Zanimljivost dana: Kada je Ford zamalo kupio kompaniju Alfa Romeo

Svima nam je poznat slučaj, to jest pokušaj Forda da kupi Ferrari tokom šezdesetih godina prošlog veka i o tome smo mnogo puta pisali na našem sajtu. Italija je uvek služila kao mesto gde se mogu pronaći prelepi sportski automobili po pristupačnim cenama, pa tako nije bio izuzetak da se mnogobrojni strani proizvođači upute baš tamo. Među njima je bio i Ford, ali avantura sa Ferrarijem nije bila jedina za američkog giganta u ovoj državi.

Krajem šezdesetih godina je pokušao da kupi i Lanciju, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na slučaj koji se zbio dvadesetak godina kasnije, onda kada je za malo u njegovim rukama završila Alfa Romeo. Pa šta se onda desilo?

Alfa je svakako jedan od najlegendarnijih automobilskih brendova, ali je firma bila jednom nogom u grobu još od Drugog svetskog rata. Kompanija je osnovana pre više od sto leta, daleke 1910. godine i napravila je ime za sebe na trkačkim stazama.

Međutim, rat je zaustavio bilo kakvo takmičenje u profesionalnom auto-moto sportu, a u posleratnom periodu kupovna moć je bila jednostavno previše slaba. Alfa je pokušala da se oporavi tako što je proizvodila neke jeftine četvorotočkaše, a kada ni takvi potezi nisu davali rezultate, država je bila primorana da preuzme kontrolu i spasi firmu od odlaska u stečaj.

Ni sedamdesete godine nisu bile ništa bolje, a do 1985. godine političari su bili spremni da dignu ruke i da „uvale“ brend nekome drugom. Iako je Alfa imala velike dugove, i dalje je pružala veliki prestiž i sportski imidž u moru premijum automobila. Neki nemački i francuski rivali su možda bili pouzdaniji, ali niko od njih se nije mogao pohvaliti takvim stilom i dinamičnom vožnjom kao brend iz Milana.

U svakom slučaju, kada se pročula vest da je Alfa na prodaju, prvi u redu zainteresovanih strana se našao Ford. Američki gigant je poslovao veoma dobro tokom osamdesetih godina i imao je novca za trošenje, a želeo je da proširi svoju evropsku ponudu. Ford je bio voljan odmah postati vlasnik 20% italijanske kompanije i onda postepeno povećavati učešće do 1994. godine, kada bi stekao punu kontrolu.

Jenkiji su takođe obećali investiciju u vrednosti od četiri milijarde američkih dolara tokom prvih pet godina, s ciljem da podignu isporuku na 400 hiljada vozila na godišnjem nivou. Mišljenja političara su bila podeljena. Dok niko od njih nije imao problem sa finansijskom ponudom, ipak je postojao strah da bi Alfa mogla da postane samo prepakovani Ford i da izgubi svoj identitet.

Fiat je nekako saznao kakve brige političari imaju i poslao mnogo bolju ponudu. Ona je iznosila pet milijardi dolara da odmah kupi kompletnu Alfu, da zatim preuzme njene dugove prema državi, investira još šest milijardi dolara u narednih osam godina, i da pritom ne otpusti niti jednog jedinog radnika.

Iako je Alfa imala viška radnika, italijanski gigant je pristao da ih primi u nekim drugim fabrikama gde su se proizvodili modeli divizija Fiat i Lancia. Čak i da finansijska ponuda nije bila bolja od američke, šanse su velike da bi Fiat svakako kupio Alfu, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog same italijanske veze.

Teško je reći da li je ovaj potez bio koristan za Alfu, ali će ostalo upisano da je Ford tri puta izgubio od Fiata u pokušajima da preuzme neku italijansku firmu (Ferrari, Lancia i Alfa Romeo). Moramo ipak da zaključimo da je takav potez bio koristan za Alfu, posebno ako pogledamo da je Ford kasnije kupio brendove kao što su Jaguar, Aston Martin, Land Rover i Volvo, i s gotovo nijednim od njih nije imao velikog uspeha.

A Alfa pod vođstvom Fiata, kakva takva, ipak postoji do današnjeg dana i mogli smo da vidimo veliki broj kultnih modela tokom poslednje skoro četiri decenije. Vrhunac njene prodaje je stigao početkom devedesetih godina, kada je širom sveta prodato oko 200 hiljada jedinica na godišnjem nivou, posle čega je usledio postepeni pad. O tome kako sada stoje stvari – pišemo skoro na dnevnoj osnovi.

Zoran Tomasović

(1325)