Ko bi rekao da se ispod haube ove američke ikone krije (fabrički ugrađen) dizel?

I ne, ne pričamo o nekom „preživelom dinosaurusu“ na Kubi, a takođe nije reč ni o nečijoj preradi koja je završila u garaži. Verovali ili ne, postojao je američki automobil iz kasnih pedesetih godina prošlog veka gde ste mogli da dobijete dizel direktno iz fabrike. Šokantno, zar ne?

Na sreću, zahvaljujući društvenim mrežama, možemo da pronađemo dosta informacija, a kolege sa kanala „Dead Dodge Garage“ na društvenoj mreži YouTube su nedavno podelili priču o modelu po imenu Plymouth Savoy iz 1959. godine sa dizelom ispod haube.

Plymouth je nastao krajem dvadesetih godina prošlog veka kao najosnovniji i najjeftiniji brend korporacije Chrysler (koji je takođe poslovao sa divizijama DeSoto, Dodge, Imperial i sam Chrysler). To je označilo da su njegova glavna konkurencija uvek bili modeli s amblemima Forda i Chevroleta, a situacija se naglo promenila sredinom pedesetih godina kada je Plymouth po prvi put u istoriji počeo da nudi po nešto i za one mušterije sa dubokim džepom.

Modeli kao što su Belvedere i Fury su se mogli naručiti sa velikim V8 motorom i automatskim menjačem, ali je brend i dalje najviše zarađivao na pristupačnijim modelima.

Jedan od njih je bio Savoy i krajem pedesetih godina je bio deo ponude u većem broju karoserijskih obličja kao što su kupe, limuzina i karavan. Većina njih je napustila fabriku s benzincem sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, a razvijao je 100 konjskih snaga iz radne zapremine 230 kubnih inča (3,8 litara). Međutim, u isto vreme je u ponudu uvršten i dizel, što je bio prvi slučaj da neki brend za šire narodne mase ima takvu opciju direktno iz fabrike.

Ideja se zapravo nije rodila u Sjedinjenim Američkim Državama već u Belgiji gde je neko zaključio da bi dizel bio pristupačnija alternativa među taksi vozilima. Dizelaši su naravno bili veoma česti na evropskim putevima u spomenuto vreme, mada nam je nepoznato zašto bi neko  na Starom kontinentu kupio Plymouth u vreme kada je još tekao oporavak od posledica Drugog svetskog rata.

Chryslerova belgijska divizija je kontaktirala inženjere iz britanske firme Perkins Engines, a kompletan posao je zaokružila firma Hunter N.V. Odjednom, sredinom pedesetih godina u Evropi je bilo moguće dobiti Plymouth sa Perkinsovim 3,2-litarskim dizelom sa četiri cilindara. Kao što smo spomenuli, većina je završila u rukama taksista, mada nije bila retkost da ih kupe i privatnici.

Dizel bi verovatno ostao deo ponude samo na ovom kontinentu da Sjedinjene Američke Države nije pogodila velika recesija 1958. godine, prva još od ratnih godina. Svi automobilski proizvođači su bili pogođeni, a prodaja Plymoutha pada sa 670 na 433 hiljade primeraka. Odjednom je zavladala panika, a neko u Mičigenu se dosetio da bi evropska strategija mogla da „upali“. Odluka je pala da Perkinsov dizel postane deo ponude i „preko bare“, posebno zato što u spomenuto vreme još uvek nisu vladala oštrija pravila po pitanju nivoa izduvnih gasova.

Slično kao i u Evropi, dizel radne zapremine 3,2 litra (55 konjskih snaga) je bio dostupan samo u modelu po imenu Savoy, a pružao je maksimalnu brzinu od oko 110 km/h. Dok je bazni Savoy koštao oko dve hiljade dolara (današnje 22 hiljade „zelembaća“), dizel je bio opcija od čak 700 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 7.716 dolara). To ga je učinilo skupljim od većine verzija sa V8 ispod haube, ali je Plymouth obećavao taksistima da će godišnje uštedeti oko 1.100 dolara (današnjih 12.126 dolara) samo na troškovima goriva, tako da se investicija isplati.

Iako postoji verovanje da je Perkinsov dizel bio dostupan samo u Savoyu za taksiste, to očigledno nije istina pošto primerak sa priloženih fotografija ima takvu tehnologiju i originalno je prodat fizičkom licu. Plymouth je te 1959. godine prodao više od 428 hiljada vozila, od čega je polovina otpala na Savoy, ali se veruje da je tek par hiljada njih imalo dizel ispod haube. Praktično ih je nemoguće razlikovati na prvi pogled sa izuzetkom Perkinsove značke na krilima. Ova 1959. godina nije bila jedina kada ste mogli da dobijete britanski motor, već će isti ostati u ponudi sve do 1962. godine. Jedan oglašivač od pre nekoliko godina kaže da je do današnjeg dana poznata sudbina tek dvadesetak jedinica.

Korporacija Chrylser je napravila dosta unikantnih modela tokom svoje istorije, od aerodinamične Dodgeove Daytone koja je jurila 320 km/h, pa do ugrađivanja motora iz Dodgea Vipera u pikap kamionet. Ali fabrički dizel u Sjedinjenim Američkim Državama krajem pedesetih godina ih verovatno sve nadmašuje…

AutoRepublika

(268)