AR pijaca klasika: Da li se ikada videli genijalnije zadnje vetrobransko staklo na limuzini?

Ok, možda je izraz o genijalnosti malo preteran, ali na kraju dana, ne možemo se sresti sa mnogo automobilskih limuzina gde se zadnje staklo otvaralo. Štaviše, teško je pronaći i karavan s takvom opcijom, ali je Mercury nudio tako nešto na limuzini tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u želji da se razlikuje od bratskog Forda.

Tokom cele svoje istorije, koja je trajala od 1939. do 2010. godine, Mercury je bio ništa više nego prepakovani Ford (osnivač Edsel Ford ga je čak hteo nazvati Ford-Mercury pre nego što je njegov otac Henri ugasio takvu ideju).

To znači da je delio njegovu platformu, školjku i mehaniku, a onda bi dizajneri dobili koliko-toliko slobode da dodaju po koji detalj i luksuzniju opremu da se opravda viša cena. Ali, Mercury je želeo da se razlikuje i sredinom pedesetih godina je predstavio koncept sa veoma kockastim krovom, da bi se zadnje vetrobransko staklo moglo otvoriti.

Opcija je privukla toliko pažnje medija da ju je Mercury kasnije ponudio i u serijsku proizvodnji pod imenom Breezeway. Ime je inače nastalo od engleske reči „breeze“ što u prevodu znači „povetarac“. Dok je Breezeway opcija iz kasnih pedesetih godina svakako najpopularniji među kolekcionarima danas zbog svog atraktivnog stila, mi smo za pijacu izabrali njegovog naslednika.

Spomenućemo da Breezeway nije bio samostalni model već zapravo opcija na raznim modelima Mercuryja, a danas ćemo pričati o Montereyu. Konkretno, o generaciji koja je silazila sa traka u periodu od 1961. do 1964. godine. Monterey se često menjao kroz istoriju, pa je jedno vreme bio najluksuzniji Mercury koji možete da kupite, a kasnije i onaj najjeftiniji. Nudio se u dosta konfiguracija, od limuzine sa dvoje i četvoro vrata, kabrioleta i karavana. Takođe ste mogli da ga kupite sa nekim od najmoćnijih motora ikada ponuđenim od strane brenda.

Monterey iz 1963. godine sa priloženih fotografija je bitan iz dva razloga. Pre svega, zato što već poseduje spomenutu opciju Breezeway, ali i zbog toga što je reč o retkoj opciji nazvanoj S-55. Samo 3.863 Montereya su napravljena spomenute godine, a ovaj je još više poseban, iz razloga što je učestvovao u profesionalnom auto-moto sportu.

Spremljen je za takozvanu brdsku trku Pikes Peak Hill Climb gde se automobili takmiče ko će se što pre popeti na vrh planine. Vozač je bio niko drugi do legendarnog Parnelija Džounsa, a ako niste čuli za njega da kažemo da je reč o jednom od najpoznatijih američkih vozača na trkama izvan asfalta.

Nažalost, Džouns je slupao ovaj Monterey tokom slobodne vožnje pa je koristio jedan drugi primerak za trku, ali i pored toga automobil ima sve one modifikacije koje se vrši zarad upotrebe u profesionalnom auto-moto sportu. Vozilo je originalno napustilo fabriku sa V8 motorom radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litre), ali je iste godina zamenjen trkačkim benzincem radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara).

Reč je o veoma poznatom trkačkom agregatu unutar Forda i pokretao je razne modele, od čega je najpoznatiji onaj na pobedničkom superautomobilu na trci 24 sata LeMansa, po imenu GT40. Njegova vatrena moć nikada nije javno objavljena, ali se pretpostavlja da u trkačkom izdanju razvija oko 580 konjskih snaga.

Takođe poseduje i četvorostepeni manuelni menjač, veće kočne diskove, modifikovan sistem ogibljenja i još mnogo toga. Nakon što je Džouns slupao ovaj Monterey, automobil je prošao kroz detaljan proces restauracije i prodat je kolekcionaru, što objašnjava zašto je na satu cifra od samo 22.400 kilometara. Vozilo se inače nalazi u gradu Emerivil unutar američke savezne države Kalifornije.

Do kraja aukcije su ostala još dva dana, a trenutno najviša od petnaest ponuda iznosi 23.250 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1296)