Zanimljivost dana: Mercedes 190 u severnokorejskom izvođenju

Verovali ili ne, ali diktatorski komunistički režim u Severnoj Koreji odgovoran je i za jednu bizarnu kopiju legendarnog Mercedesa generacije W201.

U svetu automobilizma često kažemo da je kopiranje najiskreniji oblik laskanja. Kroz istoriju smo viđali kojekakve kineske klonove Range Rovera, japanske interpretacije britanskih roudstera i sovjetske varijacije na temu Fiata. Međutim, postoji jedna priča koja granicu između „inspiracije” i „tehničke katastrofe” briše na najbizarniji mogući način. To je storija o modelu po imenu Pyongyang 4.10, poznatijem kao Kaengsaeng 88 – severnokorejskom pokušaju da ukrade magiju automobilske ikone Mercedesa 190 (W 201).

Dok je originalni „Baby Benz” bio remek-delo nemačkog inženjeringa koje je promenilo tok istorije brenda iz Štutgarta, njegova kopija iz Pjongjanga ostala je upamćena kao pokretni spomenik propaloj crvenoj propagandi.

Mercedes 190 (W 201): Standard koji je bilo nemoguće dostići

Da bismo razumeli koliki je bio neuspeh severnokorejskog projekta, moramo se podsetiti šta je Mercedes-Benz 190 predstavljao 1982. godine. Razvoj modela W 201 koštao je tada ovaj brend sumanute dve milijarde nemačkih maraka. Inženjeri su imali zadatak da stvore automobil koji je manji i lakši, ali koji nudi tek nešto niži nivo kvaliteta, sigurnosti i udobnosti kao prestižna S klasa.

Rezultat je bio revolucionaran. Mercedes 190 je primera radi koristio multilink zadnje oslanjanje sa pet veza, sistem koji je i danas standard za premijum limuzine. Njegova aerodinamika bila je ispred vremena, a motori su bili kadri prevaliti stotine hiljada kilometara bez ijednog kvara. Do 1993. godine, “trokraka zvezda” je prodala preko 1,8 miliona primeraka, pretvorivši „Baby Benz” u globalni fenomen.

Upravo je taj uspeh privukao pažnju „velikog vođe” Severne Koreje, Kim Il Sunga. Kimova ambicija bila je modernizuje zemlju, a njegova želja da simbol toga bude servernokorejska verzija Mercedesa W201.

Rađanje „Kaengsaeng 88”: Vizija bez pokrića

Projekat je zvanično započet pod nazivom Pyongyang 4.10, što je bila direktna referenca na 10. april 1987. godine – datum kada je Kim Il Sung proklamovao viziju o sopstvenoj severnokorejskoj automobilskoj industriji. Zadatak je poveren fabrici Sungri Motor Plant, koja je do tada uglavnom proizvodila rudimentarne kamione i terence bazirane na starim sovjetskim vozilima poput GAZ-a.

Inženjeri u Sungriju nisu imali pristup nacrtima, softverima za projektovanje niti naprednim materijalima. Njihova metoda bila je jednostavna, ali brutalna: reverzibilni inženjering. Rastavili su nekoliko primeraka originalne Mercedesove berline, pokušavajući da kopiraju svaki deo, od panela karoserije do komponenti motora.

Ono što su dobili imalo je vizuelni privid izvornog modela, ali je njegova suština bila teška suprotnost onome što je predstavljao originalni germanski automobil.

Tehnički apsurdi: Izgled Mercedesa, duša traktora

Spolja, Kaengsaeng 88 je sa veće udaljenosti mogao lako da prevari neiskusno oko. Proporcije su bile slične, a karakteristična maska hladnjaka i četvrtasta svetlosna grupa jasno su evocirali „nemački dizajn”. No, bliži pregled vozila momentalno je otvarao brojna pitanja…

Dok je originalni Mercedesov sedan nudio rafinirane benzince i legendarne dizelaše, severnokorejska verzija je navodno koristila četvorocilindarski motor koji je u tom trenutku bio decenijama tehnološki zaostao. Umesto tišine i elastičnosti, agregat Kaengsaenga je vibrirao do te mere da su se šrafovi na karoseriji sami odvijali. Neki izvori navode da motor nije bio kopija nemačkog izvora, već modifikovana verzija stare sovjetske pogonske jedinice iz traktora koja jedva da je mogla da pokrene automobil do brzina dostojnih modernog saobraćaja.

