1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Zaboravljeni sportista osamdesetih godina – Isuzu Piazza
Zanimljivost dana: Zaboravljeni sportista osamdesetih godina – Isuzu Piazza

Zanimljivost dana: Zaboravljeni sportista osamdesetih godina – Isuzu Piazza

1.19K
3
Podelite sa prijateljima:

Iako vlada opšte mišljenje da su japanski automobili osvojili svet tokom nekoliko naftnih kriza iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se proslavili odličnom pouzdanošću i malom potrošnjom, možemo zaključiti da je njihova najveća slava ovih vozila vladala desetak godina kasnije u kategoriji pristupačnih sportskih četvorotočkaša.

Pouzdanost i potrošnja su bitni porodičnim i „dosadnim“ kupcima, ali je sportski imidž taj koji privlači mlađe mušterije i naravno sve one kojima „benzin teče kroz vene“.

Lista je zaista dugačka, a od onih „čistokrvnih“ modela su se izdvajali Toyota Supra, Nissan 300ZX, Mazda RX-7, Honda/Acura NSX i mnogi drugi, dok su pristupačnim kategorijama dominirali Honda Prelude, Toyota Celica, Nissan Silvia i slični modeli. Ali, verujemo da ni na jednoj listi nećete pronaći model kom smo posvetili pažnju u današnjoj Zanimljivosti dana, a to je Isuzu Piazza. I možemo odmah reći da je velika šteta što je ostao u senci poznatijih rivala pošto je reč o zaista unikantnom modelu.

Isuzu je osnovan još 1906. godine kao firma za izradu brodova pod imenom Tokyo Ishikawajima Shipbuilding and Engineering Co., Ltd. dok je automobilska divizija dodata desetak godina kasnije. Firma je ostala najpoznatija po velikim komercijalnim vozilima kao što su kamioni i autobusi, ali kroz većinski deo svoje istorije je takođe imala i blisku vezu sa General Motorsom.

Možda takva veza i nije baš poželjna u današnja vremena, ali sve do kasnih sedamdesetih godina ova američka kompanija je bila uzor celokupnoj industriji i veoma poželjna za saradnju. Isuzu se mogao pohvaliti kooperacijom sa još jednom legendom. Njegovo ime je Đorđeto Đuđaro i kao što nam je poznato, reč je o možda najpoznatijem dizajneru u automobilskom svetu koje je zaslužan za kultne modele poput Fiata Dina, Volkswagena Golfa, raznovrsnih Maseratija, Lancija i Alfi Romea, i naravno naše Zastave Floride.

Prvi zajednički posao Italijana sa japanskom kompanijom je bio u vidu modela 117 Coupe. Proizvodio se od 1968. do 1981. godine i danas se smatra jednim od najlepšim automobilima u istoriji iz zemlje izlazećeg Sunca, a o njemu ste mogli više da čitate ovde.

Spomenuti 117 Coupe je definitivno delovao zastarelo krajem sedamdesetih godina pa se Isuzu opet obratio Đuđaru i njegovoj firmi ItalDesign s ciljem da razvije prototip naslednika. Đuđaru je isporučeno nekoliko primeraka modela Chevrolet Chevette koji se proizvodio na takozvanoj globalnoj platformi „T-Cars“ (zajedno sa Opelom Kadettom C i još nekoliko modela širom sveta) i date su odrešene ruke.

Ovaj je spremio poseban prototip u heč izdanju nazvan „Asso di Fiori“ po jednoj od opcija u igri karata. Debitovao je na Salonu automobila u Tokiju 1979. godine, a neke priče kažu da je Isuzu odobrio serijsku proizvodnju u roku od dva dana nakon odlične reakcije publike. I Đuđaro je bio oduševljen i jednom prilikom je izjavio da je spojio karakteristike ranijih skupocenih egzotika u moderni pristupačni heč. Izbor imena je pao na Piazza dok se verzije za američko tržište prodavale pod značkom Impulse. Serijska proizvodnja je zakazana za 1980. godinu.

