AR pijaca klasika: Kocka do kocke – kockica
Postoji ono verovanje da su japanski automobili zavladali američkim tržištem tokom sedamdesetih godina prošlog veka, i da takvu dominaciju iskazuju do današnjeg dana. Zapravo, Toyota se popela na vrh tek u 2021. godini i kako nam se čini izgubiće na kratko svoje lidersko mesto već ove godine.
Amerikanci bi najradnije zaboravili period osamdesetih godina, onda kada su ih Japanci zaista nadmašivali u gotovo svim kategorijama osim one po prodaji.
Štaviše, oni premijum brendovi kao što su Oldsmobile, Buick, Cadillac, Mercury i Lincoln su zabeležili najbolje prodajne rezultate baš u tom periodu kada su dominirale kockaste linije. Za današnju priču sam izabrao automobil koji mi se uvek jako dopadao, a to je Oldsmobile Hurst/Olds iz 1984. godine.
Ovaj automobil je bio jedan od četiri izuzetno popularna modela takozvana „G-Body“ aduta General Motorsa. Postojali su Chevrolet Monte Carlo, Pontiac Grand Prix, Oldsmobile Cutlass Supreme i Buick Regal. Hurst/Olds je debitovao spomenute 1984. godine, s ciljem da proslavi petnaest godina saradnje sa samostalnom tjunerskom kućom Hurst Performance koja je tokom šezdesetih godina bila poznata po nekim od najboljih menjača za profesionalni auto-moto sport.
Upravo će menjač biti glavna karakteristika ove specijalne konfiguracije i verovatno je jedini automobil na svetu koji je zapravo imao tri ručice menjača. Kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, jedna je imala one glavne komande kao što su parking, rikverc, vožnja ka napred, i tako dalje, a preostale dve su bile za manuelne prvu i drugu brzinu.
Hurst/Olds se razlikovao od standardnog Cutlassa Supremea i po dvobojnoj školjki (sivoj i crnoj sa crvenom linijom u sredini) i generalno, po više standardne opreme kao što su 15-inčne felne, šiber, klima, sve komande na dugme u enterijeru i još mnogo toga.
Samo jedan motor je bio opcija i V8 radne zapremine 307 kubnih inča (5,0 litara). Razvijao je 180 „konja“ i maksimalnih 330 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog automatskog menjača. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 8,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 196 km/h.
Fabriku će napustiti samo 3.500 jedinica i danas su veoma poželjni kao kolekcionarski primerci. Primerak koji možemo da vidimo na priloženim fotografijama se trenutno nalazi u gradu Plejnfild unutar američke savezne države Ilinois, a prethodno je proveo vreme u Ohaju. Prešao je oko 100 hiljada kilometara i s izuzetkom osveženog motora pred prodaju, uglavnom je u originalnom stanju.
Hurst/Olds se retko kada pojavljuje u oglasima zbog jako malog broja napravljenih vozila, a i tada je potrebno potrošiti poveće sume novca ako želite za završi u vašoj garaži. U ovom slučaju trenutno najviša ponuda je u iznosu od 20.555 američkih dolara, a do kraja aukcije je ostalo još šest dana.
Zoran Tomasović
(232)
Mislim da je negdje 1993 usa stavila carinu za uvoz automobila iz japana 200%. Treba to provjeriti nisam u potpunosti siguran ali mislim da je bas tako. A ako je to tako to bi dovoljno govorilo u kakvoj su situaciji bili američki proizvođači u odnosu na konkurenciju iz japana, a realno je i da su veoma veoma zaostajali tih godina. Taj potez je naravno doveo do otvaranja prvo japanskih fabrika u usa a poslije sličnom logikom svih evropskih proizvođača u kini.
Nemoguce da je 200%. I dan danas mnogi auti za americko trziste se prave u Japanu, tolika carina su ubila sve i jedan automobil napravljen u Japanu koji se prodavao u Americi. Jedino sta je meni poznato je da je krajem 1970-ih godina postojao ogranicen uvoz. Vazio je za obe strane i ogranicavao je godisnji uvoz cini mi se 1,7 miliona automobila. Ovo je bio period kada se 99% americkih auta proizvodilo bas u Americi gde je naravno radna snaga bila daleko skuplja nego u Japanu 1970ih godina. I Japanci su mogli da prave aute po daleko nizim cenama i… Pročitaj više »
Našao sam da su zapravo krajem 80ih i početkom 90ih imali trgovinski rat sa Japanom, 100% carina