General Motors je, prema navodima specijalizovanog portala GM Authorityija, dao zeleno svetlo za naslednika Chevroleta Camara, čime je otvoreno novo poglavlje u istoriji jednog od najpoznatijih američkih sportskih automobila. Iako zvaničnih pojedinosti i dalje nema mnogo, informacije koje su procurele nagoveštavaju da bi naredna generacija mogla da se oslanja na platformu Alphu, istu onu koja je osnova za Cadillac CT5 i druge modele sa pogonom na zadnje točkove.
Camaro bi ušao u sedmu generaciju, ukoliko se ove tvrdnje pokažu tačnim, ali bez kompromisa koji su mnogi očekivali. Naime, uprkos ogromnoj popularnosti krosovera i terenaca, čini se da Chevrolet neće transformisati Camaro u takav format. Naprotiv, sve ukazuje na to da će zadržati tradicionalni sportski identitet. Još zanimljivije je to što upotreba platforme Alphe sugeriše da model neće u potpunosti preći na električni pogon, za razliku od dugogodišnjeg rivala Dodgea Chargera, koji je već zakoračio u baterijsku eru.
Ipak, istina je da konačan oblik i pogonski sklop ostaju obavijeni velom neizvesnosti. U današnjem tržišnom okruženju, razviti pristupačan mišićavi automobil s dvoje ili čak četvoro vrata, predstavlja ozbiljan poslovni izazov. Još u avgustu prošle godine pojavile su se smelije spekulacije, zasnovane na informacijama iz dobro upućenih izvora unutar kompanije, da bi General Motors mogao da odgovori na uspeh Forda Mustanga Macha-E razvojem električnog krosovera s oznakom Camara.
Taj hipotetički, radikalno drugačiji Camaro bio bi zasnovan na platformi Ultiumu, s takozvanom arhitekturom „skateboard“ koja omogućava širok spektar pogonskih konfiguracija. Iako je General Motors u međuvremenu ublažio ambiciozne planove vezane za elektrifikaciju, kompanija i dalje električna vozila vidi kao krajnji cilj industrije, samo s realnijim vremenskim okvirom nego što se ranije pretpostavljalo.
Još ranije, u maju 2024. godine, svega nekoliko meseci nakon što je završena proizvodnja šeste generacije, govorilo se da Mark Rus predsednik kompanije i veliki zaljubljenik u automobile, zagovara potpuno električni Camaro nove generacije, ali ne u formi SUV-a.
Prema tim planovima, automobil bi mogao dobiti četvora vrata, što odražava pad interesovanja za vozilima s dvoje vrata, ali i zadržati ključnu karakteristiku Chevroleta, a to je pristupačnost. Ideja je bila da početna cena bude bliska krosoveru Equinoxu EV-u, čime bi Camaro ostao veran filozofiji da vrhunske performanse ne moraju nužno značiti i nedostižnu cenu, što je vrednost koju Chevrolet neguje čak i kroz modele poput Corvette.
Priča o povratku Camara dodatno dobija na težini u kontekstu reorganizacije proizvodnje u fabrici u Lensingu u Mičigenu, gde se trenutno proizvode Cadillac CT5 i odlazeći CT4. U planu je i nova Buickova limuzina, koja bi proširila ponudu brenda danas gotovo u potpunosti fokusiranog na krosovere.
Nasuprot tome, Camaro bi mogao imati znatno ambiciozniji povratak. Početak proizvodnje planiran je za jesen 2027. godine, paralelno s novom generacijom CT5-a, uz ukupni godišnji obim od 60 do 70 hiljada vozila. To bi označilo njegov povratak, nakon ukidanja iz 2024. godine, koje je bilo posledica kombinacije tržišnih pritisaka i strateškog zaokreta ka elektrifikaciji, zaokreta koji se, kako se sada čini, odvija sporije nego što je prvobitno zamišljeno.
Ukoliko Camaro zadrži snažan benzinski motor i vozački fokus, mogao bi ponovo da zauzme mesto pristupačne alternative za entuzijaste koji nisu spremni da izdvoje značajne sume za skuplje sportske modele poput Corvette.
Ipak, jedno ostaje jasno. Dakle, bez obzira na to da li će budući Camaro biti klasičan sportski kupe, baterijska limuzina ili čak nešto sasvim treće, njegova sudbina odražava širu transformaciju automobilske industrije, u kojoj se tradicija i inovacija sudaraju snažnije nego ikada pre.
AutoRepublika
(120)
Zamisli molim te, Camaro nece postati SUV?! 😃😂 Kakav intelektualni napredak u odnosu na debile iz Forda, koji imena cuvenih sportskih automobila, Mustang i Capri, lepe na SUV modele! Gospodo Fordovci, postoji nesto sto se zove samopostovanje!
Sto se novog Camara tice, taj posao mora jako ozbiljno da se shvati! Ovo gore lici na tjuning a ne na jedan moderan dizajn.
Toliki debili u Fordu da Mustang jos uvek postoji (i Mach-E je prodavaniji od standardnog Mustanga) dok se o Camaru prica samo u istorijskim knjigama. 😉
A sto se tice Capria – nemoj da se lazemo ko je ukaljao to ime. Ovo je prvi Fordov auto sa imenom Capri (Lincoln Capri) i jedini pravi Capri, a ne onaj model iz 1970-ih sa smesnim 1.1 i 1.3-litarskim motorima.
