AR pijaca klasika: Nije sve tako crno…

Ukoliko pitate tradicionalnog ljubitelja automobila iz Evrope kada su pravljeni najbolji četvorotočkaši, šanse su velike da će spomenuti period kasnih sedamdesetih ili osamdesetih godina. I to s opravdanim razlozima, pošto su odjednom debitovali takozvani hot heč automobili posle dugo godina, gde su Volkswagen Type 1 „Buba“ i Citroen 2CV „Spaček“ bili većinski modeli na putevima.

Ali ako pitate Amerikance, sigurno će vam reći sasvim drugačiji odgovor, pa tako Jenkiji smatraju da je taj isti period najmračniji za automobilsku industriju. I ovde postoji razlog za to, pošto su Amerikanci ranije imali da uživaju u moćnim modelima pre nego što su debitovali strogi zakoni na račun bezbednosti i izduvnih gasova.

Motori su i dalje bili glomazni, ali više snage nije bilo na pretek. Uzmimo na primer ovaj prelepi Pontiac Firebird iz 1977. godine. U baznom izdanju je razvijao svega 105 konjskih snaga iz radne zapremine 231 kubnog inča (3,8 litara). Čak i ako biste izabrali najmoćniji model iz ponude, a to je Trans Am W72 sa 6,6-litarskim benzincem, snaga je skakala na svega 200 „konja“.

Samo pet ili šest godina ranije, isti motor je bio dvostruko moćniji, ali do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, jedini način da se zadovolje strogi zakoni o izduvnim gasovima je bio da snizite kompresiju agregata. Još gore od svega je informacija da je u većini slučajeva bio dostupan samo sa trostepenim automatskim menjačem, mada se određeni deo kupaca odlučio i za četvorostepeni.

Ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 7,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 190 km/h. Radi poređenja, čak i značajno slabiji Volkswagen Golf GTI je bio za svega sekundu sporiji. Da, možda je tada vladalo čuveno pravilo „sex, drugs and rock n roll“, ali vozni park „preko bare“ je bio blaga katastrofa.

Ali jedan detalj koji nikako ne može da mu se ospori je stil. Mnogi će reći da je Firebird koji je silazio sa pokretnih traka od 1977. do 1981. godine najlepši u dugogodišnjoj istoriji ovog automobila, a popularizovao ga je glumac Bert Rejnolds u serijalu filmova „Smokey and the Bandit“.

Primerak iz današnje priče je originalno prodat preko izložbeno-prodajnog salona Slocum Pontiac u gradu Grinfild (američka savezna država Viskonsin), a danas je u Arizoni. Prošao je kroz detaljan proces restauracije pre dve godine i u njega je ugrađena modernija oprema kao što su servo volan, prozori na dugme, disk kočnice, klima i još mnogo toga.

Takođe je reč o veoma retkom paketu opreme sa značkom Y82 Special Appearance koji dodaje 15-inčne felne i zlatne detalje preko crne boje. U svoje vreme, ovaj Firebird je koštao 6.700 dolara što iznosi 32.745 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Posle deset dana aukcije i čak 35 dostavljenih ponuda, najviša je iznosila 110 hiljada najmanjih zelenih novčanica, ali to nije bilo dovoljno da četvorotočkaš sada promeni vlasnika. To nam govori da i pored smešno male snage, stil je taj koji privlači kupce i od njih se zahtevaju velike sume novca, naravno ako žele da ovakav Firebird Trans Am završi u njihovoj garaži.

Mogli bismo da pišemo veliki broj kritika na račun svega, ali kao što smo spomenuli u naslovu – nije sve tako crno, a za to se postarao fantastični stil.

Zoran Tomasović

(212)