Opel Corsa Eco 3 – potrošnja kao imperativ

Sećamo se zaboravljenog Opelovog koncepta Corse Eco 3 čiji je jedini cilj bio izuzetno niska konzumacija goriva.

Opel Corsa je sada 46 godina duga i vrlo uspešna priča za proizvođača iz Riselshajma. Ovaj put podsećamo se druge, i ujedno komercijalno najuspešnije generacije ovog hečbeka (prodato je više od četiri miliona primeraka).

Predstavljena je davne 1993. godine, a veliki deo svog ogromnog prodajnog uspeha duguje verzijama opremljenim Isuzuovim dizel motorima, koji su i danas poznati po skromnoj potrošnji i dugotrajnosti.

Inženjeri iz Opela verovali su da je moguće učiniti još efikasnijim Corsu i predlagali su stvaranje posebne varijante, koja bi trebalo da bude kraljica ekonomičnosti.

Nemci su na ovom projektu radili već neko vreme, pa su tako u istoriji upamćene dve Corse Eco 3. Prva je prikazana 1993. godine i suštinski je bila bazirana na prvoj generaciji ovog subkompaktnog modela.

Opel se tada hvalio prosečnom potrošnjom od svega četiri litra na prevaljenih stotinu kilometara. No, target je bio još impresivniji. Tako je razvojno odeljenje ovog proizvođača već 1995. godine predstavilo novo izdanje Corse Eco 3 – ovaj put utemeljene na aktuelnoj, drugoj iteraciji predmetnog modela.

Opremljena 1,7-litarskim dizel motorom i sa brojnim izmenama na drugim poljima, konceptualna Corsa imala je, bar na papiru, mogućnost da potroši svega tri litra dizela kako bi prevalila put od sto kilometara.

Kako je postignut ovaj rezultat?

Inženjeri Opela vratili su se osnovama. Za početak – aerodinamika vozila… Corsa mk2 nije bila naročito talentovana na ovom polju sa koeficijentom otpora vazduha od 0,37, što je u poređenju sa današnjim automobilima lošiji rezultat od većine SUV modela.

Značajnim izmenama u eksterijeru vozila, došlo se do daleko boljeg, šta više za ono vreme impresivnog koeficijenta od 0,295. Ovaj rezultat prevazići će se na polju malih gradskih automobila tek sa plasmanom Audijevog A2.

Promene koje su se odigrale na dizajnerskom planu ujedno su učinile Corsu Eco 3 i daleko atraktivnijom, što nije prošlo neprimećeno na premijeri na frankfurtskom auto-salonu.

Drugi sastojak za magičnu formulu male potrošnje je i niska masa. Opel je bacio Corsu na ozbiljnu dijetu što je rezultiralo gubitkom ogromnih 225 kg, te je Eco 3 varijanta na vagi pokazivala svega 720 kg.

Nemci su upotrebili magnezijumske felne, ubačena su ugljenična vlakna gde god je to bilo moguće, a bilo je izmena i u enterijeru. Klasična sedišta bila su isuviše masivna, pa je renomirani Recaro stvorio nova prednja sedišta čija je masa bila sićušnih 21 kg. Zanimljivo je da Opel nije izbacio zadnju klupu, jer je želja bila da se dobije proizvod velike upotrebne vrednosti.

Treći deo priče o ekonomičnosti dolazi sa dizel agregatom. Opel se uzdao u 1,7-litarski motor sa 16 ventila koji je dostavljao skromnih 64 ks i 140 Nm.

Opel Corsa Eco 3 – funkcionalni prototip

Corsa Eco 3 bila je u potpunosti spremna za upotrebu. Čak se našla na nekolicini testovi automobilskih novinara. Naravno, cilj je bio proveriti tvrdnje proizvođača iz Riselshajma o štedljivosti ovog četvorotočkaša.

Tadašnje probe ukazale su da su navodi nemačkog brenda istiniti. U recenzijama se isticalo da je potrošnja u gradu bila oko četiri litra, dok je na otvorenom bila svega 2,8 litara! Osim toga, naročito se hvalila i implementacija start-stop sistema, koji je trebalo da omogući još veće uštede prilikom urbane eksploatacije.

Ideja odlična, ali cena previsoka

Iako je Opel demonstrirao da je pronašao dobitni recept za ultra malu potrošnju, isti nije došao bez astronomskih računa. Upotreba tada egzotičnih materijala kao što su magnezijum (u to doba široko primenjen u Formuli 1), i ugljenična vlakna, zatim izmene sa skupocenim delovima poput Recaro sedišta, dovela su do toga da bi Corsa Eco 3 bila papreno skupo vozilo na tržištu.

Bilo je čak glasina da bi proizvodnja bila toliko skupa, da bi se Corsa Eco 3 našla u cenovnom rangu premijum vozila D segmenta, iako ovakvi tračevi deluju pomalo nerealno.

Na koncu, Opel je Corsu Eco 3 brzo poslao u istoriju odnosno svoj muzej i okrenuo se drugim izazovima. Ipak, gde je brend iz Riselshajma stao, tu je rival iz Volfzburga nastavio, pa je Volkswagen narednih desetak godina insistirao na stvaranju vozila koje će biti u stanju da troši svega jedan litar goriva za pređenih stotinu kilometara. Uporni Nemci na kraju su i stigli do ovog rezultata plasmanom modela Volkswagen XL1…

Đorđe Platiša

(2103)