Ford GT je najbrži auto sa motorom SUS na Nirburgringu
Rođen iz neuspelog poslovnog dogovora, a kasnije ovenčan slavom kao jedini američki automobil koji je slavio na čuvenoj trci 24 časa Le Mana, Ford GT je kroz decenije dokazivao da njegova veličina nije bila slučajnost istorije. Danas, više od pola veka kasnije, legenda iz Dirborna ponovo ispisuje stranice automobilskog nasleđa, ovoga puta na najzahtevnijoj stazi sveta, Nirburgring Nordšlajfe.
Ford GT Mk IV, u ranim jutarnjim satima 1. aprila 2026. godine, postavio je vreme od 6:15.977, čime je ostvario trostruki podvig: postao je najbrži američki automobil ikada na “Zelenom paklu”, najbrži automobil sa klasičnim klipnim motorom na ovoj stazi i najbrži model koji je danas moguće kupiti. Ovim rezultatom nadmašen je prethodni rekord koji je držao Xiaomi SU7 Ultra sa vremenom 6:22.091, postavljen tačno godinu dana ranije.
Priča o GT-u započinje šezdesetih godina prošloga veka, iz ambicije Henrija Forda Drugog da porazi Ferrari na čuvenoj francuskoj stazi. Rezultat tog izazova bio je legendarni automobil koji je 1966. godine doneo istorijsku trostruku pobedu. Iako je njegova glavna pozornica bila Francuska, razvojni testovi širom Evrope, uključujući Nirburgring, oblikovali su njegovu dominaciju u izdržljivosti.
Ime Ford GT decenijama kasnije vraća se na nemački asfalt. Model iz 2005. godine, omaž originalnom trkaču, doneo je američku filozofiju performansi na tehnički zahtevnu evropsku stazu. Trkačke verzije tog modela nastavile su da pomeraju granice, potvrđujući da DNK originala nije izgubljen.
Kulminacija evolucije stigla je sa savremenom generacijom izrađenom od ugljeničnih vlakana, gde su aerodinamika i efikasnost podignuti na potpuno novi nivo. Upravo ta filozofija dovedena je do savršenstva u verziji Mk IV, automobilu razvijenom isključivo za stazu.
Za volanom se našao Frederik Verviš, koji je tokom jednog savršenog letećeg kruga na stazi dugoj 20,8 kilometara demonstrirao brutalnu kombinaciju snage i kontrole. Rezultat nije bio samo rekord, bio je demonstracija inženjerske nadmoći.
Srce ovog automobila čini posebno razvijen 3,8-litarski V6 turbobenzinac EcoBoost sa više od 820 konjskih snaga, značajno snažniji od verzije u drumskom modelu. Mk IV je optimizovan za stabilnost pri ekstremnim brzinama uparen sa trkačkim menjačem i produženim ugljeničnim šasijskim sklopom.
Aerodinamika igra ključnu ulogu: produženi rep stručno nazvan “long-tail” i agresivan aerodinamični paket generišu preko jedne tone potiska već pri 241 km/h, dok na 322 km/h ta cifra prelazi dve tone. Sa masom od oko 1.250 kilograma, ovaj odnos omogućava prianjanje koje prkosi fizici, posebno u zahtevnim sekcijama poput Fuksrere i Adenauer Forsta.
Uprkos niskim temperaturama staze, koje su primorale tim da ograniči maksimalnu brzinu na 310 km/h, performanse u krivinama i ubrzanjima bile su dovoljne da nadmaše prethodne američke i produkcijske rekorde, uključujući i rezultate Chevroleta Corvettea ZR1X i Mercedesa-AMG Onea.
Ipak, apsolutni rekord i dalje drže specijalizovani prototipovi. Porsche 919 Hybrid Evo ostaje neprikosnoven sa vremenom 5:19.546, dok Volkswagen ID.R zauzima drugo mesto sa 6:05.336. Upravo iza njih sada stoji Ford GT Mk IV, najbrži benzinski automobil koji je ikada kročio na ovu stazu.
U eri električne dominacije, gde modeli poput Rimca Nevere i BYD-a Yangwanga U9 Xtremea pomeraju granice snage i ubrzanja, Ford GT Mk IV predstavlja snažan podsetnik da motor sa unutrašnjim sagorevanjem još uvek ima šta da kaže i to veoma glasno.
Ovaj model, ograničen na svega 67 ručno sastavljenih primeraka, odaje počast godini kada je originalni Mk IV trijumfovao na Lemanu. Danas, više nego ikada, Ford GT nije samo automobil, to je simbol neumorne potrage za brzinom, inženjerske hrabrosti i američkog sna pretočenog u čelik, ugljenik i vatru.
AutoRepublika
(132)
