvodnju približno dvanaest miliona vozila godišnje. Međutim, realnost poslednjih godina pokazuje sasvim drugačiju sliku.
Globalne isporuke grupacije stabilizovale su se na nivou od oko devet miliona vozila godišnje. Grupacija je tokom prošle godine širom sveta isporučila 8,98 miliona automobila, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Iako se takvi rezultati i dalje ubrajaju među najbolje u delatnosti, oni jasno pokazuju da postojeći proizvodni kapaciteti više nisu u skladu sa potražnjom.
Kako bi poslovanje prilagodila novim tržišnim okolnostima, kompanija je tokom poslednje dve godine već uklonila približno dva miliona jedinica godišnjeg proizvodnog kapaciteta iz evropskih i kineskih fabrika. Sada se proces nastavlja kroz dodatno smanjenje broja zaposlenih i reorganizaciju poslovnih struktura.
Posebno je važno naglasiti da Volkswagen ne planira prinudna otpuštanja. Kompanija se umesto toga oslanja na programe prevremenog penzionisanja, delimične penzije, dobrovoljne odlaske zaposlenih, zamrzavanje novih zapošljavanja i prirodni odliv radne snage. Prema dostupnim informacijama, sporazumi sa zaposlenima koji su obuhvaćeni programom već su zaključeni.
Razlozi za ovako radikalne poteze nalaze se u sve složenijem poslovnom okruženju. Nemačka industrija suočava se sa visokim cenama energije, dok istovremeno proizvođači moraju da odgovore na nove carinske politike u Sjedinjenim Američkim Državama. Dodatni problem predstavlja postepeno ukidanje državnih subvencija za baterijska vozila u mnogim evropskim zemljama, što direktno utiče na prodaju baterijskih modela.
Kineski proizvođači istovremeno nastavljaju agresivnu ekspanziju na evropsko tržište, nudeći tehnološki napredna vozila po cenama koje tradicionalni proizvođači teško mogu da prate bez značajnog smanjenja profitnih marži.
Finansijski rezultati jasno pokazuju zašto je restrukturiranje postalo prioritet. Volkswagenova grupacija je tokom 2025. godine ostvarila prihod od čak 322 milijarde evra, ali je poslovna dobit iznosila „svega“ oko 8,9 milijardi evra. To znači da je stopa poslovnog profita pala na samo 2,8%, što je znatno ispod nivoa koji se očekuje od jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila. Dodatni teret predstavljali su vanredni troškovi koji su dostigli gotovo devet milijardi evra.
Upravo zbog toga rukovodstvo kompanije pokrenulo je ambiciozan plan štednje. Cilj je ostvarivanje godišnjih ušteda od šest milijardi evra i povećanje poslovne dobiti do kraja decenije na nivo koji je između 8 i 10%.
Pred Oliverom Blumeom i njegovim timom nalazi se izuzetno težak zadatak. Volkswagen mora istovremeno da smanjuje troškove, ulaže milijarde u elektrifikaciju, razvija softverske platforme nove generacije i da odgovori na rastuću konkurenciju iz Kine. Ono što je nekada bila najveća prednost kompanije, ogromna proizvodna mreža i veliki broj zaposlenih, danas se pretvara u izazov koji zahteva bolne odluke.
Ovo za Volkswagen nije samo program smanjenja iznosa troškova. Reč je o pokušaju da se jedna od najvažnijih evropskih industrijskih grupacija prilagodi potpuno novim pravilima globalnog automobilskog tržišta. Ishod tog procesa mogao bi da odredi ne samo budućnost kompanije, već i pravac razvoja čitave evropske automobilske industrije tokom naredne decenije.
AutoRepublika
(97)
