Nadmetanje za spektakularan trio konceptnih automobila Alfa Romeo BAT

Period pedesetih godina prošlog veka je doneo pravu dizajnersku revoluciju u automobilskoj industriji. Posle relativno neizmenjenog stila u predratnim godina, debitovao je dizajn inspirisan takozvanom „jet“ erom, gde su glavni motiv u mislima umetnika bili novi borilački, odnosno borbeni avioni. Većina takvih automobila je stizala iz Amerike, dok je Evropa još uvek bila u ruševinama, i većina kompanija je razmatrala ono šta je efikasno, ekonomično i najbitnije od svega – pristupačno.

Pričamo o modelima kao što su Volkswagen „Buba“, BMC Mini, Citroen 2CV „Spaček“ i Renault 4, ali dizajnerski eksperti Italijani nisu dozvolili da ih takva situacija uspori. Apsolutni kralj dizajna, Alfa Romeo je početkom pedesetih godina kontaktirao čuvenu stilsku kuću Bertone i zatražio nekoliko prototipova sa ciljem da testira aerodinamičnost.

Bertone im je dao oznake: BAT 5 (1953.), BAT 7 (1954.) i BAT 9 (1955.). Sva tri primerka će se uskoro pojaviti na aukciji, a njihova vrednost se očekuje da bude milionska.

BAT je zapravo bila skraćenica za „Berlinetta Aerodinamica Tecnica“. Reč „Berlinetta“ označava sportski kupe dok se „aerodinamica tecnica“ odnosi na tehnologiju koja obezbeđuje najbolje moguće parametre iz oblasti aerodinamičnosti. Verovatno namerno, reč „bat“ na engleskom jeziku znači „šišmiš“, a upravo je takva životinja ispirisala mnoge dizajnerske linije viđene na tri prototip priremka.

Do današnjeg dana se razmatra ko je tačno bio zaslužan za dizajn, pa neke priče kažu da je Alfa zapravo predala ideje Bertoneu da im proizvede tri prototipa, a druge da je Bertoneov stilista Franko Skaljijoni uradio celokupni posao, a da je Alfa samo platila račun.

BAT 5 je debitovao na Salonu automobila u Torinu, održanom 1953. godine, i oduševio je sve svojom pojavom. Šasija je preuzeta sa modela Alfa Romeo 1900 Sprint, a Bertone je izjavio da je želeo da ekspertimentiše s limitom aerodinamičnosti na fabričkoj šasiji.

BAT 5 je takođe doneo još jedan stilski detalj koji će kasnije mnogi pratiti u automobilskoj industriji, a to je takozvani „split window“, to jest zadnje staklo koje je podeljeno na dva dela. Ono je postojalo i u predratnom periodu, ali je Bertone pokazao da može izgledati privlačno i na modernim automobilima. BAT 5 je bio najmanje aerodinamičan od sva tri konceptna automobila, a i pored toga je imao CD od samo 0,23.

Godinu dana kasnije, na njegovoj bazi je debitovao model BAT 7. Njegove ključne stilske izmene su se odnosile na skrivene farove i krivudave bočne spojlere. Zanimljivo je da je CD iznosio svega 0,19 i sve to bez testiranja u takozvanim aerodinamičkim tunelima, kao i bez kompjuterske pomoći. BAT 7 je bio težak manje od jedne tone, a benzinski motor od 115 konjskih snaga je omogućavao maksimalnu brzinu od preko 200 km/h.

I za kraj jednog lepog partnerstva je stigao BAT 9, tokom čije kreacije je tvorac zapravo imao serijsku proizvodnju na umu. Identična strategija na temu aerodinamičnosti je nastavljena i ovaj put, a viđeni su neki prepoznatljivi dizajnerski detalji kao što su maska hladnjaka i farovi.

Alfa Romeo nikada nije predstavio sva tri automobila zajedno, a prvo grupno pojavljivanje je stiglo tek 1989. godine na takozvanom Konkursu elegancije koji se po tradiciji održava na Pebl Biču u Kaliforniji (Pebble Beach Concours d’Elegance).

Sva tri primerka su restaurirana i nalazili su se u muzeju Blackhawk, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji sve do nedavno. Oni se sada prodaju samo u tandemu, što znači da kupac ne može da ih razdvoji, a eksperti smatraju da će novi vlasnik morati da izdvoji između 14 i 20 miliona američkih dolara.

Spomenućemo da je Alfa predstavila i BAT 11 u čast ovih specijalnih automobila tokom 2008. godine, a taj koncept „pozajmio“ mnoge detalje sa slavnih rođaka. On je bio zasnovan na modelu 8C Competizione i privukao je mnogo pažnje javnosti kada je debitovao na Salonu automobila u Ženevi.

AutoRepublika

(318)