Nepovoljna strana elektromobila jeste često skuplje punjenje od točenja goriva

Skupa struja, slaba konkurencija: vozači električnih automobila na javnim punjačima često plaćaju više po pređenom kilometru nego kada toče benzin. To pokazuje analiza naručena od strane jednog isporučioca iliti provajdera (po srpski) zelene energije.

Punjenje električnih automobila na javnim punjačima često košta više po kilometru dometa nego ekvivalentno punjenje rezervoara. O tome izveštava Lichtblick, firma koja se bavi isporukom zelene energije. Za 100 kilometara vožnje, vozači električnih automobila u proseku plaćaju 10,45 evra na običnim javnim punjačima. Na brzim punjačima cena raste na 12,06 evra. Nasuprot tome, za šest litara benzina (dovoljnih za sličan domet) u vreme istraživanja trebalo je izdvojiti nešto više od deset evra.

„Godinama s brigom pratimo razvoj cena na javnim punionicama“, izjavio je Markus Adam, glavni pravnik kompanije Lichtblick. To što su te cene sada dostigle nivo na kojem trajno prevazilaze cene goriva „predstavlja ozbiljan udarac za tranziciju u saobraćaju“.

Zeleni energetski isporučilac za visoke cene krivi nedostatak konkurencije: gotovo da i nema pravog tržišnog nadmetanja, a mali ponuđači su diskriminisani. Trenutno su, prema izveštaju, većina ponuđača usluga punjenja lokalna energetska preduzeća, „koja su vlasnički povezana s lokalnim operaterima elektrodistributivne mreže ili su sami operateri mreže“. Zbog toga mogu samostalno određivati cene.

Ovaj izveštaj predstavlja osmo izdanje „Ladesäulencheck“-a kompanije Lichtblick. Za potrebe analize, firma Statista je u ime ovog zelenog „provajdera“ pregledala tarifne planove glavnih ponuđača punjenja.

Lichtblick i sam nudi tarifni model za punjenje. U paketu bez mesečne naknade, brzo punjenje košta 75 c/kWh, što je relativno uobičajena cena. Struja za domaćinstva košta otprilike upola manje.

Brzo punjenje može biti znatno jeftinije za vozače koji imaju direktan ugovor s nekim od operatera brzih punjača. Međutim, za tu nižu cenu dostupno je obično znatno manje punionica. Korisnici koji nemaju ugovor s tim firmama – tzv. „strani korisnici“ – i dalje mogu puniti vozila na njihovim punjačima, ali tada moraju značajno doplatiti.

Zakonske regulative u Nemačkoj imaju za cilj da omoguće fer pristup i veću transparentnost. Ipak, kritike postoje godinama – jer vozači električnih automobila na putu često ne mogu sami birati isporučioca struje. Savezni zavod za zaštitu konkurencije je 2024. konstatovao nedostatak tržišne konkurencije i upozorio na moguće povećanje cena.

Nova vlada koju čine CDU/CSU i SPD (demohrišćani i socijal-demokrati) dogovorila je mere za snižavanje cena struje, na primer kroz umanjenje naknada za pristup mreži, kako bi i električna vozila postala privlačnija.

Pri tome, u Nemačkoj trenutno postoji višak stanica za punjenje. Prema podacima Savezne agencije za mreže, u decembru prošle godine postojalo je više od 154.000 javnih punjača, ukupne nazivne snage od preko 5,5 GW – što odgovara proizvodnji energije od oko četiri nuklearne elektrane. Nacionalna koordinaciona služba za infrastrukturu punjača izračunala je da se na jednom običnom punjaču u proseku puni samo 0,8 automobila dnevno.

AutoRepublika

(295)