U Mercedesu 190, enterijer je bio oaza tišine, oplemenjen kvalitetnim materijalima. U Kaengsaengu 88, izolacija praktično nije postojala. Svedočenja retkih zapadnih diplomata i posetilaca koji su imali priliku da vide automobil uživo, ili da se čak nađu u njemu, govore o tome da su se u kabini osećali miris goriva i prašina sa puta. Prozori nisu zaptivali, a plastika u unutrašnjosti bila je toliko loša da je pucala pod direktnim suncem.

Sa druge strane, podjednako neverovatno zvuči podatak da ovaj automobil, projektovan krajem osamdesetih, često nije imao ni grejanje! U zemlji gde zime mogu biti ekstremno surove, vožnja u „nacionalnom ponosu” bila je test izdržljivosti.

Propaganda iznad kvaliteta

Komunističke vlasti su ubrzo shvatile da je Kaengsaeng 88 neupotrebljiv za masovnu proizvodnju. Čak i za njihove standarde, automobil je bio previše nepouzdan. Da bi spasili obraz, tokom zvaničnih prezentacija i vojnih parada, navodno su koristili bizarne trikove: mešali su prave Mercedesove automobile sa kopijama, nadajući se da niko neće primetiti razliku.

Proizvedeno je svega nekoliko desetina primeraka. Oni nisu završili na ulicama za široke narodne mase, već su bili rezervisani za niže partijske funkcionere, dok je vrhovna elita, ironično, nastavila da se vozi u originalnim Mercedesovim automobilima uvezenim iz Nemačke preko trećih strana.

Gde su ti automobili danas?

Danas je gotovo nemoguće pronaći preživeli Kaengsaeng 88. Ne postoje zvanični tehnički podaci, brošure, niti katalozi… Sve informacije koje se mogu pronaći na internetu su većinski iz zapadnih izvora, a ono što stiže sa istoka je šturo i minimalistički opredeljeno. Većin astvorenih automobila  je verovatno završila na otpadima ili je istopljena kako bi se materijal iskoristio za vojnu industriju. Ostalo je samo nekoliko mutnih fotografija koje su snimili strani turisti i naučnici poput Ekarta Degea.

Ovaj automobil ostaje dokaz da se automobilska industrija ne može stvoriti nekakvim političkim dekretom ili pukim kopiranjem. Kvalitet se ne nalazi u obliku limarije, već u hiljadama radnih sati razvojnih inženjera koji brinu o svakom milimetru zazora i svakom decibelu buke. Bar kada je reč o tadašnjem Mercedesu 190… Nažalost, danas je realnost u automobilskoj industriji ipak drugačija.

Dva “k” kao dva različita sveta

Priča o Kaengsaengu 88 postaje još dramatičnija kada se pogleda preko granice, odnosno između kapitalizma i komunizma. Dok je Severna Koreja pokušavala (i u tome tragično propala) da kopira Mercedes iz 1982. godine, Južna Koreja je tih godina postavljala temelje za globalnu dominaciju. Hyundai je lansirao model Pony, zatim Sonatu, i krenuo u postepeno osvajanje Amerike.

Danas je Hyundai Motor Group jedan od najvećih proizvođača automobila na svetu, i ujedno jedan od predvodnika u elektrifikaciji. S druge strane, severnokorejski pokušaj proizvodnje lažnih Mercedesa ostao je samo jedna tužna, ali fascinantna fusnota u istoriji automobilizma – podsetnik da je zvezda na haubi lako kopirana, ali da se inženjerske decenije iskustva ne mogu tek tako ukrasti.

Đorđe Platiša

(325)