Zašto Dacia namerava da zadrži TNG što je duže moguće?
U eri u kojoj se čini da većina proizvođača ulaže svu svoju snagu u elektriku, Dacia se ističe insistiranjem na TNG-u, što je strategija koju rumunski brend grupe Renault namerava da nastavi dokle god može, sa dobrim argumentima.
U Srbiji je TNG relativno popularan, ali mu je krila skresala država nepotrebnim nametima, umesto da podstakne upotrebu istog jer je dosta čistije gorivo od benzina i dizela, iako je i sam „plin“ derivat nafte.
S druge strane, u Francuskoj, tečni naftni gas je uvek bio prilično diskretan, poslednjih godina može se čak činiti da ga je pomračio bioetanol E85, koji se sada distribuira na duplo više benzinskih stanica nego njegov „konkurent“. Koga zanima kakav je E85 kao gorivo, može u arhivi pronaći Pekijeve testove Fordova prilagođenih na to gorivo.
Bez obzira što joj je francusko tržište jedno od bitnijih, komšijska Dacia sa francuskim genima se ipak odlučila za TNG, čiji je sastav 95% propana i 5 % butana, dok je na srpskom tržištu taj odnos približniji odnosu „pola-pola“ i menja se s godišnjim dobima. Ovu strategiju rumunski brend ne namerava da preispita, naprotiv. Tokom događaja posvećenog ovom alternativnom gorivu, rekli su da žele da ga zadrže sve dok to dozvoljavaju zakoni.
„U potpunosti nameravamo da nastavimo da nudimo TNG sve dok više ne budemo mogli da nudimo termičke motore u Evropi“, kaže Didije Mišo, menadžer platformi i motora za brend.
Potencijalno, ovaj tip motora bi stoga mogao da preživi do 2035. godine u Daciji, što proizvođač opravdava na različite načine, ističući kako ekonomske i komercijalne razloge tako i ekološke.
Jedna od prednosti TNG-a je smanjenje emisije CO2. Neophodno ključna tačka danas, a ne samo za borbu protiv globalnog zagrevanja. Automobilski brendovi takođe moraju da ispunjavaju sve strožije ciljeve u ovoj oblasti, inače se suočavaju sa velikim novčanim kaznama. Međutim, Dacia nije baš najbolje naoružana, sa samo jednim potpuno električnim modelom, Springom, i hibridnom verzijom koja je trenutno rezervisana samo za Jogger.
Čak i ako ne može da se takmiči sa ove dve tehnologije, TNG već omogućava smanjenje emisije CO2 za 10% u proseku u izduvnim gasovima u poređenju sa benzinom. To je koliko i 48-voltna blaga hibridizacija, danas veoma popularna u automobilskoj industriji i koja će u Daciju stići sa novim Dusterom tek u junu naredne godine.
Ako se uzmu u obzir emisije CO2 tokom celog životnog ciklusa, od proizvodnje do konačne reciklaže, gas čak ima prednost u odnosu na prvu fazu elektrifikacije. Izbegavanje proizvodnje dodatne baterije smanjilo bi ugljenični otisak za 15%, umesto 10% za blagi hibrid. Istovremeno je ekonomičnija za upotrebu. U ovoj oblasti, TNG bi čak bio u rangu sa „punim hibridom“, koji je mnogo skuplji za kupovinu. Jogger Eco-100 tako štedi 5.000 evra u poređenju sa verzijom Hybrid 140, sa identičnim završnim nivoom.
TNG ima i druge ekološke vrline, kao što je drastično smanjenje emisije nesagorelih ugljovodonika i posebno finih čestica. Ovo mu takođe omogućava da koristi nalepnicu „Crit’Air 1“ u Francuskoj, čak i u slučaju konverzije starog vozila na ovo gorivo. Superetanol nema pravo na ovu prednost.
Ovo „čisto sagorevanje“ doprinosi da Dacia bude veoma sigurna u uspešno prilagođavanje ovog tipa motora budućim propisima protiv zagađenja. Brend je počeo da radi na hipotezi o standardu Euro 7, koji je sada skoro isključen. Takođe su znali da mogu da računaju na novi 1.2 TCe 130 iz grupe Renault i da će savladati ovu prepreku bez prevelikih poteškoća.
