Zanimljivost dana: I Toyota je imala svoj motor Hemi

Kada kažemo ono „Hemi“, svima nam verovatno prvo padne na pamet korporacija Chrysler. I to sa opravdanim razlozima, pošto je takva značka označavala neke od najmoćnijih agregata koji su pokretali marke Plymouth, DeSoto, Dodge, Chrysler, Imperial i Jeep.

Prvi Hemi je debitovao 1951. godine pod imenom FirePower i odlikovala ga je konstrukcija koja ima posebnu glavu i hemisferični prostor sagorevanja (poluloptastog oblika) čime se postizala bolja iskorišćenost i prostiranje te toplote stvorene na taj način. Razvijao je 180 konjskih snaga iz V8 motora zapremine 331 kubnog inča (5,4 litre) što ga je učinilo jednim od lidera među pristupačnim četvorotočkašima na američkom tlu.

Hemi će ostati najpoznatiji po drugoj generaciji, sklapanoj u periodu od 1964. do 1971. godine, gde je na papiru razvijao 425 „grla“ (ali u realnosti 550 „konja“) i ponuđen je u serijskoj proizvodnji samo da se zadovolje zahtevi homologacije za profesionalni auto-moto sport. Ova značka se koristi i do današnjeg dana, a treća generacija je sa nama od 2003. godine.

Kao što smo spomenuli, korporacija Chrysler je ostala najpoznatija po ovoj tehnologiji, ali daleko od toga da je bila jedina. Prvi put je zapravo primenjena od strane Peugeota u automobilskom svetu, još tokom dvadesetih godina prošlog veka, a posle se mogla naći i pod haubama Fiata, Forda, Lancije, Alfe Romeo, Jaguara i raznih borbenih aviona u periodu Drugog svetskog rata.

Korporacija Chrysler je samo ostala najpoznatija pošto je imala najmoćniji Hemi, i on je pritom pokretao prvi serijski automobil sa maksimalnom brzinom od 200 milja na sat (320 km/h). U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na japanski Hemi. Da, zaista je postojao i debitovao je u vozilu koji se danas smatra „kraljevskim“ u zemlji izlazećeg Sunca.

U vreme dok su Plymouth Road Runner i Dodge Charger dominirali u američkom šampionatu NASCAR, Toyota je započela sa radom na razvoju poveće limuzine s četvoro vrata. Većina luksuznih četvorotočkaša u Japanu je pre toga bila ona iz Amerike, pa su čelnici Toyote smatrali da mogu da im pariraju. Cilj je naravno bio privući one imućne biznismene, koji će provesti većinu vremena na zadnjem sedištu, a kako su američki rivali pružali agregate sa osam cilindara, Toyota je morala da im parira.

Nažalost za današnjeg najvećeg svetstkog proizvođača, nakon što su kupili, rastavili i proučili Chryslerov Hemi, shvatili su da je poduhvat previše optimističan za njih, i odlučili su da potraže pomoć. Ona je stigla od strane Yamahe, ali sa nekoliko bitnih izmena. Za početak, dok je onaj od strane američke firme bio izrađen od čelika, Yamaha je odlučila da se pozabavi s aluminijumom.

Takođe je bio značajno manji i daleko slabiji. Naime, onaj kod Jenkija je bio zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara) i reklamiranih 425 konjskih snaga dok je veličina Toyotinog bila svega 159 kubnih inča (2,6 litre) i 114 „grla“. Našao se pod haubom novog modela Crown Eight, a on je predstavljao luksuzniju verziju do tada najekskluzivnije Toyote Crown.

Spomenućemo da je pružao i trostepeni automatski menjač, a pored američkih rivala, Toyota je videla konkurenciju u vidu modela kao što su Mitsubishi Debonair, Nissan Cedric Special i Prince Gloria Super. Jedan od primeraka je konkurisao u izboru za zvanično kraljevsko vozilo, ali je izgubio od značajno većeg i moćnijeg Nissana, pod imenom Prince Royal.

Crown Eight je debitovao na Salonu automobila u Tokiju 1963. godine i po mnogim dizajnerskim detaljima je podsećao na američke limuzine, pre svega one plasirane od strane brendova Lincolna i Imperiala. Zapremina motora će kasnije biti povišena na 3,0 litre uz 148 „konja“, a 1973. godine i na 3,4 litre sa 177 „grla“.

Crown Eight će se proizvoditi sve do 1976. godine kada ga je zamenio model Century, a ovaj će nastaviti da koristi Hemi V8 sve do 1997. godine. Doduše zapremina i snaga su se menjale, a najmoćniji od njih je bio onaj sa 188 „konja“. Kasnije je korišćen kao baza za 4,0-litarski benzinac koji smo videli u prvoj generaciji Lexusa LS400.

Toyotin Hemi nikada nije bio preterano popularna opcija čak ni na domaćem tržištu, gde se godišnji porezi i registracija određuju na osnovu zapremine motora, pa je postojao jako mali broj onih koji su mogli da ga priušte. Hemi nije prvi izbor ni među tjunerima koji su uvek prefirirali one sa četiri ili šest cilindara uz turbo punjače.

Možda ovaj Hemi nije stekao kultni status kao njegov američki rođak, ali na kraju dana se smatrao Rolls-Royceom japanske automobilske industrije i ne sumnjamo da je uživao u kraljevskom statusu.

Zoran Tomasović

(2236)