Zanimljivost dana: Kada je Ford zamalo kupio kompaniju Alfa Romeo
Svima nam je poznat slučaj, to jest pokušaj Forda da kupi Ferrari tokom šezdesetih godina prošlog veka i o tome smo mnogo puta pisali na našem sajtu. Italija je uvek služila kao mesto gde se mogu pronaći prelepi sportski automobili po pristupačnim cenama, pa tako nije bio izuzetak da se mnogobrojni strani proizvođači upute baš tamo. Među njima je bio i Ford, ali avantura sa Ferrarijem nije bila jedina za američkog giganta u ovoj državi.
Krajem šezdesetih godina je pokušao da kupi i Lanciju, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na slučaj koji se zbio dvadesetak godina kasnije, onda kada je za malo u njegovim rukama završila Alfa Romeo. Pa šta se onda desilo?
Alfa je svakako jedan od najlegendarnijih automobilskih brendova, ali je firma bila jednom nogom u grobu još od Drugog svetskog rata. Kompanija je osnovana pre više od sto leta, daleke 1910. godine i napravila je ime za sebe na trkačkim stazama.
Međutim, rat je zaustavio bilo kakvo takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu, a u posleratnom periodu kupovna moć je bila jednostavno previše slaba. Alfa je pokušala da se oporavi tako što je proizvodila neke jeftine četvorotočkaše, a kada ni takvi potezi nisu davali rezultate, država je bila primorana da preuzme kontrolu i spasi firmu od odlaska u stečaj.
Ni sedamdesete godine nisu bile ništa bolje, a do 1985. godine političari su bili spremni da dignu ruke i da „uvale“ brend nekome drugom. Iako je Alfa imala velike dugove, i dalje je pružala veliki prestiž i sportski imidž u moru premijum automobila. Neki nemački i francuski rivali su možda bili pouzdaniji, ali niko od njih se nije mogao pohvaliti takvim stilom i dinamičnom vožnjom kao brend iz Milana.
U svakom slučaju, kada se pročula vest da je Alfa na prodaju, prvi u redu zainteresovanih strana se našao Ford. Američki gigant je poslovao veoma dobro tokom osamdesetih godina i imao je novca za trošenje, a želeo je da proširi svoju evropsku ponudu. Ford je bio voljan odmah postati vlasnik 20% italijanske kompanije i onda postepeno povećavati učešće do 1994. godine, kada bi stekao punu kontrolu.
Jenkiji su takođe obećali investiciju u vrednosti od četiri milijarde američkih dolara tokom prvih pet godina, s ciljem da podignu isporuku na 400 hiljada vozila na godišnjem nivou. Mišljenja političara su bila podeljena. Dok niko od njih nije imao problem sa finansijskom ponudom, ipak je postojao strah da bi Alfa mogla da postane samo prepakovani Ford i da izgubi svoj identitet.
Fiat je nekako saznao kakve brige političari imaju i poslao mnogo bolju ponudu. Ona je iznosila pet milijardi dolara da odmah kupi kompletnu Alfu, da zatim preuzme njene dugove prema državi, investira još šest milijardi dolara u narednih osam godina, i da pritom ne otpusti niti jednog jedinog radnika.
Iako je Alfa imala viška radnika, italijanski gigant je pristao da ih primi u nekim drugim fabrikama gde su se proizvodili modeli divizija Fiat i Lancia. Čak i da finansijska ponuda nije bila bolja od američke, šanse su velike da bi Fiat svakako kupio Alfu, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog same italijanske veze.
Teško je reći da li je ovaj potez bio koristan za Alfu, ali će ostalo upisano da je Ford tri puta izgubio od Fiata u pokušajima da preuzme neku italijansku firmu (Ferrari, Lancia i Alfa Romeo). Moramo ipak da zaključimo da je takav potez bio koristan za Alfu, posebno ako pogledamo da je Ford kasnije kupio brendove kao što su Jaguar, Aston Martin, Land Rover i Volvo, i s gotovo nijednim od njih nije imao velikog uspeha.
A Alfa pod vođstvom Fiata, kakva takva, ipak postoji do današnjeg dana i mogli smo da vidimo veliki broj kultnih modela tokom poslednje skoro četiri decenije. Vrhunac njene prodaje je stigao početkom devedesetih godina, kada je širom sveta prodato oko 200 hiljada jedinica na godišnjem nivou, posle čega je usledio postepeni pad. O tome kako sada stoje stvari – pišemo skoro na dnevnoj osnovi.
