Kamuflirani prototipovi koje „paparaci“ jure širom sveta imaju težak život. Obično su to automobili u pretprodukciji, tako da se ne mogu prodati i treba ih uništiti nakon što ih inženjeri ispitaju. Kako se otarasiti testne mule? Jedan novinar je posetio BMW-ovu fabriku u Garhingu, u blizini Minhena, Nemačka, da bi saznao šta se dešava sa prototipovima kada više nisu potrebni.
Smešten u Garhingu, oko 15 minuta severno od sedišta BMW-a, objekat za reciklažu podseća na zapušteno evropsko smetlište kada se posmatra spolja. Dovoljno je da se samo brzo zaviri preko kapije da bi se shvatio njegov značaj: uobičajeni automobili koji se mogu naći na većini evropskih smetlišta nigde se ne vide, a na parceli je puno nedavnih BMW-a, Minija, pa čak i Rolls-Royceva.
Automobili se isporučuju u Garhing iz brojnih objekata za testiranje kojima BMW upravlja širom sveta, uključujući i onaj koji je nedavno otvoren u Češkoj. Mnogi su kamuflirani, ali neki izgledaju baš onako kako izgledaju modeli u salonima. Stanje u kojem stižu zavisi od toga kako su korišćeni. Mnogi su netaknuti, ali šačica je uništena jer su korišćeni za testiranje bezbednosnih sistema.
Automobili se istovaraju i parkiraju (ili ponekad slažu na ogromnu policu pomoću viljuškara) dok čekaju da im se prozove broj. Okolo ima dosta testnih mazgi Serije 7, preko desetak krosovera i SUV-ova, nekoliko M3, pa čak i nekoliko motocikala. Tu je i prototip ActiveE zasnovan na generaciji E82 Serije 1, kupe je napravljen za pilot program pokrenut za testiranje električnih sistema 2011. godine.
Kako je tu završio nije pitanje; jedina svrha ovog objekta je da reciklira prototipove. Pitanje je zašto je tu 2023. godine, više od jedne decenije nakon što je proizveden i verovatno dugo nakon isteka njegovog životnog veka. Kada bi automobili mogli da pričaju, ovaj bi ispričao fascinantnu priču.
U čistoj, dobro osvetljenoj prostoriji tehničari pažljivo uklanjaju bateriju iz električnih automobila. Birokrate Evropske Unije vole propise i nije iznenađenje saznanje da su tražili od proizvođača automobila da recikliraju oko 95% automobila (mereno po težini). Baterije su veoma teške, tako da je ovaj korak ključan. Baterija se testira, čuva ako je dobra i potpuno se rastavlja tako da se pojedinačni delovi mogu reciklirati. Modeli na benzin i dizel preskaču ovu stanicu i idu pravo u susednu prostoriju.
Tamo, poseban tim procenjuje stanje vozila kako bi stekao bolju predstavu o tome šta se može, a šta ne može spasiti. Neki delovi se raspadaju, bilo zato što su previše istrošeni (hiljade nemilosrdnih milja u, recimo, Dolini Smrti) ili zato što nisu sertifikovani za preprodaju. Neki delovi su sačuvani; sve od prednjeg sedišta na strani suvozača do pogona se ostavlja po strani ako se smatra upotrebljivim. Ove komponente ponekad pronađu svoj put u drugim prototipovima, dok se mehanički bitovi ponekad prodaju dilerima kao sertifikovani polovni delovi.
Nakon što su pomoću daljinskog upravljača naduvali vazdušne jastuke i ispraznili tečnost, tehničari šalju automobil u drugu čekaonicu. Ovog puta, kraj je blizu. Jedan po jedan, prototipovi ulaze u veliku, zatvorenu prostoriju i suočavaju se sa električnim bagerom. Izgleda kao početak nameštenog bokserskog meča: svi već znaju ko će pobediti. Mašina sa ljudskom posadom upada u automobil skoro hirurškom preciznošću. On otvara krov da bi uklonio sedišta, kontrolnu tablu i kilometre kablova na kojima sedite dok putujete u modernom automobilu.
Automobil je bespomoćan. Zgnječen je, udubljen, podignut, ispušten i tretiran na način koji bi naježio čak i najslabije entuzijaste. Izvađeni komadići se bacaju u ogromnu kantu za smeće, a bager odlaže trup u mašinu koja ga zgužva kao da bi zdrobio konzervu sode. Krajnji rezultat je kocka, prikazana u galeriji ispod…
AutoRepublika
(535)
Baš tužan sled fotografija …
da je kod nas, pola delova bi na crno izašla iz pogona, da se ne baci….greota 😉