Zanimljivost dana: Volkswagenova Buba na stereoridima
Kada pomislimo na Volkswagenovu „Novu Bubu“, koja se proizvodila od 1997. do 2011. godine, verovatno nam prvo padne na pamet osoba lepšeg pola za volanom. Teško da je postojao neki drugi automobil koji je više ciljao na srca ženskog pola od ovog nemačkog modela, ali daleko od toga da Buba nije pružala nešto opako ispod haube, s ciljem da zadovolji sve one koji bi želeli malo avanture u vožnji.
Primera radi, od prvog dana ste mogli da dobijete 1,8-litarski turbobenzinac sa 150 konjskih snaga, a kasnije i verziju sa 180 „grla“ pozajmljenu direktno iz Golfa GTI-ja.
Nemački proizvođač vozila će da ponudi i čuveni 2,3-litarski benzinac sa pet cilindara i 170 „konja“, ali ako ste želeli da budete glavi baja u selu, onda je za vas bilo specijalno izdanje sa oznakom RSi. Donelo je pravu revoluciju kada je debitovalo tokom 2000. godine, i nagovestilo je nešto na šta će čak i legendarni Golf morati da pričeka, a to je fantastični motor VR6. Ovo je priča o kratkom periodu, onom kada ste mogli da naručite Bubu sa 225 konjskih snaga i cenom koja je bila tolika da su se za taj novac mogla dobiti dva primerka modela Porsche Boxster.
Dosta puta smo pisali na našem sajtu kako i zašto je Volkswagen predstavio Novu Bubu u vreme dok se originalni klasični model još uvek proizvodio u Meksiku.
Ideja se rodila početkom devedesetih godina prošlog veka kada je nemački proizvođač vozila odlučio da ozbiljnije posveti pažnju američkom tržištu, a kako su Jenkiji najviše asocicirali Volkswagen sa Bubom, odluka o tome šta činiti nije bila teška. Ukoliko želite da pročitate više o tome, preporučujemo vam jedno od ranijih izdanja zanimljivosti dana.
Ovaj automobil se pojavio u izložbeno-prodajnim salonima 1999. godine i u svojoj prvoj godini je privukao 83.434 kupca „preko bare“. Cifra nije bila mala, ali ni preterano impresivna u poređenju sa prethodnikom. Inženjerski i marketing tim su krenuli sa analizom da odgonetnu odgovor na pitanje kako privući pažnju javosti i pronašli ga u vidu novog 3,2-litarskog motora sa šest cilindara.
Nosio je ime VR6 i originalno je planiran za neke veće i skuplje modele. Neko se dosetio da bi specijalno izdanje Bube bilo u centru pažnje i zeleno svetlo je dobio novi RSi koji se našao u samom centru pažnje kada je debitovao 2000. godine.
Već na prvi pogled je bilo jasno da nije reč o samo još jednoj Bubi. Unikantni branici, krila šira za 80 mm i 18-inčne felne su davali veoma jedinstveni izgled, dok je celokupni enterijer uglavnom proizveden od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Određeni delovi su prekriveni kožom dok su narandžasta sedišta bila s potpisom marke Recaro. Zanimljiv je podatak da RSi nije imao mogućnost podizanja prozorskih stakala pritiskom na dugme, ali jeste pružao klima uređaj i grejače u sedištima.
Ono što je naravno privlačilo najviše pažnje je motor ispod haube. Kao što smo spomenuli, bio je radne zapremine 3,2 litre, a razvijao je 225 konjskih snaga i maksimalnih 320 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosila na sva četiri točka preko šestostepenog manuelnog menjača.
Dugo se pričalo da je za ogibljenje bio zaslužan Porsche, ali ova informacija nikada nije potvrđena (doduše nikada nije ni demantovana). Spomenućemo i da su kočnice bile razvijene od strane Bremboa. Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 6,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 250 km/h. Isti motor će kasnije debitovati i u Volkswagenovom Golfu R32 i Audiju TT, što vam govori da je RSi bio pionir.
Nemački gigant će da proizvede samo 251 primerak. Svi osim jednog su bili ofarbani u sivu boju, dok je onaj preostali dobio plavu boju školjke za tada glavnog čoveka u brendu, Ferdinanda Piha. Ono što će sve sigurno iznenaditi je njegova cena od čak 80 hiljada dolara ili čak 137.594 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Niko neće biti iznenađen kada kažemo da su mnogi primerci ostali neprodati u izložbeno-prodajnim salonima dugo nakon što je serijska proizvodnja okončana 2003. godine, ali na kraju dana, Volkswagen je uspeo u svojoj nameri. RSi se našao na naslovnim stranicama svakog automobilskog magazina, i tokom barem tokom jednog kratkog perioda je bio glavna tema medija.
A to je svakako i bio cilj…
Zoran Tomasović
(698)
Prva generacija Beetlea bila je suvise okrugla da bi od nije mogao da se Napravi atraktivan sportski auto. Druga generacija dobila je nizi krov i sa time je vec moglo da se igra Sporta.
Pre skoro dve godine poslao sam VWu predlog za trecu generaciju Beetlea. Ukratko, Buba bi trebalo da postane Mali Auto, negde izmedju Upa i Pola. Zbog zaobljenosti njene karoserije ona nikada nece biti pravi cetvorosed.
Dizajner prve generacije bube sa prednjim pogonom je neiskusno uzeo prekratku platformu Gofa 4.Da, automobil je ispao previsok, kao iz crtanog filma.Mogao je da uzme tu istu platformu od Bore ili Golfa karavan, produženu za 30-ak cm, smanji visinu, dobije dodatni prostor za glavu putnicima pozadi i napravi auto koje linijom više podsjeća na izvornu bubu.
Originalna Buba je bila dugacka 4,04 m. Izduziti bubu na 4,5 m potpuno bi pokvarilo njene proporcije. To je bio razlog za moj stav da Buba moze da preuzme samo sporednu ulogu malog gradskog automobila. Nedavno su Kinezi pokusali tako nesto – Ora Punk Cat. U Evropi bi ovakav auto izazvao samo zgrazavanje publike.
Prva dizajnstudija „VW Concept 1“ iz 1994 godine bila je uradjena na bazi VW Polo. Platforma Golfa je odabrana kasnije za uvodjenje u proizvodnju.
Pre nekoliko dana VW je pustio u opticaj jedan kratak video gde se pojavljuje – VW Beetle kao elektricno vozilo! Osim ovog videa nema nikakvih drugih informacija ali interesovanje publike je probudjeno! Ovde je virtuelna elektricna Buba.