AR pijaca klasika: Kabrioletska Boginja
Šta se može reći na račun Citroenovog legendarnog modela DS, ili kako je kod nas bio poznat pod nadimkom Ajkula, što se već nije reklo? Debitovao je 1955. godine i bio je toliko ispred svog vremena da će morati proći decenije i decenije pre nego što konkurencija (pro)prati takve poteze. Pričamo o detaljima kao što je hidraulično ogibljenje, zatim farovima koji se „skretali“ zajedno sa volanom, vrhunskoj udobnosti, prvim disk kočnicama u masovnoj proizvodnji, mogućnosti da se vozi samo na tri točka i još mnogo toga.
Javnost ga je sa pravom nazivala „Déesse“, što je zapravo bio pravilan izgovor slova „DS“ na francuskom jeziku, a ime je takođe značilo „Boginja“.
Citroen će da sklopi približno 1,5 miliona jedinica tokom dvadesetogodišnje proizvodnje, a većina njih je bila u obliku limuzine. Francuski proizvođač vozila je nudio i karavan i produžene verzije za potrebe službe hitne pomoći, a za našu priču je najbitniji kabriolet.
Razlog zašto se o njemu zna jako malo je iz prostor razloga što proizvodnju zapravo nije ni obavljao Citroen, ali se model jeste prodavao preko njegovih izložbeno-prodajnih salona. Čelnici firme su zaključili da je lakše platiti nekoj samostalnoj kući da osmisli, napravi preradu nego da to sami urade, a izbor je pao na tjunersku kompaniju Henri Chapron.
Kabrioletski DS će tako biti deo ponude u periodu od 1958. do 1973. godine pod imenom „Décapotable Cabriolet d’Usine“ (Fabrički kabriolet), a u tom periodu će biti napravljeno svega 1.365 jedinica. On se zapravo nije mnogo razlikovao od limuzine osim naravno podatka da nije imao krov i falila su mu zadnja vrata, a tjuner će morati da detaljno modifikuje šasiju i ogibljenje da podnese dodatnu masu.
Primerak iz današnje priče je iz 1973. godine i trenutno se nalazi u gradu Santa Barbara unutar američke savezne države Kalifornije. Prešao je tek 51 hiljadu kilometara i uglavnom je u originalnom stanju. Henri Chapron nije proizvodio kabriolete „od nule“ već je prerađivao limuzine, a ovaj nije bio originalno ofarban u svoju zlatnu boju.
Kabriolet inače nije bio legalan za američke puteve sve dok nije napunio 25 godina i postao klasik, a završio je „preko bare“ tek 2015. godine. Očigledno su ga prethodni vlasnici odlično čuvali pošto definitivno ne pokazuje godine.
DS pokreće 2,1-litarski benzinac sa 109 „konja“, a snaga se prenosi na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Limuzina je mogla da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 13,2 sekunde i dostigne maksimalnu brzinu od 170 km/h, ali je kabriolet nešto teži, pa samim tim i sporiji.
Desetodnevna aukcija je donela 63 ponude, a najviša je iznosila 88.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(1789)
Pa, boginje razne vrste su najlepse kad su gole! 🙂 Ipak ova me ne odusevljava, kabrio krov se uopste ne uklapa u liniju Sitroena. DS sa aerodinamicnim krovom – to je absolutna harmonija forme i funkcije!
Chapron je kasnije uradio mnogo uspesniju adaptaciju SM-a u kabriolet, ali to i jeste mnogo lakse uraditi kada za osnovu imas kupe nego cevorovratnu limuzinu. Ako se ne varam, nazalost, napravio je samo 6 komada ovih remek dela, a cena im je sedamdesetih bila na nivou danasnjih oko 150.000 Eur (kako sam nesto ja preracunavao) …
Za izradu kabrioleta po pravilu se uzima kupe sa dvoja vrata – samo zbog vrata, ni zbog cega drugog. Pogled sa strane na ovaj Sitroen pokazuje da silueta krova nema ama bas nikakve veze sa linijom karoserije! To je problem a ne vrata.
SM je zaista lep auto. Ako imas fotos sa zatvorenim krovom i u pogledu sa strane prikazi ga ovde.
Lik je ovaj prelijepi auto u kabrio izdanju maksimalno sfušerio.Prednja vrata je trebao da produži za 7-8 cm sa kosom linijom kod B stuba , nije ostavio zadnje prozore, od kosog zadnjeg kraja je napravio čisto limuzinsko izdanje jer mu je tako bilo lakše.Od ajkule, napravi „majstor“ grbavog kita i ne trepnu.Jedno 10 godina na Golom otoku bi ga izliječilo od ljenosti i sklonosti da improvizuje predmete koji to estetski ne trpe.
Prava rec junace! 🙂