Zanimljivost dana: Velika dela od onih od kojih se to najmanje očekuje

Francuska automobilska industrija se kroz istoriju uglavnom delila na svega nekoliko kategorija. U predratnom periodu smo viđali velike premijum brendove kojima bi i najveće italijanske dizajnerske kuće pozavidele na stilu. Zatim imamo naravno Citroen kao predstavnika firmi koje su bile uvek ispred svog vremena, i onda Renault i Peugeot kao eksperte za manje automobile, i za pobede u profesionalnom auto-moto sportu.

Naravno, postojali su i oni manje poznati brendovi kao što su Matra i Simca i često su umeli da iznenade onim što bi predstavili javnosti. Uzmimo samo Matru za primer. Ovaj brend nam je podario prvi serijski automobil sa centralno postavljenim motorom u vidu modela Djeta, a Matra je takođe bila i začetnik kategorije koju danas poznajemo kao krosoveri. U današnjem izdanju zanimljivosti dana analiziramo još jedan model ovog francuskog brenda, a reč je o sportisti po imenu Murena.

Matra je zvanično osnovana 1945. godine u avionskom svetu, ali će morati proći više od dve decenije pre nego što se oproba i u automobilskoj industriji. Štaviše, to se desilo kada je Matra kupila firmu Automobiles Rene Bonnet i uglavnom će se baviti izradom specijalnih modela koji su se prodavali u malim tiražima. Kompanija je postala deo Chryslerove evropske divizije početkom sedamdesetih godina prošlog veka, zajedno sa još nekoliko brendova iz Francuske, Velike Britanije i Španije. Još jedna firma u vlasništvu Chryslera je bila Simca i često će sarađivati sa Matrom oko razvoja novih modela.

Zahvaljujući većem broju izložbeno-prodajnih salona i generalno boljoj distributerskoj mreži, Simca će uskoro postati Matrin glavni partner. Kao rezultat saradnje je predstavljen model Bagheera i pokazaće se velikim komercijalnim uspehom, barem za standarde male firme kao što je Matra. Isporučeno je 47.802 jedinica tokom sedam godina proizvodnje, a više o ovom automobilu možete da pročitate ovde.

Bagheera će dobiti dosta pohvala tokom svoje karijere, zahvaljujući atraktivnom stilu i centralno postavljenom motoru, ali takođe nije bila bez mana. Motori radne zapremine 1,3 i 1,4 litra su preuzeti iz Simcinih ekonomičnih modela i razvijeni su sa skromnom potrošnjom na umu umesto visokih performansi. Testovi će pokazati da jednostavno nisu mogli da pariraju ostatku vozila, a dodatni problem je ležao i na račun korozije na šasiji koja nije bila zaštićena kako bi trebalo. Postalo je jasno da ovaj sportista ima značajno veći potecijal ako bi se usavršile neke veze.

Međutim, Chrysler upada u veliku finansijsku krizu krajem sedamdesetih godina i Peugeotu prodaje evropsku diviziju (u koju je spadala i Simca) za sumu od samo jednog dolara, pod uslovom da francuski gigant prihvati i velike dugove. Peugeot je takođe imao i još neke planove, od čega se jedan od njih odnosio na oživljavanje Talbota, ali se nije protivio da stigne naslednik Bagheere. Generalna ideja nije trebalo da se promeni, ali je novitet morao da ispravi sve spomenute greške i da pritom bude superiorniji u svakom pogledu.

Premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1980. godine, a novitet je dobio ime Murena. Na većini tržišta se prodavao samo pod značkom Matre, ali na nekim lokacijama smo mogli da vidimo i natpis Talbot-Matra. Automobil je inače dobio ime po italijanskoj reči za kongu ili konjsku jegulju. Pomalo iznenađujuće, francuski gigant se pojavio samo sa jednim automobilom pošto je želeo da medijska pažnja bude usmerena ka novoj luksuznoj limuzini Tagori, koja je predstavljena na istoj lokaciji.

Za dizajn se postarao grčki stilista Antonis Volanis i zadržao je mnoge detalje sa Bagheere. Tu pre svega mislimo na veoma aerodinamičnu školjku (otpor vazduha je bio veoma niskih 0,32 CD), zatim skrivene farove i tri sedišta postavljena napred (jedno za vozača i još dva za suvozača).

Automobil je svakako delovao moderno i atraktivno i nije imao direktnu konkurenciju. Matra će kasnije reći da su kao glavne rivale smatrali Volkswagen Scirocco i Alfu Romeo Alfasud, ali je postojala očigledna razlika. Ne samo da su Scirocco i Alfasud imali motore postavljene napred, već se mogli pohvaliti i pogonom na prednje točkove, dok će Murena zadržati prepoznatljivu konfiguraciju centralno postavljenog agregata s pogonom na zadnje točkove.

