AR pijaca klasika: „Giddy up, giddy up, 409“

Barem je tako zvučala čuvena pesma velikih Beach Boysa…

Automobilska scena Sjedinjenih Američkih Država početkom šezdesetih godina bila je arena u kojoj je dominirao jedan proizvođač. Chevrolet je 1962. godine bio neprikosnoveni kralj Detroita, dok je Impala predstavljala njegov najuspešniji adut. Dok su srodni veliki modeli Bel Air i Biscayne igrali sporedne uloge, Impala je ogromnom prednošću vodila na prodajnim listam. Ime koje je nosila po afričkoj gazeli postalo je sinonim za stil, prestiž i performanse, posebno kada je bilo povezano sa oznakom Super Sport i legendarnim motorom s velikim blokom radne zapremine 409 kubnih inča (6,7 litara).

Uspon Impale započeo je 1958. godine kada je predstavljena kao luksuznija verzija Bel Aira. Međutim, već posle kratkog vremena model je prerastao tu ulogu i razvio se u zasebnu seriju koja je obeležila čitavu epohu američke automobilske industrije. Impala je, do sredine šezdesetih godina, dostigla komercijalni uspeh kakav nijedan drugi američki automobil posle Drugog svetskog rata nije uspeo da ponovi. Prodaja je kulminirala 1965. i 1966. godine, kada je obim godišnje proizvodnje premašio neverovatnih milion primeraka.

Jedan od ključnih trenutaka u formiranju tog statusa dogodio se 1961. godine. Tada su predstavljena dva elementa koja će postati kulturne ikone: oznaka Super Sport i čuveni motor V8 zapremine spomenutih 409 kubnih inča. Ovaj veliki agregat debitovao je 17. decembra 1960. godine relativno skromno, i tada je proizvedeno svega 142 primerka. Već naredne godine interesovanje je eksplodiralo i volumen proizvodnje je skočio na više od 15 hiljada jedinica, da bi 1963. dostigla vrhunac od gotovo 17 hiljada motora.

Motor zapremine 6,7 litara bio je deo izuzetno dinamične decenije u kojoj je Chevrolet predstavio niz velikih agregata tipa V8 koji su kasnije postali legende: 348, 409, 396, 427 i na kraju 454 kubna inča (ukoliko podelite spomenute brojke sa 61, dobićete radnu zapreminu u litrima).

Chevrolet u to vreme nije vodio detaljnu statistiku koja bi danas olakšala utvrđivanje retkosti pojedinih kombinacija opreme. Ipak, zanimljiv kuriozitet odnosi se na pedesetu godišnjicu kompanije. Iako je američki gigant 1961. godine obeželio jubilej, nije pravio veliku proslavu, pa je posebna zlatna boja ponuđena kupcima tek tokom modelne 1962. godine.

Pravu buku oko Impale nisu pravila marketinška odeljenja, već popularna kultura tog vremena. Muzičari s američkih plaža pevali su o “Four-Oh-Nine”, pretvarajući oznaku motora u svojevrsni simbol brzine i mladalačke energije. Motor je u najsnažnijoj verziji razvijao 409 konjskih snaga. U kombinaciji sa četvorostepenim manuelnim menjačem, dvostrukim četvorogrlnim karburatorima i Positractionovim diferencijalom, Impala je postajala pravi mehanički ovan spreman da izazove na dvoboj tadašnje rivale, kao što su Pontiac 421 Super Duty, Ford 406 i Chryslerov 413 Max Wedge.

Šta je moglo dodatno da unapredi takav automobil? Gotovo ništa. Ali nešto je moglo da se oduzme kako bi doživljaj bio još bolji, a to je naravno krov. Kabrioletska verzija Impale iz 1962. godine, obojena u jarku crvenu sa jednako upečatljivim crvenim enterijerom, predstavljala je vrhunac Chevroletove ponude. Bela kugla ručice menjača blistala je u kabini, dok su polirana kućišta vazdušnih filtera nad dvostrukim četvorogrlnim karburatorima podsećali da se ispod haube nalazi jedan od najslavnijih motora američke istorije.

Upravo takvu konfiguraciju poseduje primerak o kome je reč. Automobil danas na brojaču kilometara ima 86.104 milje (137.766 km) i tokom godina je očigledno pažljivo održavan. Kada su 2009. godine stručnjaci osiguravajuće kuće Hagerty prvi put detaljno procenili vozilo, ono je prodato na aukciji kuće RM u Montereyu za tada skromnih 52 hiljade dolara.

Od tada je prošlo gotovo sedamnaest godina, a automobil je prema dostupnim informacijama redovno i pedantno održavan. U vreme ranije procene stručnjaci su zabeležili da je lakiranje veoma kvalitetno izvedeno i da je većina hromiranih detalja u dobrom stanju, uz izvesne tragove upotrebe na okvirima farova i rešetki hladnjaka. Platneni krov bio je odlično postavljen, dok je enterijer bio profesionalno restauriran uz tek minimalne tragove habanja.

Danas se čini da su i ti sitni nedostaci verovatno uklonjeni tokom kasnijih osvežavanja, verovatno u pripremi za novu aukciju. Ovaj impresivni kabriolet ponovo će izaći pred kupce na aukciji u Hjustonu 10. aprila. Kada je Hagerty 2009. godine komentarisao vrednost ovog modela, procena je glasila da će sledeća prodajna cena verovatno počinjati cifrom sedam ili osam. S obzirom na rast tržišta klasičnih američkih automobila, ne bi bilo iznenađenje ako prva cifra ovoga puta bude čak i jedan.

Precizna retkost ove konkretne konfiguracije teško se može utvrditi. Chevrolet, kao i većina proizvođača u Detroitu tog vremena, bio je mnogo više fokusiran na proizvodnju i prodaju nego na detaljnu dokumentaciju. Poznato je da je 1962. proizvedeno gotovo 78 hiljada kabrioleta velikih dimenzija, dok je opciju Super Sport izabralo više od 99.300 kupaca Impale.

Koliko je od tih kabrioleta istovremeno nosilo i prestižnu oznaku SS, a povrh toga i moćni 409 sa dvostrukim četvorogrlnim karburatorima, ostaje pitanje koje zahteva pravi detektivski rad. Upravo ta neizvesnost dodatno pojačava privlačnost ovog automobila. Impala 409 iz 1962. godine danas nije samo klasičan američki kabriolet, već i simbol vremena kada je Detroit stvarao automobile koji su istovremeno osvajali ulice, trkačke staze i popularnu kulturu.

Zoran Tomasović

(58)