Zanimljivost dana: Luksuzni Opel iz zlatnih dana

Verujemo da svi oni kritičari koji su tokom godina uvek pričali kako „General Motors koči Opel“ sada žale za Amerikancima, ako pogledamo šta se zapravo desilo sa ovim, nekada slavnim nemačkim brendom, danas u rukama Stellantisa. Dok su Jenkiji vodili glavnu reč, barem se znalo da je Opel baš Opel, i ako ga kupite, dobijate autentičan „švapski“ automobil, dok danas u većini slučajeva kupcima stiže samo prepakovani Peugeot.

Polako se prisećamo svih legendarnih modela kroz istoriju, a ovo izdanje zanimljivosti dana posvećujemo čuvenoj limuzini Senatoru.

Opel ima dugačku istoriju proizvodnje luksuznih modela za kupce sa dubokim džepom. Možda nam se danas čini kako na premijum četvorotočkašima sa visokom cenom mora da stoji značka Mercedesa, BMW-a ili Audija, ali nekada davno, svaki proizvođač iz „narodne klase“ je takođe imao predstavnika s dozom prestiža.

Štaviše, Opelu su svi zavidile tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, zahvaljujući serijalu automobila nazvanih KAD (Kapitan, Admiral, Diplomat). Ne samo što su pružali fantastičan stil i veliku dozu luksuza, već su bili jedni od retkih automobila u Evropi sa osam cilindara ispod haube, a zahvaljujući američkim vezama. Više o njima možete da pročitate ovde.

Ali kako je svet ušao u sedamdesete godine, tako se suočio s nekoliko naftnih kriza i s inflacijom. Iako su modeli KAD-a privukli dosta pažnje publike, jako malo kupaca je biralo konfiguracije sa motorom V8, pa je odluka pala da se zamene novitetom koji će više biti po ukusu kupaca.

Tu poziciju će da ponudi model Senator i predstavljen je na Salonu automobila u Frankfurtu 1977. godine. Opel više nije želeo da se bori protiv sličnih modela od strane Forda ili Fiata već je najavio da vidi Mercedes i BMW kao glavnu konkurenciju.

Publika ga je dočekala s oduševljenjem. U poređenju s prethodnicima, koji su gajili američki stil (Diplomat je čak bio odbačeni projekat Cadillaca), novi Senator se izdvajao aerodinamičnim stilom i nemačkim linijama. Sa dužinom od preko 4,8 metara i masom od 1.335 kilograma, mogao je komotno da smesti petočlanu porodicu i preveze ih na duže relacije u velikoj udobnosti i luksuzu.

Mediji su posebno hvalili poduhvat nemačkih inženjera sa ogibljenjem, gde su ujedno spojeni sportska vožnja i udobnost, što je malo kojem automobilu polazilo za rukom.

Međutim, ono što nije bilo očigledno na prvi pogled, jeste podatak da Senator ipak nije bio potpuno nov automobil. Pozajmio je mnogo toga sa modela Rekord, a kasnije će poslužiti kao baza za jedan od najslavnijih australijskih modela pod imenom Holden Commodore.

Takođe se prodavao i pod značkom Chevroleta u Južnoj Americi i Africi i već tradicionalno pod imenom Vauxhalla u Velikoj Britaniji. Izbor motora se originalno svodio na par benzinaca sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji. Onaj bazni je razvijao 135 konjskih snaga iz radne zapremine 2,8 litara dok je opcioni 3,0-litarski benzinac bio za 21 „grlo“ moćniji. Uparen sa ovom drugom opcijom, Senator je mogao da dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 190 km/h. Izbor menjača se zasnivao na četvorostepenom manuelnom i trostepenom automatiku, a snaga se prenosila na zadnje točkove.

Nažalost za Opel, Senator se pojavio u prodaji baš pred novu naftnu krizu nakon promene vlasti u Iranu i komercijalni uspeh je izostao. Odgovor nemačkog giganta je bio da zameni spomenuti 2,8-litarski agregat sa nešto manjim radne radne zapremine 2,5 litara.

Zahvaljujući naprethu tehnologije, zapravo je bio moćniji sa 150 „konja“, da bi nešto kasnije i snaga 3,0-litarskog motora povećanja na 177 „grla“. To je podiglo maksimalnu brzinu na 215 km/h i učinilo Senator najbržim serijskim Opelom u istoriji.

Prva generacija će dobiti veliko osveženje 1982. godine, iako na prvi pogled možda tako ne izgleda. Ali novi branici, maska hladnjaka i farovi su poboljšali otpor vazduha sa 0,45 na 0,36.

Kao odgovor na naftnu krizu koja nikako da prođe, nemački proizvođač vozila je predstavio i novi 2,0-litarski benzinac sa četiri cilindra, mada nikada neće biti popularan kod kupaca, i tiho će biti povučen posle samo godinu dana. Spomenućemo da je iz istog razloga na kratko bio ponuđen i 2,3-litarski dizel.

Tokom prve generacije, Senator se nudio samo kao limuzina, a postojali su i ekspertimenti sa karavanom. Za one koji su želeli kupe, valja reći da bi se morali opredeliti za model Monza, koji je zapravo bio ništa više od Senatora sa dvoje vrata i produženim krovom u stilu fastbeka.

Takođe je imao i više sportske vozne karakteristike, ali je sa mehaničke strane bio ideantičan. Monca je eliminisana nakon 1986. godine, onda kada je prva generacija Senatora penzionisana.

Ova limuzina nije bila veliki komercijalni uspeh za Opel, i tokom prve generacije (od 1978. do 1986. godine) je isporučeno tek 60.232 vozila. Ali nemački gigant je i pored toga odobrio drugu generaciju pod imenom Senator B. Opel je u to vreme takođe debitovao i s novim modelom po imenu Omega, s kojim je Senator delio platformu.

Između njih je postojalo nekoliko razlika, pre svega to što je Senator bio duži (dužina 4.845 milimetara), a takođe je imao i drugačiji prednji i zadnji deo. Pored toga je postao prvi evropski automobil koji je imao klimu kao standardnu opremu na svim konfiguracijama, a mogao se pohvaliti i grejačima u sedištima, kompjuterom s informacijama i tempomatom. U suštini, pružao je sve ono što biste dobili u Mercedesu i BMW-u. E to je nudio i ovaj Opel.

Slično kao i prethodnik, i novitet je pružao seriju motora sa šest cilindara. Najmoćniji od njih je bio poznati 3,0-litarski benzinac sa 201 konjskom snagom, što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od 230 km/h. Firma Irmscher je predstavila i verziju sa 4,0-litarskim motorom i 270 „grla“, a mogao je da juri čak 255 km/h. Više o njemu možete da pročitate u jednom od ranijih izdanja kolege Grozdana.

Senator B je bio uspešniji od prethodnika (69.943 kupaca), ali to nije bilo dovoljno da model opstane i Opel je odlučio da se fokusira na Omegu.

Nemački proizvođač vozila je poslovao veoma pozitivno tokom devedesetih godina, ali je vremenom gubio uticaj sa luksuznim modelima. Veliku ulogu u tome su igrale i „promene u društvu“, gde su se Mercedes, BMW i Audi izdvojili kao velika premijum trojka i nešto više tu nije bilo mesta za narodne brendove.

Senator je svakako bio model koji se smatra jednim od najboljih Opela u istoriji i možemo zaključiti da je velika šteta što se pojavio u prodaji baš u pogrešno vreme…

Zoran Tomasović

(5753)