Cene litijum-jonskih baterija su rekordno niske, a električni modeli (pre)skupi

Litijum-jonske baterije se često smatraju najskupljim komponentama u električnim vozilima. Međutim, cene istih su pale neverovatnom brzinom u poslednjih deset godina.

U 2013. godini, prosečna cena litijum-jonske baterije bila je 780 dolara po kWh, prema podacima Bloomberg New Energy Foundation (BNEF). Deceniju posle prosečna cena baterije je 139 dolara po kWh, za koju BNEF kaže da je rekordno niska, čak 12 procenata niža od cena lani. Ovaj pad se delimično može pripisati povećanom proizvodnom kapacitetu i smanjenju troškova sirovina i komponente.

Ideja se čini jednostavnom: jeftinije baterije bi trebalo da znače pristupačnije EV za potrošače. Ali stvarnost je malo zamršenija. Neki proizvođači baterija su se suočili sa manjom fabričkom upotrebom, a rast potražnje za električnim vozilima nije sasvim ispunio ambiciozna očekivanja nekoliko proizvođača automobila. U stvari, cene baterija su skočile 2022. po prvi put u nekoliko godina, povećavši se sa 150 dolara po kWh na 161 dolar pre nego što su ove godine ponovo pale.

„Smanjenje cena baterija bilo je ključno u tome da električna vozila budu pristupačnija, ali niže cene ne prelaze odmah na troškove za elektriku. Proizvođači automobila u većim količinama imaju tendenciju da dobijaju niže cene baterija“, rekla je Evelina Stoikou, viši saradnik za skladištenje energije u BNEF-u, za InsideEVs. „Različiti proizvođači automobila će na različite načine preneti niže troškove na kupce. Mnogi od njih još uvek rade na povećanju unutrašnje proizvodnje baterija koja zahteva velika ulaganja“, dodala je Stoikou.

Masovna proizvodnja električnih vozila nije dostigla nivo na kome se prednosti smanjenih troškova baterije mogu u potpunosti odraziti na konačnu cenu, osim Tesle koja je izuzetak. Kao što je Stoikou navela, proizvođači automobila možda neće uvek preneti uštede na potrošače. Već se zna da proizvođači originalne opreme (OEM) gube značajnu količinu novca na električnim vozilima i možda imaju za cilj da smanje te gubitke tamo gde mogu. Takođe bi se moglo tvrditi da jeftinije baterije verovatno nisu dovoljne da nadoknade kapitalno intenzivnu proizvodnju električnih vozila i povezane troškove.

Na primer, General Motors je odložio lansiranje Chevroleta Equinoxa EV, Silveradoa EV i GMC-a Sierre EV navodeći izazovne tržišne uslove i „potrebu za inženjerskim nadogradnjama“. Njegova fabrika Ultium Cell u Tenesiju, deo zajedničkog preduzeća sa LG Chemom, takođe je odložena do sledeće godine. Ford je takođe najavio kašnjenje u fabrici baterija BlueOval SK u okrugu Hardin, Kentaki, navodeći sporije usvajanje električnih vozila nego što se očekivalo.

Međutim, čini se da stvari idu u dobrom pravcu. „Ovo je još jedna godina u kojoj su cene baterija blisko pratile cene sirovina. Tokom mnogo godina koliko smo radili ovo istraživanje, pad cena je bio podstaknut učenjem i tehnološkim inovacijama, ali ta dinamika se promenila“, rekao je Stoikou. „Pad cena ove godine pripisan je značajnom rastu proizvodnih kapaciteta u celom lancu vrednosti u kombinaciji sa tražnjom slabijom nego što se očekivalo“, dodala je ona.

Jedna studija je otkrila da je Severna Amerika sada najbrže rastuće planirano čvorište za proizvodnju baterijskih ćelija na svetu, što je delom podstaknuto podsticajima i odredbama Zakona o smanjenju inflacije. Bajdenova administracija je nedavno najavila još 3,5 milijardi dolara za domaću proizvodnju naprednih baterija i minerala za baterije širom zemlje kako bi se smanjilo oslanjanje na Kinu. Štaviše, najmanje 10 novih fabrika baterija je u izgradnji tamo, a još ih je na putu.

Jedna stvar je jasna, ovo je strma kriva učenja za proizvođače automobila i zato je sigurno pretpostaviti da bi moglo potrajati još nekoliko godina pre nego što potrošači mogu da iskoriste prednosti pada cena baterija.

AutoRepublika

(1309)