Veliki „carinski“ poraz Donalda Trampa

U petak, 20. februara, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je presudu koja bi mogla imati dalekosežne posledice po američku, ali i globalnu automobilsku industriju. Tesnom većinom od 6 prema 3, sud je poništio široko postavljene carine predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je njihovo uvođenje predstavljalo prekoračenje predsedničkih ovlašćenja. Administracija je tvrdila da se na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama iz 1970. godine predsedniku daje pravo da jednostrano uvodi carine, ali je sud taj argument odbacio.

Samo nekoliko sati nakon objavljivanja presude, Tramp je na konferenciji za medije poručio da će pronaći alternativni pravni put i najavio potpisivanje uredbe o uvođenju globalne carine od 10%. Istovremeno je zapretio pokretanjem istraga protiv zemalja za koje smatra da sprovode „nepoštene trgovinske prakse“, čime je otvorio vrata novim, potencijalno još selektivnijim carinama.

Za automobilsku industriju, međutim, pitanje svih pitanja ostaje hoće li se cene vozila konačno stabilizovati? Talas poskupljenja koji je usledio nakon prošlogodišnjeg uvođenja carina već je duboko uzdrmao tržište. Prema analizi o kojoj je izveštavao magazin Automotive News, vozila proizvedena u Kanadi u poslednjih sedam meseci poskupela su gotovo 10% , što u proseku znači rast cene od 3.991 američki dolar po automobilu.

Modeli sklapani u Japanu i Nemačkoj zabeležili su nešto blaži, ali i dalje osetan rast – 3.298, odnosno 2.819 najmanjih zelenih novčanica više po vozilu. Za američke kupce, to su hiljade dolara dodatnog opterećenja, često ugrađenog direktno u maloprodajnu cenu.

Ipak, presuda Vrhovnog suda ne znači automatsko rasterećenje za sektor. Carine koje su najviše pogodile automobilsku industriju nisu uvedene na osnovu pomenutog zakona iz 1970. godine, pa samim tim nisu ni obuhvaćene ovom odlukom. Nameti na čelik i aluminijum ostaju na snazi, kao i mere uvedene kroz druge trgovinske mehanizme, pre svega kroz odredbe poznate kao Sekcija 232 i Sekcija 301, koje se pozivaju na „nacionalnu bezbednost“ i „nepoštene trgovinske prakse“.

Reakcije proizvođača automobila za sada su uzdržane. General Motors, Nissan i Toyota odbili su da komentarišu presudu, dok je Ford saopštio da analizira implikacije odluke i da će nastaviti saradnju s administracijom i Kongresom u cilju jačanja konkurentnosti američkog automobilskog sektora.

U izdvojenom mišljenju, sudija Bret Kavano upozorio je da bi poništavanje carina moglo dovesti do „haotičnog“ talasa zahteva za povraćaj sredstava kompanija koje su ih već platile. Reč je o potencijalno milijardama dolara, od kojih je značajan deo već prebačen na krajnje kupce kroz više cene vozila. Kako bi eventualni povraćaji funkcionisali u praksi, za sada ostaje nejasno.

Podsetimo, kada su carine na uvoz vozila i delova od 25% stupile na snagu, domaći i strani proizvođači našli su se pod ogromnim pritiskom. Kompanije poput Honde i Stellantisa pokušavale su da izdejstvuju izuzeća za automobile sklapane u Kanadi i Meksiku, ali su rezultati bili ograničeni. Tek u avgustu 2025. godine administracija je najavila blago popuštanje mera, omogućivši proizvođačima koji već plaćaju 25% carine na automobile da budu oslobođeni dodatnih nameta na čelik i aluminijum.

Danas, nakon presude najvišeg suda, privreda se ponovo nalazi u stanju iščekivanja. Tržište automobila, koje je poslednjih godina balansiralo između poremećenih lanaca snabdevanja, inflacije i regulatornih pritisaka, sada dobija još jednu nepoznatu u jednačini. Da li će najnoviji pravni obrt doneti olakšanje kupcima i proizvođačima, ili će otvoriti novu rundu trgovinskih nadmudrivanja, pitanje je na koje odgovor tek treba da stigne.

Jedino za sada je izvesno da stabilnost cena automobila ostaje podjednako političko koliko i tržišno pitanje.

AutoRepublika

(109)