Jes lep i luksuzan! Ali nije SUV!
Evropski Capri je nastao kao narodni sportski auto – isto kao i Mustang, na bazi jeftine masovne tehnike. Kasnije se razvio do nivoa pravog sportskog kupea sa motorom V6 sa 3,0 litra zapremine. Zasto je Ford upotrebio ime svoje velike luksuzne limuzine za skromni evropski sportski auto?
Valjda mislili da niko u Evropi nije cuo za Lincoln Capri. I s obzirom koliko ljudi izvan Amerike ne zna da je Lincoln Capri uopste postojao – izgleda da su bili u pravu.
Zvuci sasvim realno. Da li je evropski Capri bio ponudjen na americkom trzistu?
Da. 1970-1978 se prodavao preko Lincoln-Mercury salona samo kao Capri. Posle toga je postojao 1979-1986 Mercury Capri na bazi Fox Mustanga, ali on nije bio povezan sa evropskim Capri.
I kako se evropski Capri prodavao u Americi?
U pocetku solidno, bio je jako popularan tokom naftne krize 1973-1974. godine. Prodato ih je tu oko 450-500.000 u tih 8 godina proizvodnje.
Iznenadjenje! Mislio sam da ga Ameri nisu ni pogledali jer je sicusan prema njihovim automobilima!
Kao sto rekoh gore, spasila ga naftna kriza 1973-1974., plus California je tada (a i danas) bila raj za uvozne aute. A Capri se nikada nije reklamirao kao Ford, zato nije imao oznaku ni Forda ni Mercuryja. Tako da je na neki nacin bio import.
Intersantna primedba na temu samopostovanje. U biznisu postoji samo jedan nacin da se izrazi sampostovanje a to je proift, odnosto opstanak. Sve ostalo je prica za malu decu i zaostale u razvoju.
Samo ono sto se prodaje vredi.
Primer koji to podrzava je Alfa Romeo. Samopostovanje navedenog tipa se svelo na gotovo izvestan bankrot. A oni koji nestanu brzo padnu u zaborav. Ne kaze se za dzabe, ‘koga nema bez njega se moze’.
Samopostovanje ne postoji da unisti profit vec da ga donese! Kupac zeli da zna sta kupuje, sto znaci da proizvodjac mora da vodi racuna o svojoj tradiciji i identitetu. Po tvom rezonu, Stellantis bi bio idealna korporacija za proizvodnju para a bivsi sef Tavares idealan sef! Realnost je pokazala suprotno! Sto se Alfe tice, ta marka vec odavno nema vodju koji zna sta hoce. Pogledaj sta je Djordje Platisa u danasnjem clanku o Lamborghiniju rekao: „Prvi čovek Volkswagen grupe, Ferdinand Pieh, imao je druge planove. Naime, za njega je Canto bio promašaj. Smatrao je da automobil nema dovoljno karaktera ni… Pročitaj više »
Taj isti Ferdinand Pieh zeleo je da kupi Alfu. Nekada sam bio protiv toga. Tadasnji sef FIAT-Chryslera, Serdjo Markione, odbio je taj predlog. Danas svi mozemo samo da zalimo sto VW nije kupio Alfu, Pieh bi sigurno znao kako da je postavi na zdrave noge! On je voleo Alfu!
Pozdrav svima, ja imam jedno pitanje koje nema veze sa autmobilizmom ali na koje ne nadjoh definitivan odgovor pa se nadam da neko od vas moze da mi pomogne. Naime, cesto nalazim u tekstovima u raznim publikacijama na srpskom jeziku izraze poput „…GM Authorityija…“ i zanima me koji je oblik izrazavanja na srpskom pravilan. Da li je pravilno menjati strane izraze poput „GM Authority“ po padezima, rodovima, ili koje vec kategorije? Primetio sam jos nesto sto mi bode oci – posto ponekad citam Politiku koja je publikovana na cirilicnom pismu, imena stranih firmi, orgaznizacija, itd, su izrazena cirilicnim slovima. Na… Pročitaj više »
Zdravo, mi koristimo originalne nazive proizvođača, modela, portala, medija i trudimo se da ih menjamo po padežima, tipa „nalov GM Authorityija“…. Po Vukovom tumačenju i poslenici bi trebalo da pišemo kako se čita, ali mi smo se opredelili za drugačiji pristup zarad poboljšanja vidljivosti putem Googleovog pretraživača. Očuvanje jezika takođe cenimo. Zato je kod nas „motor V8“ a ne „V8 motor“, „Serija 3“ a ne „3 Serija“ kako bi bilo u originalu itd. Setite se samo „Radio Beograd“ ili „Radio televizija Srbije“, a ne „Srbija radio televizija“ itd itd. Naravno, mi nismo profesionalci, totalni smo amateri i greške su veoma… Pročitaj više »
U pravu si – imena firmi i modela treba pisati u originalu, tako se lakse prepoznaju i nema nestrucnih improvizacija. Kao sto se u medicini koriste latinski izrazi radi jednoznacnosti na bilo kom jeziku.