Zoran Tomasović
(1359)
Kada su italijanske firme u pitanju, ne zna se sta je za njih gore: americki vlasnik, ovde Ford, ili Stelantis! Krajem 90-tih Ford je bio vlasnik veceg broja evropskih firmi: Jaguar, Land Rover, Volvo i Aston Martin. Ovoj elitnoj grupi dodali su jos Lincoln i Mercury i napravili premium grupu u okviru korporacije Ford: „Premier Automotive Group – PAG“. Za rukovodioca ove grupe Ford je preuzeo od BMWa njihovog tada cuvenog menadzera Volfganga Rajclea. On je tu bio poglavar vrlo kratko: od 1999 do 2002 godine. Za to vreme uspeo je da lansira samo novi Jaguar XJ i da udje… Pročitaj više »
„Ford nije imao pojma o tome sta su evropske firme i kako ih treba negovati i razvijati!“
Jel to ozbiljno? Ford, koji je jedan od najvecih igraca u Evropi prakticno od kada automobil postoji, nije znao sta su evropske firme i kako raditi sa njima?
Na stranu tvoje emocije prema Fordu ali jedno je Ford Taunus a sasvim drugo Alfa Djulija! Da je Ford nesto znao uspeo bi sa gorenavedenim firmama! Ali nije i sve ih je prodao. Danas su Jaguar i Land Rover u rukama Tate i dobro im ide, Volvo je u rukama Geelya i dobro mu ide, Aston Martin je nasao novog investora i dobro mu ide, cak je usao u Formulu 1. Sustina uspeha novih vlasnika sastoji se u tome da potenciraju imidz i originalnost ovih firmi a ne da zaradju novac prodajom njihovih nalepnica! Jenki, preporucujem ti da ne mesas… Pročitaj više »
Ford je preuzeo sve navedene firme kada su one bile u teskoj finansijskoj krizi, sa zastarelom ponudom, dugovima i u drzavnim rukama koji su jedva cekali da ih se rese. Da nije bilo Forda pitanje je da li bi ljudi danas znali sta je Jaguar ili Land Rover ili Aston Martin, a da se pri tom ne prica o istorijskim modelima. Da su to bile profitabilne firme – onda se ne bi nalazile u drzanim rukama i ne bi ocajnicki trazili kupca da ih finansira. Dovoljno je videti koliko je prodaja sve 3 firme skocile pod komandom Forda – posebno… Pročitaj više »
U svemu se slazem sa tobom! FIAT je prvi spasio Alfu ali ni on nije znao sta sa njom da radi! Razlog – on je samo proizvodjac malih masovnih automobilcica i izvan toga nije u stanju da se snadje! Svaki FIATov pokusaj da napravi ekskluzivnu limuzinu, 130 limuzina i kupe, kasnije 132, zavrsili su sa nedovoljnim uspehom. FIAT je spasio i Ferari, koji je uspeo da stane na noge samo zato sto mu se FIAT nije mesao u posao. Zla sudbina italijanskih firmi, koje su isle od ruke do ruke, traje vec vise desetina godina. I jos uvek traje! Za… Pročitaj više »
Mašinski si inžinjer.Dugo godina si radio u autoindustriji.O automobilima znaš sigurno više od svih nas na portalu zajedno.Industriju automobila poznaješ kao svoj džep.I kad pođeš otvoreno govoriti o tadašnjim dešavanjima, krene serija minusa.? Ljudi ne vole da čuju istinu.Laž im je nekako draža.Upakovana u foliju ali ipak laž.
Kakav komentar – bravo! 🙂 Uvek govorim ono sto znam i mislim, ipak svako od nas ima svoj pogled na istu stvar i zato razlike u misljenju. Minusi me ne uzbudjuju ali vise volim dijalog, kao na primer sa Jenkijem. On izvanredno dobro poznaje americko trziste, od njega sam puno naucio jer americko trziste nikada nisam nesto detaljno pratio ni analizirao. Nase razlike su u nijansama – svetlija ili tamnija nijansa sive ali je siva nasa zajednicka konstatacija. On ima emotivnu vezu sa Fordom, ja nemam emotivnu vezu ni sa jednom firmom. Samo cinjenice i logika.