Piazza je bio izuzetno privlačan automobil i na njemu su premijerno prikazane mnoge dizajnerske linije koje će konkurencija pratiti godinama kasnije. Dok će neki reći da je tako nešto i bilo za očekivati od vozila kojeg je stilizovao sam Đuđaro, automobil je takođe imao i modernu mehaniku da parira. U samo početku je bio ponuđen samo 2,0-litarski atmosferski benzinac u konfiguracijama sa 120 i 135 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko izabranog petostepenog manuelnog ili četvorostepenog automatskog menjača.

Četiri godine kasnije smo dočekali i izdanje sa turbo punjačem i maksimalnih 180 „grla“. Piazza je postao prvi model brenda koji se masovno izvozio i u ostatak sveta, a posebno popularnim je bio u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji gde je bio poznat kao Holden Piazza.

Strategija je bila nešto drugačija zavisno od kontinenta. Primera radi, evropski i japanski kupci su prefirirali manje turbobenzince dok su Jenkiji u većoj meri želeli veće atmosferce s mnogo opreme. Upravo je „preko bare“ Piazza i bio dostupan sa svojim najvećim motorom, onim zapremine 2,3 litre, ali je razvijao svega 110 „konja“ zahvaljujući izuzetno strogim zakonima po pitanju izduvnih gasova. Isuzu je takođe ponudio svog velikana bez ijedne fabričke opcije pa je kupac zaista dobijao veoma pristupačan heč sa troje vrata koji je pri tom bio bogato opremljen.

Serijska proizvodnja prva generacije će trajati deset godina, od 1980. do 1990. godine, i iako je prodaja u početku bila veoma obećavajuća, naglo je usporila krajem osamdesetih godina. Veruje se da je ključni razlog ležao u zastarelom pogonu na zadnje točkove u vremena kada je mlađarija želela moderniji pogon na prednje točkove.

Ovaj put je posao dopao ruku domaćeg stiliste Šira Nakamurua i iako je naslednik na prvi pogled bio obećavajući, defintivino nije imao onaj šarm prethodnika. Mogao se pohvaliti samo sa turbobenzincima od čega je najmoćniji razvijao 160 konjskih snaga, a na kratko je bila aktuelna i opcija sa pogonom na sva četiri točka.

Pošto je General Motors u svom vlasništvu imao i marku Lotus tokom devedesetih godina prošlog veka, pa je Piazzino ogibljenje bilo tjunirano baš od strane ove britanske kompanije, a za uzvrat su dobili mehaniku za svoj model Elan. Takođe je poslužio kao baza za američki model Geo Storm za ovu novu General Motorsovu diviziju.

Kao što smo spomenuli, druga generacija nije uspela da ostavi veći trag na tržištu i opstala je svega tri godine. Do tada je kompaniju pogodila finansijska kriza u Aziji, i odlučila je da se fokusira na profitabilnija komercijalna vozila.

Veza sa Amerikancima traje do današnjeg dana pošto se Isuzu bavi razvojem mehanike za određena General Motorsova vozila. Piazza je otišla u istoriji kao zaboravljeni japanski sportista i to bez ijednog opravdanog razloga. Ipak je imao italijanski stil, japansku pouzdanost, snagu koja je impozantnija nego kod većine konkurentskih modela i sportski pogon na zadnje točkove.

Šta je drugo mladi kupac mogao da traži ako je odrastao tokom osamdesetih godina?

Zoran Tomasović

(1193)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

3 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
BB

Dobar 👍
Nikad čuo 🤔

YugoFlorida

Prelep automobil. Jedna od klasičnih Đuđarovih kupe kreacija, kao i DeLorean i VW Scirocco Mk2, na koje najviše i podseća. Video sam jednog pre par meseci, apsolutno sam se oduševio.

Shone

Prva serija me pomalo asocira na moj davno bivši auto Micubishi Cordia Turbo