Arizona je postala „američka Bosna“ za sipanje goriva

Rastuće tenzije na Bliskom istoku i nastavak sukoba u Iranu (američka formulacija agresije na Iran) počinju ozbiljno da utiču na američke vozače, a posledice se najviše osećaju na benzinskim pumpama. Cene goriva u pojedinim delovima Sjedinjenih Država dostigle su nivoe koji podsećaju na najteže energetske krize iz prethodnih decenija, zbog čega se mnogi Amerikanci ponovo okreću zajedničkoj vožnji i pokušavaju da pronađu bilo kakav način za smanjenje troškova.

Najdrastičniji primer dolazi iz američke savezne države Kalifornije, gde vozači masovno prelaze granicu sa Arizonom samo kako bi natočili gorivo po znatno nižoj ceni. Razlika je toliko velika da pojedini vozači štede više od tri dolara po galonu (3,78 litara) uprkos dodatnoj vožnji.

Jedna pumpa kompanije Mobil, u gradu Nidls u Kaliforniji prodavala je gorivo po ceni od 7,49 dolara za galon (1,98 dolara za litar). Samo nekoliko minuta vožnje dalje, u mestu Mohave Veli u Arizoni, cena je iznosila svega 4,19 dolara za galon (1,10 dolara za litar). Dve benzinske stanice udaljene su oko 2,4 kilometra, što znači da vozači praktično prelaze državnu granicu kako bi prepolovili trošak punjenja rezervoara.

Razlog za ovako ogromnu razliku prvenstveno leži u poreskoj politici. Kalifornija trenutno ima najviše namete na gorivo u SAD, odnosno oko 70 centi po galonu, dok je u Arizoni taj iznos približno 18 centi. Pored toga, Kalifornija zahteva i specijalnu ekološku mešavinu goriva sa nižim emisijama štetnih gasova, što dodatno povećava cenu proizvodnje i distribucije.

Takva politika deo je šire strategije kojom Kalifornija pokušava da ubrza prelazak na baterijske automobile. Savezna država Amerike je već usvojila plan prema kojem će prodaja novih automobila sa klasičnim benzinskim motorima biti zabranjena od 2035. godine. Međutim, aktuelna američka administracija osporava tu odluku i pokrenula je pravne postupke, smatrajući da Kalifornija prelazi granice svojih regulatornih ovlašćenja.

U međuvremenu, vozači se suočavaju sa realnošću svakodnevnih troškova. Za mnoge stanovnike pograničnih područja odlazak u drugu saveznu državu po gorivo postaje potpuno racionalna odluka, posebno sada kada moderni automobili troše manje nego ranije. Prosečna potrošnja novih vozila u SAD kreće se oko 8,7 litara na 100 kilometara, dok pojedini modeli mogu bez problema da troše i manje.

Ipak, rast cena goriva istovremeno ubrzava i rast tržišta baterijskih vozila. Proizvođači poput Hyundaija već beleže značajan rast obima prodaje električnih modela u Americi, i pored toga što više nema poreskih olakšica. Kompanija je između februara i marta 2026. godine povećala obim prodaje baterijskih modela za čak 40%, pre svega zahvaljujući adutima kao što je Ioniq 5.

Promene su vidljive i na tržištu polovnih automobila. Najnovije analize pokazuju da kupci sve češće biraju hibride i baterijske automobile, delom zbog straha od novih skokova cena goriva. Tesla Model X trenutno se nalazi među najbrže prodavanim polovnjacima u SAD, dok statističari veliku tražnju beleže i za Lexusom RX 350h i Hondom Civic Hybrid.

Dodatni problem predstavlja situacija oko Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte. Svaka eskalacija tenzija u tom regionu odmah povećava pritisak na globalno tržište energenata, a analitičari upozoravaju da bi cene goriva još dugo mogle ostati visoke.

Za američke vozače to znači novu svakodnevicu u kojoj pun rezervoar postaje ozbiljan udar na budžet, dok baterijski i hibridni automobili od alternativnog izbora sve više prerastaju u ekonomsku potrebu.

AutoRepublika

(95)