Inženjeri će najviše pažnje posvetiti najvećim manama prethodnika, ali sve je krenulo oko unapređene šasije. Ruku na srce, ona se nije previše razlikovala od one na Bagheeri, ali je zaštita od korozije bila izuzetno bolja. Ono što jeste bilo novo je ogibljenje, a Murena će uglavnom da koristi „otpatke“ iz drugih modela. Primera radi, motori su bili identični onima i Talbotovih modela po imenu Solara i Tagora, unakrsna osovina je pozajmljena iz Citroena CX-a, a određeni delovi ogibljenja iz spomenutog Talbota Solare. Čak su i neki delovi školjke stigli iz drugih modela, kao recimo migavci sa Renaulta 12 i kvake na vratima „su skinute“ s Peugeota 505.

U samom početku je samo jedan motor bio opcija i to 1,6-litarski benzinac. Razvijao je 92 konjske snage i maksimalnih 132 Nm obrtnog momenta, dok je jedini menjač u izboru bio petostepeni manuelni. To jeovom automobilu omogućavalo da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 11,8 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 182 km/h, uz kombinovanu potrošnju od šest litara na pređenih sto kilometara. Ponuda će oko šest meseci kasnije biti proširena i 2,2-litarskim benzincem sa 116 „grla“, što je skratilo vreme potrebno za tipsko ubrzanje od nule do 100 km/h na 9,3 sekundi i povećalo maksimalnu brzinu na 197 km/h.

Matra se nadala dobiti dozvolu od Peugeota da razvije još ekstremnije izdanje i napravljeno je nekoliko prototipova sa 2,2-litarskim motorom i 178 „grla“, ali su gazde ipak odbile investirati dodatne sume novca. Problem je ležao u ne baš zavidnoj ekonomskoj situaciji početkom osamdesetih godina gde je prednost davana modelima za šire narodne mase koje su privlačili dosta mušterija, a Murena svakako nije bio jedan od njih.

Ali oni koji su imali prilike da provozaju ovog sportistu su iznosili dosta pohvala na račun stila, voznih karakteristika i balansa pri većim brzinama. Posebno je ishvalio britanski magazin „Car“ koji je rekao da je ovaj automobil jednako dobar kao Fiat X1/9 i Lancia Monte Carlo, a takođe može da se bori rame uz rame i sa Porscheom 911.

Znajući da Peugeot nije spreman da odreši kesu, inženjeri Matre su odlučili da unaprede ono što već imaju. Tokom 1982. godine je ugrađen veći karburator na spomenuti 2,2-litarski motor, što je rezultirali u ukupno 142 konjske snage i maksimalnu brzinu od 210 km/h. Takva verzije je dobila ime Préparation 142 i razlikovala se po nekoliko dodatnih detalja na račun ogibljenja i stila. Préparation 142 svakako nije bio onaj čistokrivni sportista koji je Matra želela, ali su inženjeri dobili dosta pohvala na račun onoga šta su postigli sa minimalnim resursima.

Nažalost za francuskog proizvođača vozila, komercijalni uspeh je izostao zbog visoke cene i tokom tri godine proizvodnje fabriku će napustiti tek 10.680 jedinica, od čega je spomenuti Préparation 142 igrao ulogu sa samo 75 do 100 primeraka (zavisno kojim izvorima verujete). Spomenućemo da je Murena bio čest automobil na francuskim relijima i to sa dosta uspeha, ali niska potražnja za putničkim automobilima je označila da su dani Matre odbrojani.

Veliku ulogu u celoj priči je imao i Renault, koji je kupio 45% Matre u martu 1983. godine, a ugovor je zahtevao da Murena bude eliminisana jer je predstavljala rivala modelu Alpine A310. Matrini inženjeri ipak nisu imali razloga da budu nezadovoljni pošto ih je dopao posao da razviju revolucionarni MPV pod imenom Espace, koji će kasnije da se prodaje sa značkom Renaulta.

Murena je bio poslednji samostalni model Matre, mada će firma kasnije nastaviti da razvija razne prototipove za Renault pre odlaska u stečaj 2003. godine. Kao što smo spomenuli na početku ove priče, nije bila retkost da dobijemo velikane od firmi od kojih najmanje očekujemo, a ovaj sportista je svakako jedan od njih. Sam podatak da je veliki Renault insistirao na njegovom gašenju da ne bi pravio konkurenciju svemogućem adutu marke Alpine s oznakom A310, sigurno najviše govori o kakvoj legendi je reč…

Zoran Tomasović

(672)