Takođe je potvrđeno da bi trebalo da postoji i TNG verzija ovog novog trocilindričnog motora u budućim modelima, poput Bigstera ili porodičnog karavana C-Neo. Novi Duster bi takođe mogao imati taj motor, ali u drugoj fazi, s obzirom da će ovaj motor već imati u benzinskoj verziji. Ali, svoju karijeru će započeti sa dobro poznatim 1.0 Eco-G od 100 KS, zajedničkim za čitav asortiman.
U Francuskoj je prodato 37.327 jedinica tokom prvih 11 meseci 2023, što je skoro 35% prodaje brenda. Dacia se ponosi time što je sada prodala više od 800.000 modela kompatibilnih sa TNG-om, od kojih je većina od 2019. godine, dve godine nakon što je donela odluku da ovo gorivo postane važan deo asortimana.
„Ovo nije fenomen samo u Francuskoj i Italiji. Poljska, Rumunija, Portugal i Španija isto imaju dobru prodaju. Isti je slučaj čak i u zemljama u kojima TNG nije postojao pre tri-četiri godine.
TNG, međutim, ima jasnu prednost u odnosu na E85, pošto je potonji striktno francuski fenomen na Starom kontinentu. Sasvim suprotno od TNG-a koji je uvek bio rasprostranjeniji. Na pojedinim tržištima, poput Italije i Poljske, u opticaju je čak više od dva miliona vozila koja su kompatibilna sa ovim gorivom. Dok ukupno dostiže 15 miliona automobila širom Evrope. U ovom kontekstu, Francuska izgleda kao kap u moru sa svojih oko 230.000 vozila.
Dacia stoga ima dobre razloge da nastavi ovim putem. Pogotovo što se čini da kupci koji su izabrali Eco-G motor ne žale zbog svog izbora. Da bi proverio njihov nivo zadovoljstva, brend je organizovao anketu među uzorkom vlasnika Sandera. Prema ovoj studiji, svaki drugi kupac TNG verzije ne bi oklevao sa drugim motorom. Za svoj sledeći automobil, 90% njih bi i dalje smatralo ovo gorivo najboljom opcijom, koje koriste za ogromnu većinu svojih putovanja, čak i ako njihovo vozilo takođe može da radi na bezolovni benzin. Podsetimo se da su sve ove Dacije opremljene sa dva rezervoara, jedan na uobičajenom mestu za benzin, drugi umesto rezervnog točka za gas.
„Glavna primedba naših kupaca je da bi želeli da veći rezervoar za TNG kako bi sve vreme koristili samo njega“, poverava Didije Mišo.
Kritika na koju brend teško može da odgovori bez detaljnog pregleda ovih vozila. Ali kapacitet je već povećan na najnovijim prodatim modelima i dostiže 40 do 50 l. Uprkos većoj potrošnji za 20 do 30% koju izaziva TNG, domet bi mogao da dostigne 1.200 km kombinovanjem gasa i benzina.
AutoRepublika
(3050)
Pa, naravno da je Hibrid sa 140 ks skuplji za 5.000 evra od 1,0 ECO-G od 100 ks.
Hibridna tehnologija, cilindar više, automatski menjač, 40 ks više, bolje performanse.
Pa što i na njega ne stave TNG?
Možda jer bi to bilo komplikovanje već komplikovanog.
