Почетна Istorija Zanimljivost dana: Ko je zapravo razvio prvi automobil? (VIDEO)
Zanimljivost dana: Ko je zapravo razvio prvi automobil? (VIDEO)

Zanimljivost dana: Ko je zapravo razvio prvi automobil? (VIDEO)

850
7

Većina ljubitelja automobila, kao i eksperata, će se složiti da je Benz Patent-Motorwagen iz 1885. godine bio prvi praktični automobil i sigurno neće pogrešiti. Delo Karla Benca je sigurno donelo revoluciju u industriju i nateralo ostale industrijalce da razviju agregate s unutrašnjim sagorevanjem, čime je automobilska industrija napredovala velikom brzinom. Ali da li je je Patent-Motorwagen zaista bio prvi automobil i kakvi su bili raniji pokušaji koji su zabeleženi u težnji da se unese revolucija?

U nastavku ove priče ćemo pogledati biografiju čoveka od koga je cela ideja nastala. Njegovo ime je Ričard Trevithik, a u istorijskim knjigama je ostalo zapisano da je razvio prvu parnu lokomotivu 1804. godine. To ipak nije bio jedini njegov doprinos čovečanstvu, ali će morati proći dugo godina pre nego što dobije zaslužene zasluge.

Bilo kako bilo, Trevithik nije izmislio parnu mašinu, a zasluge za tako nešto idu dvojici drugih ljudi. Prvi od njih je Tomas Njukomen, koji je 1712. godine debitovao s prvom parnom mašinom koja bi vadila vodu iz bunara, a nju je usavršio legendarni Džejms Vat.

Trevithik se dosetio da bi takav agregat mogao da postavi na četiri točka, a posebno se zalagao za vožnju na šinama za koju je smatrao da je najefikasnija. Na taj način su nastale prve parne lokomotive i one će nastaviti da budu omiljeni način transporta sve do tridesetih godina prošlog veka.

Tokom 1769. godine čovek po imenu Nikolas Kunjo je postao prvi koji je spojio parnu mašinu i točkove za uličnu upotrebu, a iako je kasnija ideja Trevithika na prvi pogled bila identična, postojala je jedna velika razlika. Naime, Kunjoov proizvod je mogao da primi samo jednog putnika i razvijen je specifično da povuče ratnu opremu.

Oko 15 godina kasnije još jedan naučnik, Vilijam Mardok, dalje je usavršavao parne agregate, ali nije bio u stanju da ih pusti u serijsku proizvodnju pošto je Vat zadržavao patent i najavio tužbu.

Trevithik je bio prvi komšija Mardoka i veruje se da je imao prilike da se lično uveri u novu tehnologiju. Iz tog razloga je proveo nekoliko godina razvijajući putnički automobil, koji je bio spreman 1801. godine. Britanac mu je dao ime Puffin Devil (“Duvajući đavo“), a na prvi pogled je delovao veoma primitivno.

Naime, na malu drvenu šasiju je postavljen motor i četiri točka, ali bez sedišta. Jedini način na koji bi vozač ili putnici mogli da budu transportovani bio je da sede na šasiji. Trevithik je provozao svakoga ko je bio zainteresovan, a jednu veče nakon nekoliko sati provedenih u kafani, shvatio je da je njegovo delo izgorelo. Naime, tim se nije potrudio da ugasi vatru pre noćnog života pa ovaj rezultat i nije bio iznenađujući.

To ga nije obeshrabrilo i već 1803. godine debituje  s novim modelom London Steam Carriage. On je zadržao generalnu ideju sa Puffin Devila, ali je od samog starta ovaj novitet razvijen sa ciljem da prevozi putnike. Zbog lošeg kvaliteta puteva, London Steam Carriage je imao poveće zadnje točkove, agregat postavljen pozadi i pogon na zadnje točkove. Tokom zvaničnog testa Trevithik ga je provozao deonicom dugom 16 kilometara pri brzini od 15 km/h sa osam putnika. Nažalost, nije uspeo pronaći investitore pa je ideja pala u zaborav.

Međutim, iako se ispostavio finansijski neuspešnim, London Steam Carriage je pokazao veliki potencijal do te mere da je Trevithik uskoro počeo sa izgradnjom šina, čime su nastale i prve parne lokomotive.

Kao veliki broj briljantnih inženjera, Trevithik je preminuo u relativnom siromaštvu 1833. godine kada je imao samo 62 godine. Parni automobili su nastavili sa razvojom i narednih godina, ali ih je sahranio izum Karla Benca koji je bio praktičniji i jeftiniji za proizvodnju i korisćenje.

Zoran Tomasović

(850)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
7 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
s mile

U današnje vreme je lako plasirati / objaviti neki događaj / kreaciju, čime bi se dokazalo ko je i šta napravio. Ali u ta vremena 1800/1900 napredni mislioci, su nailazili na prevelik otpor, a i nije bilo lako raširiti kroz medije ( tada novine ) o kreacijama. Takođe, dokumentacija se gubila, propadala, a i sami prototipovi / ili konačne kreacije su lako završavale u ambarima, i propadale daleko od očiju…. Ko zna koliko tvorevina je napravljeno ali nisu imale mogućnosti da se medijski ostvare, tako da kao i ona stara o kokoški i jajetu… zakokodače i znamo da stižu jaja… Pročitaj više »

hercegovac

Имо сам прилику да читам сличне текстове који бацају озбиљну сумњу на опште прихваћену тезу да је Карл Бенц изумио први аутомобил, односно да је данас звано возило Мерцедес први аутомобил на свијету. Хвала аутору на овом тексту.

Zoca

Dzejms Vat je, usavrsivsi Njukomenovu parnu masinu ,izazvao Prvu industrijsku revoluciju.Kako se bude islo dalje ka elektrifikaciji,Benzovoj ideji nece se pridavati sadasnji znacaj.

don

pa postojala su E auta , ali ih je Fordov model T dotukao i maknuo u stranu na vise od 100 i kusur godina.

Zoca

Dobro me podseti,ali zna se ko je bio Fordov finansijer posebno za model T.Dejvid Rokfeler koji zahvaljujuci nafti postaje najbogatiji covek ikada.Prica za javnost je da se omasovljavaju kola da bi se radnicka klasa motorizovala!?On je osnovao naftnu kompaniju(1870) jos pre Bencovog pronalaska.Ali prodaja petroleja za lampe nije donosila profit.

djole

Nisam siguran da ce Karl Benc tako brzo pasti u zaborav. Ne pokreću motori sa un sagorevanje samo automobile. Pokrecu teska vojna vozila, ali i plovila. A na okeanima i ratistima nema punionica i nece ih skoro biti!

igi

Meni je zanimljiv evolutivni razvoj dizajna automobila. Čak preko 100 godina od prvog ovde predstavljenog modela, automobili liče na kočije, prevozno sredstvo koje je postojalo vekovima pre.
Veliko je pitanje koliko će godina/decenija proći dok e-automobili promene formu koja je krasila dosadašnje modele sa SUS motorima.