Za jednu firmu o kojoj se 2024. uglavnom negativno pisalo, sigurno će vas iznenaditi podatak da je Stellantis prethodnu godinu završio s iskazanim profitom od 5,5 milijardi evra. Brojka sigurno nije visoka kao što je bila prethodnih godina, ali ako kompaniji ništa nije išlo za rukom i opet je poslovala toliko „u plusu“, pa zamislite šta će se tek desiti kada izađu iz krize.
Međutim, jedna činjenica se ne može promeniti, a to je podatak da Stellantis jednostavno ima previše radnika. To u prošlosti i ne bi bio problem pošto je potražnja za njegovim vozilima bila velika, ali danas su neka druga vremena i kompanija pokušava da pronađe način kako se rešiti mnogih od njih. Logično rešenje bi bilo, „pa mogu uručiti otkaz“, ali su sve Stellantisove firme „preko bare“ pod sindikatima i samim tim zaposleni imaju garantovanu platu bez obzira da li radili ili ne.
Jedan od načina da se kompanija reši radnika je preko takozvanog programa „buyout“, odnosno ispunjavanje ugovorne klauzule o otkupu. U suštini, Stellantis je voljan platiti radnicima određenu sumu novca da prekšre ranije spomenuti ugovor sa sindikatom i da na taj način napuste firmu. Protekle godine je ponuda poslata na kućnu adresu jedanaest hiljada zaposlenih, a godinu dana pre toga čak 33 hiljade njih je prihvatilo. Stellantis je opet tema pisanja medija i ovaj put šalje ponude koje su veće nego ikada pre.
Naime, ponuda važi u šest fabrika u američkim saveznim državama Mičigenu, Ilinoisu i Ohaju, a tamo se proizvode isključivo modeli (i delovi za) Jeep Wrangler i Ram 1500. Kolege iz novina Detroit Free Press kažu da dobili pristup kopiji pisma koje pokazuje da svaki zaposleni sa radnim stažom između jedne i petnaest godina može da dobije 50 hiljada dolara ako da otkaz, a takođe će tokom narednih šest meseci zadržati zdrastveno osiguranje za sebe i svoju porodicu. Ako je radni staž duži od 25 godina, onda će zaposleni moći unovčiti čak 72 hiljade najmanjih zelenih novčanica.
Sigurno ste primetili da na listi nema osoba sa radnim stažom između 16-24 godina pošto je njihova ponuda nepoznata, a pretpostavićemo da je negde u sredini. Takođe nije poznato koliko zaposlenih Stellantis želi da se reši ovaj put, a ako veliki broj njih prihvati ponudu, onda će menadžeri odlučiti koji od njih je s(p)retković. Ponude važe samo do osmog dana maja, ali već sada se mogu čuti priče da će biti povučene nakon odluke predsednika Donalda Trampa da uvede namet od 25% na sve strance.
To bi i u teoriji označilo da će Stellantis biti primoran da prebaci proizvodnju nekih stranih modela iz Kanade ili Meksika u SAD, a za tako nešto će mu biti potrebni radnici…
AutoRepublika
(188)
Znači, možda taj višak i nije višak …
Kapitalizam bi mogao da nauci nesto od naseg socijalizma. Ko se seca, mi nismo imali fiksne vec klizne plate – delilo se onoliko koliko se zaradilo. Sistem je bio fenomenalno fleksibilan tako da niko nije izbacen na ulicu. To je bilo pozitivno. Jedna od posledica stalno opadajucih plata u privredi bila je bezanje strucnog kadra iz privrede u administraciju. Tako je privreda bila strucno sve siromasnija. Lista negativnih karakteristika je poprilicno dugacka a pocinje onim sto je najbitnije za stabilno poslovanje – svest o razvoju. Osamdesetih godina imao sam priliku da upoznam direktora marketinga Zastave, cak smo bili dobri prijatelji.… Pročitaj više »
Karl Marks, kao sin industrijalca i sam je ucestvovao u svojoj fabrici, u naucnom eksperimentu zvanom „Kapitalizam“.Ukazao je na njegove protivrecnosti, dao zakonitosti i zakljucio da ga u buducnosti mora zamijeniti neki humaniji-pravedniji, drustvenoekonomski sistem privredjivanja.Ko se najvise priblizio marksovoj ideji naucnog socijalizma: Svedjani, Yugosloveni, Nijemci ili Kinezi, istorija ce dati sud .
Nas samoupravni sistem bio je najblizi Marksovoj ideji socijalizma. Zasto je propao? Zbog onih prokletih „500 godina pod Turcima“, nase vecito opravdanje. Dok se zapadni svet pretvarao iz feudalizma u kapitalizam i razvijao se u svakom pogledu sve vise i vise, nasa civilizacija je zamrla – borba za goli opstanak nije pravo mesto za razvoj. Samo kratak rezime: nasem kompletnom socijalistickom sistemu, od vrha do dna, nedostajalo je poslovno industrijsko iskustvo. Mi nismo znali kako svet funkcionise. Bilo je blistavih pojedinaca koji su to shvatali ali oni bi najcesce bili ucutkani da ne remete sistem! Svi zajedno bili smo u… Pročitaj više »