Ja sam studirao biznis tako da sam naucio da eliminisem emocije, istoriju (iako sam veliki ljubitelj istorije) i bilo sta drugo sta nije sto bi Amerikanci rekli „bottom line“. Zato generalno sam jedan od retkih koji ne misle da je Ford mozda trebao da „ispostuje“ tradiciju Jaguara i ulozi brdo novca da napravi moderni recimo E-Type koga ce kupiti 3.000 ljudi u svetu svake godine … To je bacanje novca i gubljenje vremena – ocigledno je da ni originalno nije moglo funkcionisati (zbog cega je Jaguar uvek i bio u dugovima i cesto menjao vlasnike), a danas bi moglo proci… Pročitaj više »
Opet cu da kazem da se 100% slazem sa tobom. Ono sto nas dvojcu razlikuje, ili ono sto moje stavove razlukuje od rutinskih menadzera, jeste razvoj jedne suptilne strategije razvoja Alfe, Lancie i Maseratija. Ove tri firme treba okupiti u jednu grupu na celu sa Ferarijem, koji je nosilac znanja. U okviru ove grupe napraviti precizan plan ko sta proizvodi i koristi iz zajednickog „lonca“. Individualizacija pomocu dizajna. Rastezanje Alfe i Lancie izmedju Evrope i Amerike je absurd. Maserati mora hitno na popravku svojih modela! Uzor kako se gradi ovakva strategija stoji im ispred nosa – BMW i VW korporacija.
Jaguar E Type bio je u proizvodnji od 1961 do 1974 godine, ukupno 13 godina. Za to vreme prodato je 72535 primeraka. To cini prosecno 5580 vozila godisnje. Za sportski auto te kategorije je OK. Da sam tadasnji sef Jaguara ja bih zeleo vise. Da bih to ostvario pripremio bih naslednika posle 7-8 godina proizvodnje. Za tu akciju bila bi potrebna nova karoserija, kompletna mehanika i dobar deo opreme mogu da se preuzmu od limuzina. Tako bi investicija ostala u razumnim granicama.
Ja to ovako gledam: – 1966. godine Jaguar biva primoran da se udruzi sa British Motor Company jer je bio na ivici gasenja. – 1968. godine BMC se udruzuje sa Leylandom i formira British Leyland. – 1975. godine British Leyland postaje drzavna kompanija jer je na ivici gasenja. – 1984. godine drzava preuzima Jaguar kao zaseban brend jer nema zainteresovanih firmi da ga kupe. – 1990. godine Ford kupuje Jaguara i placa racune. – 2008. godine Tata kupuje Jaguara i placa racune. Znaci u zadnjih skoro 60 godina Jaguar je jednom nogom u grobu i postoji samo zato sto je… Pročitaj više »
Ponavljam jos jednom – 100% si u pravu! Jaguar, Lancia i Alfa stvorili su nekoliko remekdela ali to nije dovoljno za zivot. Da je Da Vinci za ceo svoj zivot naslikao samo Mona Lizu davno bi crko od gladi. 🙂 Kreativnost jednog menadzera sastoji se u tome da oseti sta to cini njegovu firmu tako karakteristicnom. Sami Englezi su puni kritike za Jaguara – nenormalno nepouzdan auto. Danas je pouzdan. Fali mu „samo“ jos njegov karakter….Evo, Jaguar se ponovo muci da nadje rukovodioca. Pocetkom 2021 godine to mesto preuzeo je Thierry Bolloré. On je kreator one cuvene recenice koju cesto… Pročitaj više »
Kako onda Lancia živi od jednog modela i jednog tržišta 😜 U suštini je zavladala megalomanija, ogromni troškovi razbozja koji se moraju razbiti na vrći broj dkupljih vozila… U suštini evolucijski idemo nazad. Najveći diktiraju tempo, ostali ne mogu da prate. Nekad je svaka zemlja imala svoj model a sada samo njih par globalnih.. vladari svijeta su uništili zržište svojim propisima i standardima od kojih mnogi potrošači se kunu u njih, poznate NCAP zvjezdice (koji čak nije ni zvamični uslov da se dođe na tržište), koje doknispuniš potrošač broji zvijezde kad mu saopšte gojenu automobila, ali neka tako potrošači vole… Pročitaj više »
Na kraju ti fali samo jos parola: „Smrt fasizmu – sloboda narodu!“ 🙂 Sustina savremene proizvodnje automobila jeste u tehnologiji – velika produktivnost, automatizacija, precizna logistika, savrsena organizacija. Razlika izmedju danasnje proizvodnje i one iz 70-tih i 80-tih godina je ogromna i ide nezadrzivo dalje. Ovaj tempo mogu da izdrze samo veliki proizvodjaci jer su investicije ogromne. Da bi se cena investicija podelila na sto vise automobila i time smanjila njihova prodajna cena neophodno je izvrsiti unifikaciju izmedju modela – danas se to radi pomocu tzv. „platformi“. Sta je to platforma – to je vrlo rastegljiv pojam: moze da bude… Pročitaj više »
Zamalo, sve dok nisu ukapirali da je barica ulja ispod Alfe veca nego kod Forda…