AR pijaca klasika: Mali bik
Lamborghini je danas brend koji pruža nekoliko modela u svojoj ponudi. Kupci mogu da kupe „pristupačniji“ superautomobil Huracan, zatim skupoceni Aventador i terenac Urus, a do nedavno je postojala i serija takozvanih „halo“ modela u vrhu ponude. Međutim, situacija je bila sasvim drugačija početkom sedamdesetih godina.
Italijanski proizvođač vozila je u svojoj ponudi takođe imao tri modela i to Jaramu, Espadu i Miuru (i vredno radio na nasledniku Miure pod imenom Countach), ali niti jedan od njih nije bio pristupačne prirode. Odjednom se otvorila mogućnost da debituje još jedan model kao konkurent rivalima poput Ferrarija Dinoa i Maseratija Meraka.
Tu poziciju je zauzeo model Urraco i proizvodiće se od 1972. do 1979. godine. Ime je dobio po vrsti bikova, a bukvalan prevod imena je „mali bik“, što je takođe označavalo kakvu poziciju je zauzimao u ponudi Lamborghinija. Dizajnirao ga je čuveni Marcelo Gandini dok je radio za samostalnu kuću Carrozzeria Bertone.
Urraco se nudio sa tri motora tokom svoje istorije i svi su bili sa osam cilindara i centralno postavljeni. Bazni P200 je pružao 2,0-litarski motor sa 180 konjskih snaga, pratio ga je P250 (2,5-litarski sa 217 „grla“), a u vrhu se nalazio P300 (3,0-litarski sa 247 „konja). Snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.
Uparen sa najmoćnijim benzincem iz ponude, Urraco je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,6 sekundi uz maksimalnu brzinu od 260 km/h. P250 je bio najpopularniji i za njega se odlučilo 520 kupaca. Pratio ga je P300 (190 jedinica), a svega 66 mušterije se odlučilo za P200. To nam govori da je Lamborghini prodao samo 791 primerak tokom sedmogodišnje proizvodnje.
Komad iz današnje priče je iz 1974. godine i stiže u paketu P250. Daleko od toga da je zaista bio pristupačan kada se pojavio u prodaji pošto je koštao 22.500 dolara ili 125.815 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Svakako ne mala suma novca, ali nikada ranije nije bilo moguće kupiti Lamborghini za manje novca.
Automobil se nalazi u gradu Hjuston unutar američke savezne države Teksas i do sada je prešao oko 40 hiljada kilometara. Iako je ovaj Urraco trenutno „preko bare“, kao nov je zapravo prodat u Italiji, a jedno vreme je proveo i u Belgiji pre nego što je uvezen u Sjedinjene Američke Države, što se zbilo u toku 2014. godine.
Prošao je kroz postupak mehaničkog osveženja godinu dana kasnije, ali nije podvrgnut i detaljnoj restauracijiji. Vlasnik veruje da je takođe bio farban minimalno jednom, a u prošlosti je osvežen i enterijer. Sistem za klimatizaciju je kompletno zamenjen u 2015. godini.
Do kraja aukcije su ostala još tri dana, a trenutno najviša od deset ponuda iznosi 43 hiljade američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1135)
Nikad čuo… Ali sviđa mi se
Che bella macchina.
V8 sa 2.0 motorom. Zujalica.
Odličan dizajn, čudi me da sad prvi put čujem za urraco,…
Sta jos cini Urako interesantnim – njegova arhitektura: motor je popreko ispred zadnje osovine a u kabini ima 2+2 sedista. Prtljaznik je sasvim pozadi, iza zadnje osovine. Zadnja dva sedista su sasvim kompletna medjutim na njima nije moguce da se sedi jer nema mesta – prednja sedista se u normalnom polozaju naslanjaju na zadnja! Ovde je njegov rentgenski snimak: Nepunu godinu kasnije Urako je dobio konkurenciju – Ferrari Dino 308 GT4 2+2, u proizvodnji je bio od 1974 do 1980. Sada pazite dobro: dimenzije su bile iste, arhitektura ista, dizajn vrlo slican! Razlog: oba modela uradjeni su kod Bertonea a… Pročitaj više »
Odličan komentar.
Meni nekako lepši Ferrari.
Možda zbog boje …
Nijanse su u pitanju….
Meni je Urako drazi, deluje cvrsce i dinamicnije. Oba automobila su skromni, ne vriste od pompe i luksuza a sa njima bi moglo jos puno da se uziva u voznji!
Bas danas gledao top gear sa dinom, merakom i ovim autom na you tube.. snimak od pre x godina. Neverovatno…