Zanimljivost dana: Kako je jedan kombi promenio istoriju komercijalnih vozila

Lagana komercijalna vozila nisu ona na koje volimo da obratimo mnogo pažnje. Većina njih služi za obavljanje svakodnevnih poslova i moraju da budu prostrana, praktična i dugotrajna, a stil, snaga i sama želja za vožnjom su u drugom planu.

Naravno, uvek postoje izuzeci od svakog nepisanog pravila, kao što su Volkswagenov Type 2 (takođe poznat kao Bus, Mircobus i Bulli) ili Ford Econoline, a jedan kombi, ako ga tako možemo nazvati, je u potpunosti promenio način na koji smo gledali takva vozila. Reč je naravno o prvoj generaciji modela Ford Transit i sagledaćemo njegovu istoriju u kratkim crtama u ovom izdanju zanimljivosti dana.

Transit je bitan za američkog proizvođača iz još jednog razloga. Naime, bio je prvi model koji je zajednički razvijen od strane Fordove nemačke i britanske divizije. Svaka Fordova divizija je poslovala zasebno sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, pre nego što je Henri Ford II zaključio da takav način poslovanja nije efikasan i da bi sve divizije trebalo spojiti u jednu firmu.

To će se desiti 1967. godine, ali dve godine ranije je odobren prvi „eksperiment“ da se testira takva teorija. Taj model će na kraju da postane Transit i namenjen je da posluži kao zamena za kombi Thames 400E sa britanskog tržišta, odnosno FK100 / Taunus Transit iz Nemačke.

Novi Transit je tako razvijen zajedničkim naporima britanskih i nemačkih inženjera, mada će se proizvoditi samo na Ostrvu. Ono što je razlikovalo novi kombi od prethodnika je konfiguracija inspirisana američkom školom. Umesto relativno uskog kombija s motorom postavljenim između sedišta, Transit je pružao dugačku haubu i motor postavljen ispred vozača.

Takođe je bio relativno širok i sa mnogim delovima ogibljenja direktno pozajmljenim s Fordovih putničkih automobila. To je označilo da je bio prostran i zabavan za vožnju, i gotovo svako ko je posedovao mali biznis je koristio ovog velikana.

U prilog su mu išle i same promene u kulturi, pre svega na račun muzike u Velikoj Britaniji. Uskoro je svaki bend koristio Transit za dugačka putovanja širom Evrope na festivale i druge svirke. Ford će vremenom da ponudi i konfiguracije sa kraćim i dužim međuosovinskim rastojanjem, sa standardnim i povišenim krovom i na kraju sa četiri i šest točkova. Takođe je bio dostupan kao komercijalni i radnički kombi.

Ono što mu je verovatno najviše „betoniralo“ status legende se desilo 1972. godine, a jedan od inspektora u Londonu je izjavio da je Transit korišćen u čak 95% oružanih pljački banaka na Ostrvu. Kao razlog je naveo dosta prostora, mogućnost da ponese masu od 1,75 tona i na kraju „performanse sportskih automobila“. Daleko od toga je Transit bio nešto posebno brz, ali se svakako pokazao u boljem svetlu od konkurencije.

Motori su svakako bili jedan od razloga njegove popularnosti. Ford je takođe bio jedan od retkih proizvođača koji je forsirao V4 motore umesto onih rednih sa istim brojem cilindara. Oni su se delili u dve serije i to Taunus (radne zapremine 1,3, 1,5 i 1,7 litara) kao i Essex (1,7 i 2,0 litara).

Najmoćniji od njih je bio ovaj poslednji sa 93 konjske snage, mada će Ford ponuditi i čuveni 3,0-litarski Essex sa 138 „grla“ za potrebe policije i hitne pomoći. Najmoćniji Transit je zapravo bio rezervisan za Australiju gde se nudio i 3,3-litarski benzinac.

Ford će kasnije proširiti ponudu u Evropi i sa Perkinsovim 1,8-litarskim dizelom pre nego što debituje sa sopstvenim 2,4-litarskim agregatom. Da bi se zadovoljila velika potražnja, proizvodnja će biti proširena i na Belgiju, Tursku, Holandiju, Novi Zeland, Australiju i Južnu Afriku. Moramo da spomenemo i legendarni SuperVan, koji je iskoristio školjku Transita sa mehanikom iz trkačkog superautomobila po imenu GT40, a o njemu smo zasebno pisali.

Prva generacija Transita će imati veoma dugačku karijeru. Proizvodio se od 1965. do 1986 godine uz jedno detaljno osveživanje krajem sedamdesetih godina. Mnogi vide model od 1977. do 1986. godine kao zasebnu generaciju, ali ga je Ford uvek oslovaljavao kao Transit 1978 1⁄2.

Ovaj kombi je izgubio neke svoje dizajnerske karakteristike, ali je dobio na praktičnosti pošto je hauba produžena u još većoj meri. To je oslobađalo više prostora u kabini, ali kolekcionari će ipak zaobići ovu generaciju zbog spomenutog stila. Spomenućemo da je u Nemačkoj debitovao i model sa pogonom na sva četiri točka i to 1982. godine, a koji će kasnije biti ponuđen i u ostatku Evrope.

Transit je u proizvodnji do današnjeg dana i važi za najprodavaniji kombi na svetu. Isporučeno je preko devet miliona primeraka širom sveta, što ga svakako čini Fordovom legendom. Možda još bitnije od sopstvenog uspeha je onaj koji je napravio za račun Forda u Evropi. Uspeo je da spoji nemačku i britansku diviziju u vreme kada je malo ko verovao da je tako nešto moguće. A za tako nešto mu treba odati veliko priznanje.

Zoran Tomasović

(567)