Iako je u Beloj kući svega tri meseca, Donald Tramp se potrudio da iskoristi to vreme da baš uzdrma mnoge grane privrede. Među njima je i automobilska industrija, pa je nekoliko puta uvodio carine, ne samo na četvorotočkaše koji se uvoze iz Kanade i Meksika, već i na razne materijale i sirovine poput aluminijuma. Sada je otišao korak dalje i najavio rekordno visoku carinu na uvoz automobila inostrane proizvodnje, bez obzira na lokaciju montaže.
Predsednik Amerike Tramp je u sredu najavio da će uvesti 25% carine na automobile i laka vozila uvezena u SAD, što je pojačano korišćenja represivnih trgovinskih mera njegove administracije, sve s ciljem podrške domaćim proizvođačima.
„Ovo će pokrenuti rast kakav nikada niste videli,“ izjavio je Tramp iz Ovalne kancelarije. „Naplaćivaćemo 25% carinu. Međutim, ako svoj automobil proizvodite u SAD-u, neće biti carine.“
Nova carina na automobile stupa na snagu drugog dana aprila, a carine će početi da se prikupljaju narednog dana. Predsednik je procenio da bi carina u naredne dve godine mogla doneti između 600 i hiljadu milijardi dolara prihoda za SAD.
„Ovi prihodi će značajno smanjiti naš dug,“ objasnio je Tramp. „U suštini, to je kao smanjenje poreza i smanjenje duga u isto vreme.“
Takođe, Tramp je ponovio svoj plan da kamata na automobilske kredite bude poreski priznata (odbitna) stavka, iako je precizirao da će ovaj odbitak važiti samo za vozila proizvedena u SAD-u.
Najnoviji krug carina usledio je nakon odluke predsednika Trampa da početkom ovog meseca dodeli mesečni izuzetak od carina američkim proizvođačima automobila, a koje su stupile na snagu 4. marta. Stručnjaci upozoravaju da carine, koje su u suštini nameti na uvezenu robu koji se uglavnom prenose na američke potrošače, mogu dovesti do smanjenja potrošnje u domaćinstvima i usporiti ekonomski rast.
Vrednost akcija tri najveća američka proizvođača automobila (Ford, General Motors i Stellantis) je pala nakon najave novih carinskih nameta. Akcije Tesle takođe su pretrpele gubitak vrednosti, i to skoro 6% na dan objave, nastavljajući pad koji traje tokom ove godine, sa smanjenjem od 33%, uglavnom zbog razočaravajućih prodajnih rezultata i nezadovoljstva potrošača zbog povezanosti izvršnog direktora Ilona Maska sa Trampovom administracijom.
Tramp je dugo tvrdio da će carine na uvezene automobile biti osnovna politika njegovog predsedništva, verujući da će troškovi koje ove dažbine donose podstaći američke i inostrane proizvođače automobila da premeste proizvodnju u SAD.
Proizvođači automobila, uprkos tome što imaju fabrike u SAD-u, i dalje zavise od nabavke delova iz Kanade, Meksika i drugih zemalja. Stručnjaci napominju da bi, iako bi postavljanje novih proizvodnih pogona u SAD-u zahtevalo vreme, u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, cene domaćih automobila mogle porasti, a obim prodaje automobila opasti.
Prema analizi Anderson Economic Group, ekonomske konsultantske firme sa sedištem u Mičigenu, nove carine predsednika Trampa mogle bi dovesti do povećanja cena određenih modela automobila za čak 12,2 hiljade dolara zbog novih carinskih dažbina. Otprilike 50% automobila koji se prodaju u SAD-u su proizvedeni u zemlji. Među uvoznim vozilima, oko polovine dolazi iz Meksika i Kanade, dok su Japan, Južna Koreja i Nemačka takođe značajni dobavljači.
Šta da kažemo osim, teško da će se ovo dobro završiti…
AutoRepublika
(160)
Donalde Trampe, superhiče, Srbija ti kliče!