Pauze za punjenje električnog automobila mogu potencijalno dovesti do povećanja gojaznosti puka

Električni automobili se voze bez lokalnih emisija i zbog toga su bolji su za klimu, a još bolje je ako se struja proizvodi iz obnovljivih izvora energije, ali se sada može postaviti pitanje da li možda podstiču nezdrave navike u ishrani? Na to ukazuju podaci ankete koju je sproveo Civey po nalogu osiguravajuće kuće DA Direkt. Naime, pauze tokom punjenja na odmorištima često navode vozače električnih vozila na grickanje. Dok se baterija puni, mnogi ispitanici posežu za međuobrokom ili slatkišima kako bi prekratili vreme čekanja. Ako to postane navika, a užine budu nezdrave i kalorične, pauze za punjenje mogle bi da doprinesu gojenju, što je fenomen koji u DA Direktu nazivaju „ladepositas“.

Više od polovine vozača električnih automobila (51 odsto) navodi da tokom punjenja jede ili gricka. Oko 31 odsto koristi vreme za kupovinu ili obavljanje obaveza, dok četvrtina ispitanika odmara ili čak odrema. Samo 6 odsto koristi pauzu za fizičku aktivnost. Jedan od razloga je i to što uslovi boravka na punionicama često nisu na zadovoljavajućem nivou, nedostaju toaleti, kao i nadstrešnice koje bi štitile od sunca i kiše.

Među glavnim problemima na javnim punjačima izdvajaju se nejasne cenovne strukture i načini plaćanja, nedovoljan broj brzih punjača, kao i loši uslovi boravka. Posebno se zamera nedostatak sanitarnih čvorova na većim punjačkim centrima, kao i nedostatak zaštite od vremenskih uslova tokom punjenja.

„Dosada tokom punjenja očigledno podstiče glad. A kada je okruženje neudobno i kvalitet boravka nizak, ljudi rado jedu u automobilu, često previše, premasno i preslatko. To dugoročno može dovesti do gojaznosti, a kratkoročno teška hrana može negativno uticati na koncentraciju tokom nastavka vožnje“, kaže Silvija Kineman, rukovodilac sektora Product & Customer Experience u kompaniji DA Direkt.

Istovremeno, praktična iskustva sa električnim automobilima na dužim putovanjima menjaju percepciju o elektromobilnosti. Čak 86 odsto vozača električnih vozila smatra da je pauza do 20 minuta prijatna, ako za to vreme mogu da dopune najmanje 200 kilometara dometa. Oko 35 odsto ostaje opušteno i pri pauzama do 30 minuta.

Situacija je drugačija kod vozača automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, 43 odsto njih smatra da je 10 minuta gornja granica prihvatljivog čekanja, iako je za njih to više hipotetičko pitanje.

„Između očekivanja i stvarnosti stoji iskustvo, a svakodnevna praksa ublažava mnoge predrasude. Vozači električnih automobila prihvataju duže pauze za punjenje, sve dok su brzina punjenja i dobijeni domet zadovoljavajući. Tada pauza postaje planirani deo putovanja, koji se često doživljava kao dobrodošao predah“, dodaje Kineman.

Slična podeljena mišljenja važe i za infrastrukturu za punjenje. Oko 38 odsto vozača električnih automobila ocenjuje je kao dobru, dok među vozačima klasičnih automobila samo 10 odsto veruje da bi ponuda bila dovoljna kada bi prešli na električni pogon.

S druge strane, čak i među korisnicima električnih vozila mnogi nisu u potpunosti zadovoljni. „Četvrtina ispitanika smatra da trenutno nema dovoljno brzih punjača i to u trenutku kada na tržište dolazi sve više vozila koja podržavaju punjenje snagom i do 400 kW. Rezultati jasno ukazuju na potrebu za dodatnim ulaganjima u infrastrukturu. Njen razvoj mora da prati tehnološki napredak brzina punjenja“, naglašava ona.

Prostora za napredak ima i kod sistema plaćanja, koji su u Nemačkoj često komplikovani. Za polovinu ispitanika najveći problem predstavljaju netransparentne cene i nepregledni načini plaćanja. Često su potrebne posebne aplikacije, dok je jednostavno plaćanje karticom retko dostupno.

„Za potrošače je na kraju najvažnija pouzdanost, pri punjenju, vožnji i troškovima. Zato nam je potrebna infrastruktura koja prati stvarne navike korisnika i omogućava sigurnost u planiranju“, zaključuje Kineman.

AutoRepublika

(157)