Zanimljivost dana: Ford je želeo automobil s nuklearnim pogonom

Kraj Drugog svetskog rata doneo je svetu mnogo više od (privremenog) mira. Doneo je atomsko doba, eru u kojoj je čovek prvi put mogao da obuzda snagu koja je uništavala čitave gradove. Nuklearna energija ubrzo je postala simbol napretka, moći i modernog društva, ali i predmet fascinacije i straha. U pedesetim godinama prošlog veka, posleratna Amerika bila je preplavljena entuzijazmom prema svemu što je „atomsko“. Nuklearni reaktori, avioni, svemirske letelice, igračke… Sve je moglo da nosi oznaku budućnosti i miris radioaktivnog otkrića.

Ford je u tom kontekstu osmislio automobil koji bi, u teoriji, mogao da pređe hiljade kilometara sa jednim „rezervoarom“ – automobil pogonjen nuklearnim reaktorom smeštenim u karoseriji. Taj automobil bio je Ford Nucleon, koncept koji je i danas simbol neograničene američke mašte pedesetih.

Predstavljen javnosti 1958. godine kao maketa u razmeri tri osmine, Nucleon nije bio samo vizuelni eksperiment. Bio je teoretski dokaz snage ideje. Kabina je bila smeštena napred, ispod ogromnog praznog prostora, koji je više podsećao na svemirsku kapsulu nego na putnički automobil. Zadnji deo vozila, namenjen nuklearnom reaktoru, bio je inspirisan eksperimentalnim automobilima, luksuznim modelima Forda i avijacijom.

Duboko uvučeni točkovi i kratki međuosovinski razmak od svega 1.778 mm dali su automobilu futuristički, gotovo neukrotiv izgled. Za poređenje, prosečan Ford iz iste godine imao je međuosovinski razmak od 2.946 mm. Nucleon je bio radikalno drugačiji, spoj luksuza, naučne fantastike i čistog američkog optimizma.

Ali Nucleon nije bio samo dizajnerski eksperiment već je njegova suština bila u pogonu. Inženjeri su zamišljali su mali nuklearni reaktor koji bi, slično podmornicama američke mornarice, stvarao toplotu, pretvarao vodu u paru i preko turbina proizvodio električnu energiju za elektromotore koji bi pokretali točkove.

Teoretski, automobil je mogao preći i do 8.000 kilometara između „punjenja“, što je u pedesetim godinama delovalo kao čista naučna fantastika. Vizija je uključivala i „servisne stanice“ za nuklearne reaktore, gde bi se istrošeni reaktor zamenjivao novim, što je koncept koji danas podseća na zamenu baterija kod električnih vozila, ali sa daleko većim izazovima bezbednosti i logistike.

Dizajn je potpisao Džejms Pauers, mladi diplomac fakulteta ArtCenter College of Design u Kaliforniji, pod nadzorom Džordža Vokera, tadašnjeg potpredsednika Fordovog odeljenja za stil. Pauers je kombinovao estetske elemente serijskih modela kao što su Thunderbird, Fairlane i koncepta Lincoln Futura, ali je sve to transformisao u automobil budućnosti, gde se tehnologija i dizajn stapaju u jednu futurističku viziju.

Inspiraciju je crpeo iz avijacije, nuklearnih podmornica i retro-futurističkih projekata, stvarajući Nucleon kao elegantan, ali apsurdno ambiciozan hibrid između stvarnog automobila i naučno-fantastične maštarije.

Pedestete su bile decenija kontrasta: s jedne strane strah od nuklearne katastrofe, s druge strane obećanje letećih automobila i čiste energije koja pokreće svet. Nucleon je stajao tačno na toj granici između straha i fascinacije, simbolizujući ambiciju jednog naroda da obuzda i ukroti moć koju je jedva počeo da razume. U tom smislu, Nucleon nije bio samo koncept automobila, bio je kapsula vremena, svetli primer američkog optimizma i verovanja u tehnologiju kao rešenje za sve probleme.

Teoretski, vozač Nucleona bi se smeštao ispod balonaste kabine, sa prekidačima i komandama koje su ličile na pilotsku kabinu. Instrument tabla bila je futuristička, ali i funkcionalna, predviđena da kontroliše snagu reaktora i energiju elektromotora.

Pogled kroz staklenu kupolu davao je utisak leta, dok bi automobil tiho klizio putem zahvaljujući električnoj energiji koju je reaktor proizvodio. Ideja je bila da vozač ne mora da razmišlja o gorivu, već samo o putovanju – futuristički san koji je tada delovao dostižno zahvaljujući neograničenoj veri u nauku.

Nažalost, fizika i tehnologija pedesetih godina nisu dozvolile realizaciju ovog sna. Inženjerski izazovi, težina zaštitnih oklopa za nuklearni reaktor i rizik od čak i najmanje nezgode činili su automobil neizvodljivim. Makete koje su ostale sačuvane danas se čuvaju u muzejima poput Henry Ford Museum of American Innovation u Dearbornu, gde podsećaju na jednu od najhrabrijih i najapsurdnijih ideja u istoriji automobilske industrije.

Ipak, Nucleon je ostavio trajan pečat u popularnoj kulturi. Retro-futuristički, nuklearni automobili u video-igri Fallout direktan su omaž ovom konceptu, dok je humoristički prikaz nuklearne energije u igri, mračan komentar na potencijalne opasnosti originalne ideje.

Ford Nucleon, iako nikada ostvaren, ostaje simbol ere koja je verovala da ljudska ruka može ukrotiti atom, da automobil može postati na nuklearni pogon, a da budućnost može biti svetla, leteća i beskrajno daleka.

To je automobil koji nije samo definisao dizajn, već i snove pedesetih godina… San o svetu u kojem je nauka magija, a tehnologija obećanje koje čeka da bude ostvareno…

Zoran Tomasović

(176)