Zanimljivost dana: Lada naše mladosti

Posle dugog niza godina slušanja zapada kako ismeva modele iz najveće države na svetu tog (i ovog) vremena, na račun zastarelog stila, slabe završne izrade i samog kvaliteta, Sovjetski Savez je odlučio da pokaže ostatku sveta da je sposoban napraviti dobar gradski automobil. Kao rezultat je debitovao model VAZ-2108 ili kako je izvan domaćeg tržišta poznat pod imenom Lada Samara, i zaista je iznenadio zapad onim što je pružao.

Ne, nije bio bolji od tradicionalnog Volkswagena, Fiata ili Peugeota, ali je bio ogromni napredak u odnosu na ono što samo ranije viđali u SSSR-u. Ovo je priča o prvom sovjetskom automobilu koji je oduševio ostatak sveta.

AvtoVAZ je osnovan 1966. godine kao projekat zajedničke odluke donete od strane sovjetske vlade i Fiata. Nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je postao najveći igrač u državi i predstavio neke zaista kultne modele za šire narodne mase.

Većina je bila zasnovana na Fiatima i zadovoljavala je standarde tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali publika je počela da zahteva pogon na prednje točkove ulaskom u osamdesete godine. AvtoVAZ nije sedeo skrštenih ruku i još početkom sedamdesetih godina je razvio seriju takvih prototipova na bazi Fiata 127.

Odluka da se razvije novi model s pogonom na prednje točkove je doneta 1978. godine s ciljem da bude jednako popularan u zapadnoj Evropi, kao i na domaćem tržištu. Inženjeri su kupili tada najpopularnije gradske modele na Starom kontinentu kao što su Volkswagen Golf, Ford Escort, Opel Kadett, Renault 9 i Volvo 340, zatim ih rastavili i detaljno proučili.

Prototipovi su takođe testirani u ekstremnim uslovima, od pustinja gde temperatura dostiže o više od +40C, pa sve do hladnog Sibira gde za toliko ume da padne ispod nule. Po prvi put je pažnja posvećena i na temu aerodinamike, pa će Samara imati otpor vazduha od 0,36. Bilo je tu još nekoliko inovacija, kao što su prvi plastični branici i stil heča.

Serijska proizvodnja je zakazana za 18. decembar 1984. godine, čime je Samara nadmašila Moskvič Aleko i postala prvi sovjetski masovno proizvedeni automobil s pogonom na prednje točkove. AvtoVAZ je originalno nazvao ovaj model Sputnik („Satelit“) na domaćem tržištu, ali ime nikada nije bilo popularno i većina ljudi će ga zvati „VAZ“ i „Osmica“.

Ono „Samara“ za zapadnu Evropu je inspirisano delom reke Volge. Prva Samara je bila heč sa troje vrata, 1,3-litarskim benzincem sa 64 konjske snage i četvorostepenim manuelnim menjačem. Ponuda će kasnije biti proširena s još dva benzinca, i to 1,1-litarskim sa 53 konjske snage i 1,5-litarskim sa 71 „grlom“ kao i petostepenim manuelnim menjačem.

Dok je Porsche pripomogao u razvoju ovih motora, oni su se ipak smatrali sovjetskim, to jest, nisu bili plod rada na temelju inostrane licence, kao što je to bio slučaj u ranijem periodu. Najpopularnija opcija je bio ovaj srednji i pružao je maksimalnu brzinu od 147 km/h, uz kombinovanu potrošnju od osam litara na pređenih sto kilometara.

AvtoVAZ je proširio ponudu na model nazvan VAZ-2109 (heč sa petoro vrata) i VAZ-21099 (limuzina) i uskoro je krenula i inostrana karijera. Automobil je imao dosta različitih imena kao što su Samara (Velika Britanija), Sagona (Francuska), Diva (Belgija) i Forma (Nemačka).

Mediji su imali dosta pohvala na račun mehanike, enterijera, stila i generalno odlične ponude za uloženi novac kupca. Primera radi, britanski magazin „Motor“ je proglasio Samaru velikim unapređenjem u poređenju s drugom dostupnom na ostrvu Ladom, onom po imenu Riva, ali i u komparaciji s nekim drugim modelima iz istočne Evrope, kao što su Škoda Estelle, FSO Polonez i naravno naš Stojadin.

Jedina zamerka je išla na račun toga što Samara zapravo i nije bila preterano jeftina kao što se očekivalo. Cena je iznosila 4.795 britanskih funti dok je recimo Fiat Uno 45 koštao petnaest funti manje. Samara je i dalje bila jeftinija nego Ford Escort (5.662 funte) i Peugeot 309 (5.545 funti), ali opet značajno skuplja nego drugi automobili iz istočne Evrope. Rani modeli su imali određenih problema s elektronikom, ali su oni brzo rešeni i prodaja je na zapadu započela zadovoljavajuće.

AvtoVAZ će eksperimentisati sa još nekoliko konfiguracija tokom osamdesetih godina. Jedna od njih je bila VAZ-2108-91 sa rotacionim motorom (140 konjskih snaga) i maksimalnom brzinom od 200 km/h. Ova verzija je bila dostupna samo u Sovjetskom Savezu i većina kupaca je bila iz policijskih jedinica, ali je brzo povučena iz upotrebe zbog mehaničkih problema.

Takođe je napravljen i prototip hot heča, o kom smo ranije pisali, zatim i trkački modeli za takmičenje u čuvenoj Grupi B i na kraju Samara za reli Pariz – Dakar na bazi Porschea s indeksom 959.

Samara će se prodavati pored Evrope i u Kanadi i u Australiji do 1997. godine. Isporuka u ovim državama generalno nije bila velika i uglavnom su je kupovali oni koji nisu imali novca za nešto bolje, ali i oni kojima je bio potreban robustan model.

Neke samostalne kuće će praviti i prerade, a Samara će se sklapati i u Urugvaju i Finskoj pored država Sovjetskog Saveza. Samara će uglavnom biti povučena iz ostatka sveta nakon 1997. godine pošto nije uspevala da zadovolji oštrije zakone na račun izduvnih gasova, ali to ne znači da je bila spremna za penziju.

Prvo i jedino osveženje je stiglo 1997. godine kada je predstavljena Samara 2, mada će morati da prođe dugi niz godina pre nego što dobije moderniju mehaniku. Do tada je AvtoVAZ već predstavio nekoliko modernijih modela kao što su Lada 110 i Priora, a konačna kraj za Samaru je stigao 2013. godine.

Slično kao i „bratski“ Aleko, Samara je pokazala ostatku sveta da je Sovjetski Savez sposoban napraviti solidan automobil. Ne, nije bio u rangu sa zapadom i sa svojom relativno simboličnom cenom niko od njega nije ni očekivao da to i bude, ali je pružao mnogo za uloženi novac.

Nemoguće je ne reći i par reči na račun političke klime iza „gvozdene zavese“ i AvtoVAZ jednostavno nije imao finansijske mogućnosti da ulaže u kontinuirana unapređenja vozila nakon pada komunizma. Samara je otišla u istoriju kao jedan od najboljih četvorotočkaša za šire narodne mase iz istočne Evrope i svakako zaslužuje mesto u istorijskim knjigama.

Zoran Tomasović

(3160)