Ulicama američkih gradova, mnogo pre Tesle, BYD-a, Rimca i savremene baterijske revolucije, tiho su se kretali luksuzni automobili na struju. Jedan od najfascinantnijih primera tog zaboravljenog tehnološkog pravca jeste Detroit Electric iz 1932. godine, retki predratni automobil koji danas deluje kao vremenska kapsula iz alternativne automobilske istorije.
Ovaj pažljivo restaurirani primerak vraćen je na vrhunski nivo kvaliteta od strane specijaliste sa velikim iskustvom u radu na vozilima marke Detroit Electric. Već na prvi pogled jasno je da se ne radi o običnom automobilu iz tridesetih godina prošlog veka. Elegantna kombinacija tamnobordo i crne boje sa diskretnom sivom linijom ostavlja utisak luksuza karakterističnog za predratni američki dizajn.
Prema podacima istoričarke Beverli Rej Kajms, tokom 1932. godine proizvedeno je svega 59 primeraka ovog automobila, što ga čini izuzetno retkim čak i među kolekcionarima najegzotičnijih klasika.
Ovaj automobil pripada poslednjim godinama proizvodnje kompanije, pa poseduje nekoliko karakterističnih detalja koji su razlikovali kasnije modele od ranijih verzija. Tu su modernizovani blatobrani, niža linija krova i redizajnirani farovi i felne, što automobilu daje elegantniji i sofisticiraniji izgled u odnosu na starije primerke.
Crne žičane felne sa hromiranim centralnim poklopcima dodatno naglašavaju luksuzni karakter vozila, dok novi pneumatici vizuelno savršeno odgovaraju periodu nastanka automobila.
Iako deluje kao salonska kočija sa početka prošlog veka, Detroit Electric je u svoje vreme bio tehnološki veoma napredan automobil. Umesto benzinskog motora, pokretao ga je električni pogonski sistem povezan sa velikim baterijskim paketom smeštenim ispod kabine. Originalno su korišćene olovne baterije velikog kapaciteta, dok ovaj restaurirani primerak koristi moderne baterije AGM koje donose veću pouzdanost i stabilniji rad sistema.
Snaga elektromotora nije bila velika prema današnjim standardima i procenjuje se na oko dvanaest „konja“, ali je električni pogon imao jednu ogromnu prednost u odnosu na benzinske automobile tog perioda a to je gotovo potpuno tih i izuzetno uglađen rad bez vibracija, menjanja brzina ili komplikovanog pokretanja motora ručicom.
Maksimalna brzina iznosila je približno 40 km/h, što je početkom tridesetih godina bilo sasvim dovoljno za gradske i prigradske vožnje. Mnogo impresivniji podatak odnosio se na autonomiju. U zavisnosti od uslova vožnje i konfiguracije baterija, Detroit Electric mogao je da pređe između 120 i 160 kilometara sa jednim punjenjem, što je za to vreme predstavljalo izuzetno ozbiljan domet.
Punjenje baterija trajalo je više sati, ali kupci ovakvih automobila uglavnom nisu ni bili zainteresovani za velike brzine ili duga putovanja. Detroit Electric bio je namenjen bogatim gradskim kupcima koji su želeli luksuzan, tih i elegantan automobil bez mirisa benzina, buke i komplikovanog održavanja tadašnjih motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Kabina predstavlja pravi vremenski portal u eru kada su automobili više podsećali na salonski nameštaj nego na današnje digitalizovane mašine. Vozač upravlja automobilom pomoću takozvanog sistem „tiler“, odnosno ručice nalik kormilu čamca, sedeći duboko pozadi na glavnoj klupi. Takav raspored deluje gotovo nadrealno iz današnje perspektive, ali upravo je to bio jedan od zaštitnih znakova ranih električnih automobila.
Prednji deo enterijera poseduje preklopno pomoćno sedište i elegantnu vazu za cveće, detalj koji savršeno oslikava luksuznu filozofiju automobila iz tog perioda. Sedišta, paneli vrata i unutrašnje obloge presvučeni su sivim materijalom, koji dodatno doprinosi atmosferi predratnog luksuza.
Instrument tabla ostaje veoma jednostavna prema modernim standardima. Nekoliko osnovnih instrumenata služi za praćenje brzine i rada baterijskog sistema, bez ikakvih komplikovanih pokazivača ili elektronike.
Detroit Electric danas predstavlja fascinantan podsetnik da ideja baterijskog automobila nije proizvod modernog doba. Dok savremena industrija ulaže milijarde u razvoj takve tehnologije, ovaj elegantni automobil iz 1932. godine pokazuje da je električna mobilnost postojala mnogo pre nego što su današnji proizvođači počeli da je predstavljaju kao budućnost.
Zoran Tomasović
Slike: Mecum
(35)
Opet nista bez Amerikanaca! 🙂 Ovde je opisan rad Ferdinanda Porschea, ciji je prvi konstruisani auto bio – elektricni! https://newsroom.porsche.com/de/produkte/taycan/historie-18533.html Kratak izvod iz teksta: Godine 1898, Ferdinand Porše je konstruisao Egger-Lohner C.2 Phaeton. (Sad znamo odakle potice ime „Phaeton“!). Vozilo je pokretao osmougaoni elektromotor a sa tri do pet konjskih snaga dostiže maksimalnu brzinu od 25 km/h. Godine 1899, Porše prelazi u bečki proizvođač kočija k.u.k. Hofwagenfabrik Ludwig Lohner & Co. Tamo je razvio električni motor za glavčine točka. Godine 1900, prvi električni automobil Lohner-Porsche sa ovom inovacijom predstavljen je na Svetskoj izložbi u Parizu. Sa 2 x 2,5 KS,… Pročitaj više »