Amerikanci troše na automobile više nego ikada ranije

Statistika kaže da je dug prosečnog američkog građanina 38 hiljada dolara, i u tu brojku nije uključen zajam koji su uzeli od banke za kupovinu kuće i koji će u većini slučajeva otplaćivati tokom naredne tri decenije. Dugovi se najčešće odnose na kreditne kartice i, naravno na godine školovanja, a veoma se lako opustiti i potrošiti novac koji inače nemate, što se čini preko plastične kartice jer ipak „račun neće stići za mesec dana, a i onda ne morate celog da ga otplatite“.

Ali sve veći broj Jenkija upada u još jedan problem koji postepeno pravi veliki dug, a to je kupovina automobila.

Prosečna prodajna cena novih četvorotočkaša je tokom protekle godine bila čak 67.050 dolara. Daleko od toga da su svi automobili toliko skupi i još uvek se može pronaći dosta njih, i to od strane cenjenih proizvođača i dobro opremljenih, u onom „zlatnom rangu“ između 20 i 30 hiljada „zelembaća“. Ali u državi gde je veće bolje, i gde više nije dovoljno voziti Toyotu Camry, već se mora kupiti skupoceni terenac ili pikap kamionet, trošenje novca se otelo kontroli.

Kolege sa sajta Edmunds kažu da čak 15,7% kupaca plaća više od hiljadu najmanjih zelenih novčanica za mesečnu ratu. Radi poređenja, taj broj je bio 10,5% niži u 2021. godini, a pred epidemiju virusa korone, „samo“ 7,5% Jenkija je to radilo. Takve brojke nam govore koliko su automobili postali skuplji tokom proteklih nekoliko godina, ali koliko je i apetit kupaca porastao u istom periodu.

Edmunds nam daje još jednu zanimljivu statistiku, a to je ona koja kaže da i pored tako visokih iznosa mesečnih rata, vremenski period otplate se nije smanjio već je zapravo produžen. Nekada je industrijski standard bio zajam koji bi mušterija vratila tokom 60 meseci. Danas mnogi automobilski brendovi nude i kredite na 72 pa i na 80 meseci, pod uslovom da je cena vozila zaista astronomska. Primera radi, nećete ga dobiti na Hondi Civic, ali na luksuznoj Acuri MDX svakako hoćete.

A zašto je mesečna rata toliko velika? Očigledan odgovor je naravno, „pa zato što su automobili skupi“, ali to nije jedino objašnjenje. Naime, Edmundsova ispitanja kažu da je 17,4% kupaca priložilo svoj prethodni automobil kao ulog i pri tom su dobili manje novca za njega nego što već duguju banci. Primera radi, mušterija poseduje model Ford F-150 iz 2017. godine i za njega dobije tek 25 hiljada dolara iako banci duguje 30 hiljada „zelembaća“.

U tom slučaju se razlika od pet hiljada najmanjih zelenih novčanica upisuje kao dodatni dug pri kupovini novog Forda F-150, pa umesto cene od hajmo reći 65 hiljada dolara za ovaj novi pikap kamionet, vlasnik mora da plati 70 hiljada dolara, da bi otplatio i prethodnika. Takav trend je zapravo veoma čest „preko bare“, posebno ako vlasnik želi da se reši svog automobila i kupi novi posle svega par godina vlasništva kada vozila najviše gube na vrednosti.

Voleli bismo da možemo reći, „znaju da su preterali, naučili su lekciju, biće normalniji u budućnosti“, ali to naravno nije slučaj. Mesečne rate će nastaviti da rastu i kupci će trošiti više nego što mogu da priušte… I tako će biti sve dok ne izgube sve i ne odu u stečaj, a onda će za par godina, verovatno sve krenuti iz početka.

AutoRepublika

(221)