Drugi razlog je masa, sa svim tim bocama, elektromotorima i motorima vjerovatno bi dobio malu nosivost vozila ili bi morao dodatno da ojačaš vješanje, a sve to košta i komplikuje čitavu priču…
U stanju mirovanja baterije hibrida svojom temperaturom dele sudbinu temperature okoline. Prokleta termodinamika. I kada je napolju jako hladno, a baterija jako hladna (jer je vozilo dugo mirovalo „na zimoći“ ) menja se „hemija baterije“. Pa se tokom perioda hladne baterije menja (pogoršava) i algoritam rata hibridnog sklopa. Kada je jako hladno, TNG sistem ne funkconiše na isti način kao i kada je toplo ( a ne funkcioniše na isti način ni kada je baš pretoplo ). Posebno dok je motor hladan. Neki se žale da im se na velikim minusima u gradskoj vožnji kilometrima „ne prabaci“ na TNG. A… Pročitaj više »
Benzinac prebacuje na TNG odmah čim postigne zadatu temperaturu rashladne tečnosti, tj oko 40 C, a to je posle kilometar /dva. Puno puta mi je auto ostajao napolju, i sa jutarnjih -10C, treba mu npr 2 km, da prebaci, vožnja po skoro ravnici. Dešava mi se kada se vraćam sa planine, pa je auto na min opterećenju, tj bez gasa, da je potrebno nekoliko kilometara da prebaci, i još više da se motor zagreje na radnu temp. Ali to su zaista retki slučajevi, i opravdani. Ipak su to termo motori, nema sagorevanja goriva, nema toplote. Puno Prijusa koriste BMB +… Pročitaj više »
Ali, oni,kada jednom upale ujutru, voze celi dan dobro zagrejan sistem (topao SUS, toplu bateriju, tople sve elemente TNG sistema). To ne može da se poredi sa uobičajenim načinom urbanog korišćenja vozila od strane većine korisnika koji nisu taksisti.
Svi mi većinom palimo kola za kuća posao, ili neki duži put, i tada najviše prelazimo. Tu je najveća potrošnja, ostalo… bitno manje
Neki od nas voze samo ljeti, dok je zima ne izlaze na put 😉
U Nisu godinama taxi toyote hybridi imaju tng ugradjen. Voze non stop, to jeste dobra opcija. Mozda nije za one koji ne voze puno, ali za taxi je odlicno, smanjuje troskove i zagadjenje
na njih sam i mislio
TNG I CNG su mnogo logičniji izbor u cilju smanjenja emisije od EV. Postojeća tehnologija, postojeća mreža punionica. Imaš uvek BMB za rezervu. Nemaš skupocene baterije, a tek njihova težina.
Moglo je dugo da se vozi na TNG i CNG, dok ne dođe do razvoja EV kakav treba da bude.
I još, TNG i CNG dižu cenu vozila za 1000-1500eur, što je recimo 5% od auta, s obzirom da je sada nov auto oko 20K eur.
Imaju gasni sistemi i svoje mane, ali su prihvatljive.
Steta sto Dacia ne razmislja od CNG sistemima. Bolji su od TNG u mnogo cemu. Mana su teske boce al postoje i one kompozitne. Auto od 20kg metana i jedno 30l benzina bi bio pun pogodak za sve.
Ima li možda iko podatak, ko je proizvođač TNG opreme iz fabričke ugradnje za nove Dacie (Landi Renzo, Lovato, Stag, možda Prins 🙂 ?
Imam osjećaj da je na tenderu prošao najpovoljniji ponuđač s nekim ono baš najjeftinijim sistemom i da se za malo više para mogao dobiti korektniji sistem od aktuelnog…
Landi Renzo
Hvala.
Ko kupuje nov auto, ne moze da bira, sta mu fabrika da. Ali to obicno bude debelo skupo naplaceno u startu, a tek za servisiranje.
Licno, za polovnjake, sam misljenja da je najbolje u benzinca ubaciti TNG sistem. Jeftinije, i sigurnije. A i vece su sanse da se kupi polovnjak sa manjom kilometrazom.
A slušaj svi mi imamo svoju „računicu“.
Neko se „boji“ plina u automobilu (Ima jake predrasude i ne želi činjenično da razmotri njihovu opravdanost. On jednostavno neće „bombu u autu“ i tačka…), neko tu opet ne vidi uštedu ako mora da ugrađuje mazalice, da atestira više puta, plaća razne namete državi, da pazi i mazi u određenim režimima vožnje i slično…
Neko očekuje čuda pa kad ih ne dobije (uglavnom na potrošenom automobilu…) onda pljuje po sistemu, majstoru, generalno ideji da se ugradi plin.
U najkraćem motivi su različiti, kilometraže koje se godišnje prelaze takođe, a samim tim i rezultati…