AR pijaca klasika: Kada su Amerikanci upropastili evropsku legendu

Renault 5 je jedna od najvećih legendi evropske automobilske industrije. Kada je debitovao sada već davne 1972. godine, doneo je pravu revoluciju među malim gradskim četvorotočkašima i pokazao da, samo zato što je automobil jeftin, ne znači da mora da bude i dosadan za vožnju.

„Petica“ je bila začetnik onoga šta će rivali pratiti narednih godina, a to je gradski automobil sportskog stila i jednako dobrih voznih karakteristika. Prva generacija će se proizvoditi četrnaest godina i u tom periodu će biti prodato čak 5,5 miliona primeraka.

To ne znači da je ovaj model imao jednak uspeh širom sveta. Za današnju prijacu smo izabrali baš takav automobil i to onaj sa američkog tržišta gde je Renault 5 bio poznat pod pomalo smešnim imenom LeCar. „Car“ naravno znači „automobil“ dok ovo „le“ u francuskom jeziku ima isto značenje kao „the“ u engleskom ili „das“ u nemačkom. Jenkiji će ga ismevati dugo vremena zbog toga, posebno pokušavajući da kažu ono „LeCar“ sa francuskim akcentom.

To možda i ne bi bio problem da je ovaj automobil bio jednako dobar kao i na Starom kontinentu, ali to svakako nije. Amerikanci su imali dosta strožije zakone na račun bezbednosti i izduvnih gasova, pa do momenta kada je „petica“ stigla „preko bare“, bila je za nekoliko stotina kilograma teža i sa smešnim dizajnom prouzrokovanim prevelikim branicima radi spomenutih bezbednosnih mera.

Isti rezultat je bio i na račun mehanike. Samo jedan motor je bio opcija i to 1,4-litarski benzinac koji je opet morao da prođe kroz detaljan proces modifikacija da zadovolji američke zakone na račun izduvnih gasova. Razvijao je 60 konjskih snaga do 1980. godine, a nakon toga su usledili još strožiji zakoni pa je snaga pala na 51 „grlo“.

Uparen sa četvorostepenim manuelnim menjačem, LeCar je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 14,5 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 145 km/h. Takvo zadovoljstvo je koštalo 5.045 američkih dolara ili 15.400 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

LeCar će biti deo američke ponude od 1976. do 1983. godine. Iako je njegova prodaja u jednom momentu dostigla solidnih 37 hiljada jedinica, posebno nakon što je Renault postigao saradnju sa domaćom firmom AMC i dobio njene izložbeno-prodajne salone, uglavnom je gledao u leđa drugim inostranim rivalima kao što su Honda Civic i Volkswagen Rabbit (Golf). Amerikanci su hvalili udobnost francuskog modela, ali osim toga, stavljaju LeCar u isti rang sa našim Yugom.

Primerak iz današnje priče je iz 1983. godine i jedan je od retkih primeraka još uvek na američkim putevima. Nalazi se u gradu Ventura unutar savezne države Kalifornije i do sada je prešao tek 35.200 kilometara.

LeCar je bio generalno slabije opremljen model gde je pažnja posvećena očuvanju niske cene i umerene potrošnje pa se samim tim ne može pohvaliti nekom opremom. U oglasu se navode 13-inčne felne, prednje disk kočnice, radio za kasete i retrovizor sa suvozačeve strane (da, zaista je bio opcija). Nismo sigurni zašto ga je neko vozio tako malo, ali se zna da je proveo celu karijeru u Kaliforniji, što znači da sigurno nema problema sa korozijom.

Ali baš zbog toga što je ređi „preko bare“ nego neki Ferrari ili Lamborghini, LeCar u ovakvom stanju privlači mnogo pažnje svojom pojavom. Desetodnevna aukcija je donela 40 ponuda od čega je najviša iznosila dvanaest hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(1450)