Honda menja kurs svoje globalne strategije i u naredne tri godine fokus vraća na benzinske i hibridne automobile nove generacije. Japanski gigant predstavio je prve prototipove iz nove ere, fastbek srednjih dimenzija sa Hondinom oznakom i luksuzni krosover marke Acura, čime je praktično potvrđeno da baterijska ofanziva više nije prioritet kompanije, barem kada je reč o tržištu Severne Amerike.
Posle velikih finansijskih gubitaka i neuspešne baterijske strategije, Honda je još u martu odlučila da potpuno obustavi razvoj sopstvenih baterijskih modela za tržišta SAD i Kanade. Projekti Honda 0 SUV i 0 Saloon i Acura RSX ugašeni su svega nekoliko meseci pre planiranog početka proizvodnje u fabrici u saveznoj državi Ohajo. Ovaj proizvodni centar, umesto baterijskih četvorotočkaša, sada će biti prilagođen za sklapanje novih benzinskih i hibridnih modela.
Istovremeno je ugašen i projekat Afeela, razvijan kroz partnerstvo sa Sonyijem. Ambiciozni baterijski modeli koji su trebalo da spoje japansku elektroniku i automobilsku industriju tako nikada neće stići do serijske proizvodnje u Severnoj Americi.
Honda sada igra na sigurniju kartu. Umesto skupih i tržišno neizvesnih baterijskih automobila, kompanija planira lansiranje čak 15 novih hibridnih modela do 2029. godine. Većina njih biće namenjena upravo američkom tržištu, gde potražnja za klasičnim i hibridnim vozilima i dalje ostaje snažna.
Detalji o novoj generaciji hibridnih pogonskih sistema još nisu objavljeni, ali Honda tvrdi da će proizvodni troškovi biti niži za 30%, dok će efikasnost biti poboljšana za oko 10%. To znači da japanski proizvođač pokušava da pronađe balans između niže potrošnje goriva, prihvatljive cene i dugoročnog profita, nešto što je mnogim rivalima postalo ozbiljan problem u eri masovne elektrifikacije.
Prikazani Hondin fastbek i Acurin krosover jasno su razvijeni prema ukusu severnoameričkih kupaca. Fastbek donosi aerodinamičniji dizajn sa spuštenom linijom krova, dok Acurin prototip naglašava luksuz i sportsku notu kroz agresivniji nastup i modernu LED grafiku. Serijske verzije očekuju se tokom naredne dve godine.
Kompanija paralelno planira i ozbiljnu reorganizaciju razvoja vozila. Honda želi da prepolovi vreme potrebno za razvoj novih modela i poveća efikasnost proizvodnje za 20%. Iako konkretni tehnički detalji još nisu saopšteni, jasno je da proizvođač pokušava da ubrza reakciju na promene tržišta koje danas diktiraju kineski brendovi i agresivna konkurencija iz segmenta baterijskih vozila.
Honda će uložiti oko 39,5 milijardi dolara za realizaciju nove strategije, a najveći deo investicija odlazi na razvoj novih benzinskih i hibridnih automobila. Dodatna investicija namenjena je softverskim tehnologijama i IT sektoru, a jako mala suma novca će biti investirana u baterijske automobile.
To praktično znači da Honda ne odustaje potpuno od EV-segmenta, ali ga više ne vidi kao centralni deo svoje budućnosti. Fokus će zavisiti od tržišta. Severna Amerika, Japan i Indija označeni su kao ključni regioni za dalji rast kompanije.
Indija pritom dobija posebnu ulogu. Jedan od retkih preživelih projekata iz nekada planirane porodice Honde 0 Series jeste kompaktni baterijski krosover namenjen upravo indijskom tržištu, gde rast tražnje za pristupačnim električnim modelima još ima veliki potencijal.
Kina ostaje važna, ali uz potpuno drugačiji pristup. Honda više neće razvijati sopstvene baterijske automobile za kinesko tržište, već će sarađivati sa lokalnim partnerima i koristiti njihove platforme. Svi budući modeli za Kinu pripadaće segmentu NEV, koji obuhvata baterijske automobile i plag-in hibride.
Nova strategija pokazuje da Honda trenutno bira pragmatičan pristup umesto agresivne elektrifikacije. U trenutku kada brojni proizvođači usporavaju planove za baterijske modele zbog visokih troškova i slabije potražnje, japanska kompanija pokušava da kapitalizuje iskustvo koje decenijama ima u razvoju pouzdanih i ekonomičnih hibrida.
(16)
