AR pijaca klasika: Dart Vejder, vaš automobil je stigao
Sigurno ste čuli onu tvrdnju da Amerikanci nikako ne vole turbobenzince, i da su njihova glavna zanimacija uvek bili oni atmosferski motori velike zapremine koji mogu večno da traju. Takva konstatacija je donekle i opravdana, posebno ako pričamo o periodu do osamdesetih godina prošlog veka, ali su Jenkiji zapravo bili i pioniri turbo tehnologije u drumskih vozilima.
Chevrolet Corvair Monza i Oldsmobile F-85 Jetfire su postali prvi modeli sa turbobenzincem ponuđenim direkno iz fabrike početkom šezdesetih godina, ali je tehnologiju uglavnom razvio bratski brend Buick desetak godina ranije.
Kako sve firme dolaze unutar General Motorsa, tako je deljenje tehnologije bilo veoma često, a 1978. godine Buick se oprobao i sa sopstvenim modelom sa turbo punjačem. Zvao se Regal i pružao je motor sa šest cilindara u vreme kada je još uvek vladalo pravilo da je veće bolje.
Kompanija će ga usavršavati i narednih godina tako što će predstavljati specijalna izdanja kao što su Grand National i Turbo-T, da bi vrhunac stigao 1987. godine debijem takozvanog GNX-a (Grand National Experimental). Ta godina je bila poslednja za kockasti Regal sa pogonom na zadnje točkove, i Buick je odlučio da ode u penziju u velikom stilu.
Mogao se pohvaliti sa relativno malim turbobenzincem (barem za američke standarde) radne zapremine 3,8 litara, a na papiru je razvijao 276 konjskih snaga. Međutim, kasniji testovi će pokazati da je realnija brojka ona od 300 „grla“ i maksimalnih 570 Nm obrtnog momenta.
Možda brojka zvuči smešno za današnje standarde, ali u svoje vreme ovaj automobil je bio brži na četvrtini milje (402 metra) od modela poput onih poznatih pod imenima Ferrari F40 i Porsche 930. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je inače trajalo 4,6 sekundi, a vreme na spomenutoj četvrtini milje svega 12,7 sekundi.
Za ugradnju turbo punjača se postarao veliki McLaren, koji je u to vreme imao svoju diviziju za tjuning o kojoj smo pričali u jednoj drugoj priči, a menjač je bio automatski sa četiri stepena prenosa. GNX je bio dostupan samo u crnoj boji sa agresivnim detaljima, a mediji su ga prestavili sa naslovom „Dart Vejder, vaš automobil je stigao“.
Ovaj sportista nikako nije bio jeftin i koštao je čak 29.900 američkih dolara, što iznosi nešto više od 71 hiljadu „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Bio je deo Buickove ponude samo 1987. godine, i pronašao je svega 547 kupaca.
Često se pojavi u prodaji i tada se za ulazak u njegov posed zahtevaju poveće sume novca. Primerak iz današnje priče je jedan od poslednjih GNX-a koje je McLaren modifikovao (serijski broj je 532 od 547) i do sada je prešao svega 296 milja (oko 474 kilometara).
Nalazi se u američkoj saveznoj državi Floridi dok je ranije imao vlasnike i u Nju Džerziju i Teksasu. U oglasu se navodi da je kilometraža prava, to jest da automobil nije prošao kroz proces restauracije, ali da je školjka jednom farbana. Nismo baš sigurni zašto je tako nešto potrebno vozilu koke praktično Sunce i nije videlo, ali mora da postoji opravdani razlog.
Ušli smo u poslednji dan aukcije, a trenutno najviša od četiri ponude iznosi čak 150 hiljada dolara. Možda je danas Buick penzionerski brend, ali je zaista postojao jedan period njegove istorije kada se smatrao „američkim BMW-om“. Ali, to je priča koju ćemo vam ispričati neki drugi put…
Zoran Tomasović
(641)
