Ekonomski stručnjak Nabil al-Marsoumi otkrio je u nedelju da je iračko ministarstvo nafte primilo obimnu stratešku ponudu od hongkonške firme Heritage Funds LPF za finansiranje i izgradnju nove nacionalne mreže naftovoda i gasovoda.
Firma, specijalizovana za finansiranje vladinih projekata, ponudila je realizaciju projekata po modelu „Inženjering, Nabavka i Izgradnja“ (EPC), finansiranim putem naftnih barterskih ugovora.
Ova ponuda dolazi u kritičnom trenutku za Irak, jer zemlja nastoji da diverzifikuje svoje izvozničke rute i udalji se od nestabilnog Ormuškog moreuza, koji je trenutno zatvoren zbog rata u Iranu.
Prvi značajan projekat u predlogu predviđa naftovod koji bi se protezao od terminala u Basri do grada Haditha u provinciji Anbar. Odatle bi linija granala ka jordanskoj luci Akaba ili sirijskoj luci Latakija na Mediteranu, čime bi se ponovo oživela strateška važnost zapadnih izvoznih koridora Iraka.
Ova ruta bi Iraku obezbedila direktan izlaz na evropska i severnoafrička tržišta, zaobilazeći trenutna pomorska uska grla koja su od kraja februara prouzrokovala milijarde dolara izgubljenog prihoda.
Drugi projekat fokusiran je na severni koridor, predlažući direktan naftovod od Basre sve do turske granice.
Ova linija bi poboljšala sposobnost Iraka da pumpa sirovu naftu prema terminalu Ceyhan, dopunjujući postojeći iračkp-turski cevovod (ITP) i pružajući siguran, kopneni alternativni put za južnu naftu.
Marsoumi je naveo da je Heritage Funds LPF izrazila spremnost da u potpunosti finansira ove višemilijarderske projekte u zamenu za deo iračke sirove nafte.
Ovaj model finansiranja zasnovan na barteru posebno je atraktivan Bagdadu s obzirom na trenutnu krizu likvidnosti i činjenicu da je 90% nacionalnog budžeta vezano za prihode od nafte.
Ako se projekti odobre, oni bi mogli transformisati Irak u centralni regionalni energetski čvor, iako bi za realizaciju plana bila potrebna dugoročna politička stabilnost i složeni diplomatski dogovori sa susednim zemljama: Sirijom, Jordanom i Turskom.
AutoRepublika
(153)
Kinezi su genijalci – resavaju probleme bez suvisnih diskusija!
Moram skrenuti paznju kolegi ekonomisti da izgradnja naftovoda i plinovoda osim sto enormno mnogo kosta, zahtijeva i poprilicno mnogo vremena.Sve navedene zemlje:Irak, Sirija i Jordan imaju na svojoj teritoriji americke baze i Iran moze da srusi te instalacije kad god pozeli.Ti alternativni energetski koridori imaju smisla samo ako i kada nastupi mir izmedju Irana i SAD.
„izgradnja naftovoda i plinovoda osim sto enormno mnogo kosta, zahtijeva i poprilicno mnogo vremena.“
Ovo vazi za „normalne“ investore, Kinezi nisu „normalni“, oni grade brzo i ekonomicno.
Da, samo što Iran to ne radi iz samovolje. Niti bi to uradio, da nije na neki način primoran.
Iran li je bio primoran da finansira teroriste poput Hezbolaha, Hamasa, Hute i ko zna koga još? A da ne pričam o dešavanjima u vreme rata u Bosni…
Ja o nafti i naftovodu. Ti o veri, religiji i njihovoj borbi.
Saudijska Arabija ima naftovod za luku u Crvenom moru, pa su ga Iranci gađali raketama.
A i unaprijed su rekli šta će gađati i čime će gađati, ako budu napadnuti, tako da im se ne može poreći da su unaprijed sve rekli. Ne znam odkud sad iznenađenja?
Bez pilitičke stabilnosti nema od toga niš’
PR, daleko od praktičnog.
Na prilozenoj slici je jasno kakvu prednost bi imao naftovod koji bi izlazio na obalu Sredozemnog mora. Od ovog projekta najvise bi profitirala Evropa. Za Kineze i sve istocnjake ovo bi bilo resenje da se zaobidje ratno podrucje.
A ko garantuje da sutra u Siriji opet neće biti rat?
A ko garantuje da muslimani nece napasti Republiku Srpsku? Pa opet zivite i investirate u zivot!
Taj projekat je star jedno 50g, ali politička situacija i (ne)stabilnost tog područija nije izrodilo ništa dobro.
Ima čak i film o ovome.