Još jedna kontroverzna odluka Donalda Trampa tiče se sistema start-stop u automobilima

Odluka Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) i Donalda Trampa dolazi skoro godinu dana nakon prvog upozorenja njenog administratora Lija Zeldina, čime se ukida potreba za sistemom koji je u jednoj izrazito „naftaškoj“ zemlji bio prilično omražen.

Još u maju 2025. godine administrator EPA-e Li Zeldin najavio je nameru da ukine jednu od najkontroverznijih funkcija poslednjih godina. Reč je o sistemu Start & Stop, tesno povezanom sa regulativama čiju su naučnu osnovu osporili njihovim opozivom u četvrtak, 12. februara.

Pomalo je ironično da se upravo u SAD najviše insistira na ukidanju ovog sistema, na koji smo se godinama navikavali, sa svim njegovim prednostima i manama. Jer sama ideja zapravo potiče iz potrebe koja je duboko povezana sa istorijom automobila u SAD.

Mnogi misle da je dugme Start & Stop moderna inovacija, ali je Toyota još 1974. godine, upravo u SAD, implementirala sličan sistem. Model Toyota Crown imao je prekidač kojim se gasio redni šestocilindarski motor, da bi se ponovo pokrenuo pri nastavku vožnje. Prema tadašnjim procenama, štedelo se oko 10% goriva, što je bilo od velike važnosti jer se automobil pojavio usred naftne krize u SAD.

Kasnije je i Volkswagen razvio sličan sistem, kao i Fiat Regata ES tokom osamdesetih godina. Ipak, nije samo tehnološki napredak doveo do široke primene Start & Stop sistema, već pre svega ekološka politika, zahvaljujući kojoj je on tokom poslednje decenije postao standard u većini vozila. U SAD su proizvođači na osnovu njega dobijali i regulatorne kredite.

O kontroverzama u vezi sa sistemom Start & Stop već se mnogo govorilo. Iako ima jasne prednosti, postoje i negativni efekti na pojedine komponente vozila, pre svega na sam motor i anlaser. Takođe, nepovoljno utiče i na turbopunjač u situacijama kada se podmazivanje prekine pre nego što se turbo-agregat potpuno zaustavi, imajući u vidu da mogu raditi na temperaturama i do oko 900 °C.

Administracija Donalda Trampa sada je ovu odluku predstavila kao odgovor na zahteve svog biračkog tela. Reč je o ukidanju sistema koji je mnogima smetao, iako im tehnički nije stvarao gotovo nikakav trošak, posebno imajući u vidu da se može ručno isključiti pritiskom na dugme (mada se ponovo automatski aktivira pri svakom startovanju vozila, jer je tako fabrički podešen).

Uklanja se sistem koji na globalnom nivou godišnje uštedi oko 11,356 milijardi litara goriva. Kada je reč o emisijama, to predstavlja oko 30 miliona tona CO₂ godišnje. SAD su jedan od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte, posebno u sektoru transporta.

Ostavljajući po strani posledice povećane koncentracije CO₂ u atmosferi i sve češćih prirodnih katastrofa u odnosu na ranije periode, katastrofa koje, uzgred, koštaju znatno više nego što američka vlada uštedi ovim merama, ostaje da se vidi kako će reagovati proizvođači automobila. Oni su svakako usmereni ka električnoj budućnosti, ali čak i na tržištu gde su potpuno električna vozila (BEV) i dalje u manjini, ovakva odluka stvara dodatnu neizvesnost.

Kao što se i očekivalo, mnogi su se usprotivili odluci američke vlade, čak i unutar samih Sjedinjenih Američkih Država. Stručnjaci sa Univerziteta u Vašingtonu uporedili su ove izjave sa tvrdnjama da je Zemlja ravna ploča ili da gravitacija ne postoji.

Ova situacija bi mogla dovesti do pravnih postupaka koje bi pokrenule pojedine savezne države, posebno Kalifornija. Postoji čak mogućnost da, umesto jedinstvenog federalnog standarda za merenje emisija štetnih gasova, nastane „zakrpljeni“ sistem različitih regionalnih i državnih propisa.

AutoRepublika

(204)